Du¹a pati, telo oboljeva

[Bred]

U korenu mnogih bolesti su psihièki uzroci, a na¹e je telo osetljiv instrument psihe preko koga se odvijaju brojne du¹evne reakcije. Reè je o simultanoj reakciji na neke spolja¹nje ili unutra¹nje nadra¾aje i moglo bi se reæi da je èitava medicina psihosomatska, jer u svakoj bolesti deluju somatski i psihièki èinioci

Èak su i laici svesni ove èinjenice, i nema te osobe koja nije na svojoj ko¾i iskusila koloplet istovremenih telesnih i psihièkih reakcija u situacijama koje ih makar na trenutak izbace iz ravnote¾e. Tipièan je primer stresa na koji organizam reaguje pro¹irenjem zenica, skokom krvnog pritiska, promenama u radu srca, kolebanjem nivoa ¹eæera u krvi... I emocije se u trenutku uzburkaju, javlja se strah, ljutnja, bes ili bespomoænost, pa¾nja je poremeæena, tok mi¹ljenja je ubrzan ili usporen, a èesto dolazi i do su¾avanja polja svesti.
Ova tipièna psihosomatska reakcija nije sluèajna i nije svojstvena samo savremenom èoveku. Od pamtiveka su lekari uoèavali vezu izmeðu poljuljanog psihièkog stanja i oboljevanja, ali su odgovori na pitanje za¹to se i kako to de¹ava poèeli da sti¾u tek minulih decenija, s razvojem psihijatrije, medicinske psihologije, psihofiziologije, psihobiologije, neurologije, endokrinologije i drugih grana medicine koje zdru¾ene uspevaju da odgonetnu kako deluje mehanizam kojim se emocionalni sadr¾aji transformi¹u u fiziolo¹ke.
Savremeni koncepti sugeri¹u da patologija, odnosno oboljevanje, zapoèinje kada ovaj mehanizam postane kanal za pra¾njenje nagomilane anksioznosti koja se ne mo¾e razre¹iti kroz motorno, verbalno ili socijalno pona¹anje. Zbog toga dolazi do visokog, patolo¹kog naprezanja telesnog sistema. Ako je taj proces dugotrajan, funkcionalni poremeæaji postaju strukturni, ¹to èini osnovu psihosomatskih bolesti.
Kako tumaèi prof. dr Vladeta Jerotiæ u svojoj knjizi "Èovek i njegov identitet", harmoniènost èovekovog psihofizièkog biæa remeti se nekim disharmoniènim èiniocima koji dolaze ne samo zbog prirode tro¹nosti i smrtnosti èovekove, veæ mnogo vi¹e zbog njegovog pogre¹nog naèina mi¹ljenja, oseæanja i do¾ivljaja sebe i svoje okoline.
Po njegovim reèima, dva otkriæa u medicini presudno su pomogla da bolje razumemo kako se psihièki èinioci upliæu u telesno reagovanje i kako se, sa druge strane, telesno reagovanje vraæa u svome dejstvu na psihu, stvarajuæi zatvoren krug u kojem je bolesnik zarobljen.
Jedno se tièe de¹ifrovanja funkcionisanja vegetativnog nervnog sistema. Drugo potièe iz oblasti istra¾ivanja ljudske psihe.
Vegetativni nervni sistem odr¾ava skladno funkcionisanje svih unutra¹njih organa, brine za na¹ ¾ivot i njegovo oèuvanje. Funkcioni¹e autonomno, nezavisno od na¹e volje, a stotine miliona najfinijih vlakana vegetativnog sistema pro¾imaju sve krvne sudove, kontroli¹u razvoj, ali i razgradnju svake æelije u telu.
Kada je o psihoanalizi reè, ona je pronikla u najdublje bezdane ljudske du¹e, otkriv¹i u njoj brojne nesvesne, nerazre¹ene konflikte i potisnuta oseæanja nabijena sna¾nom energijom koja dopire u telo, u njegove najosetljivije organe - vegetativni i endokrini sistem. Kako navodi prof. dr Vladeta Jerotiæ, bolesti nastaju pod uticajem psihièkih sila èiji je konflikti odvijaju na dugaèkoj liniji: svesno-predsvesno-nesvesno.
U ovom vrzinom kolu uznemirene psihe i telesnih reakcija prepoznaju se tri, ravnopravne po brojnosti grupe bolesnih stanja.
U prvoj su grupi bolesnici koji nisu ni psihièki, ni fizièki bolesni, pa svojim neodreðenim i nejasno definisanim tegobama spadaju u pacijente koje lekari nazivaju "funkcionalno bolesnim". Njihove uobièajene smetnje su glavobolja, bolovi u stomaku, zatvor ili proliv, ili kolebanje krvog pritiska.
U drugoj grupi su bolesnici sa organskim smetnjama èiji simptomi veoma zavise od emocionalnih èinilaca. Tipièni primeri su pacijenti sa èirom na ¾eludcu, obolelom ¹titastom ¾lezdom, dijabetesom tip 2, reumatizmom i raznim crevnim hroniènim oboljenjima.
U treæoj su grupi oni èije su bolesti tesno povezane sa vegetativnim nervnim sistemom. Reè je o astmi, migreni, primarnoj hipertenziji... U nastanku ovih bolesti psihièki èinioci imaju najveæi udeo.
Da li æe neka funkcionalna smetnja prerasti u bolest zavisi, kako navodi prof. dr Vladeta Jerotiæ, od brojnih okolnosti, pri èemu su dve najznaèajnije. S jedne strane, to je du¾ina trajanja psihièke konfliktne situacije, a sa druge - op¹ta struktura i otpornost liènosti, kao i posebno stanje osobe u trenutku kada su unutra¹nji, èe¹æe nesvesni nego svesni, sukobi poèeli da se manifestuju. Drugim reèima, ako prepoznamo konflikt, problem koji nas ti¹ti i remeti psihièku ravnote¾u i ako poènemo konstruktivno da ga re¹avamo - manje su ¹anse da æemo se razboleti. Ako, pak, problem potisnemo i jo¹ dublje ga zatrpamo u polje nesvesnog, energija nezadovoljstva i dalje postoji i pre ili kasnije izrodiæe se u ozbiljne zdravstvene probleme. Zbog toga je, po mi¹ljenju profesora Jerotiæa, manje bitno pitanje primarnog uticaja du¹e na telo, ili tela na du¹u. Bitnije je odgonetnuti ¹ta telo hoæe da nam ka¾e kada je bolesno.
Vilhelm Rajh, recimo, tumaèeæi svoju teoriju staze libida smatra i da je karcionom psihogenerièka bolest, bolje reæi posledica blokade seksualne energije i njenog preusmeravanja na æelije u nekom delu organizma koje tako dobijaju impulse za nesvrsishodno i nekontrolisano umno¾avanje.
Intrigantna je i hipoteza da svaki organ na¹eg tela reaguje na taèno odreðen psihièki nadra¾aj, pa se tako uspostavlja neka vrsta simbola organa koji odgovara odreðenoj emociji. Primera radi, strah je simbolizovan preko srca i pluæa (kada smo upla¹eni srce poèinje jaèe i br¾e da kuca, a dah postaje pliæi), ¾alost preko jetre, bes i ljutnja preko ¾uène be¹ike, tvrdièluk preko creva, gramzivost preko ¾eluca...
Kao u ogledalu, drugo lice psihosomatskih smetnji i oboljenja su somatopsihièki poremeæaji - psihièke manifestacije telesnih oboljenja. Pubertetske akne ili hroniène dermatoze, na primer, izazivaju psihièke reakcije kao ¹to su razdra¾ljivost, nervoza ili èak depresija. Na¹a psiha negativnim oseæanjima reaguje i na sva druga somatska oboljenja koja nisu psihogeno uslovljena.
Kako rasplesti ovo klupko emocija i bolesti? Savet prof. dr Vladete Jerotiæa naveden u knjizi "Èovek i njegov identitet" je:
- Telo ne sme da zagospodari nama do te mere da nam svojim reagovanjima, kao posledici nere¹enih konflikata, ometa sposobnost ¾ivljenja, rada i voljenja. Istovremeno, ne smemo siliti na¹e telo podi¾uæi nerazru¹ive brane izmeðu njega i psihe, jer æe cena za takve brane biti gubitak onog najintegralnijeg dela èoveka, celine njegovog du¹evnog ¾ivota. Pomozimo telu da mo¾e harmonièno da funkcioni¹e, da bi nam to isto telo moglo da pomogne kada nam je najte¾e i kada nam ne ostaje nikakav drugi, zdraviji odgovor. Stari Rimljani imali su poslovicu: u zdravom telu zdrav duh. Obratno je - sa zdravim duhom zdravo je i telo.

Stres razara zdravlje
Najnovija psihoneuroimunolo¹ka ispitivanja ukazuju na va¾nu ulogu stresa, odnosno stresora (izazivaèa stresnih reakcija) u razvijanju infektivnih bolesti i u procesu zaceljivanja rana. U toku stresa se, naime, pojaèano luèe endogeni opijati kao ¹to je beta-endorfin koji utièe na slabljenje èitavog imunolo¹kog sitema.
Nedvosmisleno je potvrðeno da stres svojim dejstvom preko neuroendokrinog i imunog sistema mo¾e da dovede do ozbiljnog naru¹avanja zdravlja, poèev od kardiovaskularnih bolesti do op¹te slabosti i funkcionalnog iscrpljivanja organizma. To se de¹ava zbog delovanja proinflamatornih citokinima, a njihova produkcija je pod direktnim uticajem negativnih emocija i stresnih iskustava.
Fiziolo¹ke reakcije na stres su specifiène, jedinstvene za svaku osobu. Zavise od vrste stresora, znaèaja koji mu osoba pridaje i nauèenih naèina odbrane od stresa. Nauèno je potvrðeno da se u suèeljavanju sa stresorom nad kojim se ne mo¾e uspostaviti kontrola, u organizmu u veæoj meri aktivira luèenje endogenih opijata nego u sluèajevima kada je izazivaè stresa moguæe kontrolisati. Brojna savremena istra¾ivanja dokazala su i uticaj faktora ¾ivotnog stila i psihosocijalnih faktora na pojavu i dalji tok bolesti.
Ohrabrujuæa je èinjenica da su istra¾ivanja u okviru psihosomatske medicine doprinela razvoju drugih, sa ovom obla¹æu povezanih disciplina kao ¹to su psihoneuroendokrinologija, psihoimunologija, bihejvioralna medicina, zdravstvena psihologija i istra¾ivanja kvaliteta ¾ivota. Time je stvoren okvir za pravilno dijagnostikovanje i procedure leèenja u domenu klinièke medicine koji defini¹e i novi naèin dijaloga du¹e i tela, u kojem znaèajno mesto zauzima i alterantivna medicina.

http://www.politika.co.yu/viva/206/tekst_3.html