Peking: domaæin Olimpijade 2008

[Bred]

Prestonica Kine je mesto vrelih leta, ledenih zima, i proletnjih pe¹èanih oluja, ali i grad domaæin Olimpijade 2008. To je kineski grad u kojem se najvi¹e primeæuje ¾estoki tempo transformacije celokupne nacije.


Photo: dans

Grad savr¹enog planiranja i arhitekture, nagla¹en sporadiènim autoritarnim momentima (Trg Tjenanmen, Velika narodna dvorana - kineski parlament), Peking i danas zapanjuje one koji ga prvi put poseæuju, oèekujuæi ¾ivu sliku komunistièke Kine. To je ogroman grad, pun ¾ivota i optimizma, ali i trgovinske vreve.

Iz kolosalnih bulevara preliva se dva miliona automobila, jer stvari koja se u Kini moraju imati (kao ¹to su nekada bili TV ili ma¹ina za ve¹) danas su VW Passat ili Buick. I pored toga, na svakom koraku se mo¾e videti kutak sa istorijskim ¹armom, naroèito oko kvartova hutong, spleta uskih ulièica u kojima je saèuvana avlijska arhitektura Pekinga. Grad je uspeo i da odr¾i i epsku grandioznost nekada¹njih vremena, i proglasi se titularem prava na Veliki kineski zid, Zabranjeni grad, park Nebeski hram, i Letnja palata.

Kafiæa i restorana ima bezbroj, a najèuvenije kinesko jelo, pekin¹ka patka, zaista je najukusnija u inventivnom kafanskom svetu Pekinga.

Iskreni i opu¹teni, stanovnici Pekinga govore nareèjem Nei¾inghuam – ¹to je zlatni standard za mandarinski – i èude se koliko imaju sreæe jer ¾ive u centru poznatog sveta. I pored sve svoje velièine i raznolikosti, Peking je uspeo da se oslobodi tempa koji nameæu ©angaj i Hong Kong, a lokalci nalaze vremena da sede na æo¹ku, igraju ¹ah, i posmatraju prolaznike.

Hit mar¹rute

    * Sledite korake evnuha i careva i pro¹etajte se kroz Zabranjen grad.
    * Iznajmite bicikl i obiðite avlijske kvartove hutong.
    * Popnite se na Veliki zid, granicu koja Kinu odvaja od varvarskih hordi.
    * Odvojite ceo jedan dan i obiðite Letnju palatu.
    * Proniknite u kosmièku harmoniju Nebeskog hrama.



Èinjenice

Pozivni broj: 010
Broj stanovnika: 15.2 miliona
www.beijingpage.com

Istorija

Beiðing – kojeg diplomate, nostalgièni novinari, i setni akademici od milo¹te nazivaju Peking – deluje kao da je prestonica Kine od poèetka sveta. U stvari, Beiðing (Severna prestonica) – pozicioniran izvan kolevke Kineske civilizacije – izdigao se kao kulturna i politièka sila zemlje tek u 13. veku kada su Mongoli okupirali Kinu.


Nebeski hram - Photo: Saad Akhtar

Nalazi se na ogromnoj ravnici koja se ka jugu prostire èak do udaljene ®ute reke (Huang He), Peking nije blizu ni velike reke niti mora. Da nije strate¹ki pozicioniran na granici Severne kineske ravnice, male su ¹anse da bi postao veliki grad, a kamoli prestonica.

Klima

Jesen (od septembra do poèetka novembra) je optimalan period za posetu Pekingu, jer je vreme ugodno, a u gradu ima manje turista. Kratku sezonu sunèanih dana s prijatnim povetarcem lokalci zovu tiangao qishuang (bukvalno 'nebo je visoko a vazduh sve¾'). Zimi je napolju ledeno i temperatura èesto pada na -20, dok severni vetrovi kao britva seku sve pred sobom. Proleæe je suvo i manje-vi¹e OK, ako se izuzmu pe¹èane oluje koje ¹ibaju iz Unutra¹nje Mongolije, kao i statièki elektricitet koji puca na svakom koraku. Proleæe je i puno maca koje se skupljaju u klupka, i lete bukvalno svuda. Od maja pa na dalje, ¾iva èesto zna da skoèi na preko 30 C, a leti prelazi i 40 C, dok su krajem leta èeste jake ki¹e sa grmljavinom. S klimatske strane to mo¾da deluje nelogièno, ali leto je ¹pic sezone, kada hoteli di¾u cene, a Veliki zid je blizu kolapsa pod te¾inom bezbrojnih turista. Zagaðenje vazduha ume da bude nepodno¹ljivo tokom letnjih i zimskih meseci.

Orijentacija

Sa povr¹inom od 16,800 km2, Peking je otprilike velièine Belgije.

Sam grad mo¾e delovati preterano veliki, ali Peking je uredno urbanistièki isplaniran. Zamisliste ga kao d¾inovsku mre¾u sa Zabranjenim gradom u centru. Imena ulica mogu da unesu konfuziju. Ðiang-uomen-wai Daði znaèi avenija (daði) ispred (wai) Ðiang-uo kapije (Ðiang-uomen) – dok s druge strane Ðiang-uomen-nei Daði znaèi 'avenija unutar Ðiang-uo kapije. Sama kapija vi¹e ne postoji, i jedino je pre¾ivelo ime.

Veliki bulevari su poznati po tome da du¾inom menjaju ime. Ulice i avenije ponekad se dele u skladu sa stranama sveta: Dong Daðie (Istoèna avenija), Xi Daðije (Zapadna avenija), Bei Daðie (Severna avenija), i Nan Daðie (Ju¾na avenija). Za razliku od bezbroj drugih kineskih gradova, Peking je mesto gde neæete naæi Ðiefan Lu (Put osloboðenja), ili Renmin Lu (Narodni put). Pet obilaznica okru¾uje grad, u koncentriènim krugovima.


Trg Tjenanmen - Photo: Paul Louis

Peking nije grad koji mazi i pazi svoje stanovnike. Njegova arhitektura uliva strahopo¹tovanje, a njegove graðevine, namerno ili ne, redukuju ljudska biæa na velièinu mrava u gigantskom matriksu bulevara i autoputeva.

Mnogi od humanijih delova grada, kao ¹to su ograðene stambene kuæe iz pred-komunistièkih dana, sru¹ene su. Ali njihov duh jo¹ uvek je prisutan, a oko jezera Kianhai i Hounhai i dalje se oseæa aroma starog Pekinga. Starci i dalje u ¹etnju iznose svoje ptice u kavezima, i lagano ih nji¹u kroz vazduh. Zimi, stariji se kupaju u ledenom jezeru kako bi ojaèali duh i telo.

Ali novi Peking polako osvaja. Barovi i restorani nièu du¾ obale jezera. Bicikli rik¹e razvoze turiste po starim kvartovima uskih ulièica, koji su nekada bili poznati kao hatong, i koji danas sve vi¹e postaju tematski parkovi, a sve manje oaze mira ¹to su nekada bile.

Kolosalni zidovi drevnog Zabranjenog grada, ogromno prostranstvo Trga Tjenanmen, nepremostivi bulevar Èang'an, imaju zajednièki element "zabrana" koji æe urbani planeri Pekinga nametnuti posetiocima Olimpijskih igara ovog leta. Tu je i monstrumsko "jaje", kako ga zovu lokalci, ¹to je u stvari nova gradska opera; zatim kolosalna uglasta graðevina u kojoj je sme¹tena dr¾avna televizija, kao i aerodromski terminal koji je toliki da bi se èak i kineski imperatori isprepadali.

ATRAKCIJE

Trg Tjenanmen

Najveæi javni trg na svetu, Tjenanmen jeste ogroman pustinja ploènika u srcu Pekinga, ali i gorak epitaf kineskom nesreænom demokratskom pokretu. Mo¾da je to jedna grandiozna, maoistièka zamka za turiste, ali u svakom sluèaju mesta da ra¹irite noge ima i pregr¹t, a od pogleda, bez preterivanja, zastaje dah, pogotovo po lepom danu, ili po vedroj noæi.

Trg je postavljen u pravcu sever-jug, na sredini se nalazi mauzolej Mao Zedonga, a sa spolja¹nje severne strane je Zabranjeni grad. Dok stojite na trgu, nalazite se u simbolièkom centru Kineskog univerzuma.

Mao je zamislio da trg projektuje enormnost Komunistièke partije, tako da je cela atmosfera malo kim-il-sungovska. Godine 1976, na trgu se okupilo milion ljudi da bi odali poslednju po¹tu Mau, a 1989. tenkovi i vojska isterali su demonstrante sa trga. Iako je verovatno da na samom trgu niko nije ubijen, dokumentovano je da je u severnom kvartu Muxidi izveden pravi pokolj.


Trg Tjenanmen za vreme demonstracija 1989 - Photo: Jeff Widener (The Associated Press)

Uprkos tome ¹to predstavlja javnu povr¹inu, trg je vi¹e u rukama vlasti nego ljudi. Svaki pokret prate kamere, a policajci u civilu stoje na gotovs da u sluèaju potrebe paralizuju prvi poku¹aj neposlu¹nosti.

Zapadno od monolitskog Maovog mauzoleja nalazi se Veliko narodno pozori¹te, okruglo titanijumsko zdanje koje pre podseæa na vanzemaljski svemirski brod koji je sleteo samo da napuni benzin.

Kapija nebeskog mira je moæan nacionalni simbol. Sagraðena je u 15. veku i restaurirana u 17. veku, ova kapija nekada je bila najveæa od èetiri kapije Carskog zida koji okru¾uje carsko imanje.

Sa ove kapije Mao je 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu republiku kinu. Celom graðevinom dominira gigantski portret biv¹eg ¹efa dr¾ave, sa leve strane stoji politièki slogan '®ivela Narodna republika Kina', a sa desne '®ivelo jedinstvo naroda sveta'.

Maov portret èuven je i po tome ¹to je zasut jajima tokom demonstracija 1989, a ikonoklasti su bili radnici iz Maove provincije Hunan.

Duan kapija

Ugnje¾dena izmeðu Kapije nebeskog mira i Meridian kapije, Duan Kapija (Duan men) ostala je bez svojih dragocenosti za vreme Bokserskog ustanka.

Halom danas dominiraju fotografije starog Pekinga, ali bacite pogled na plafon, koji je ostao oslikan u originalnim bojama, i nema kozmetièkih prepravki kao na tolikim drugim kineskim spomenicima.

Prednja kapija

Prednja kapija (Kian Men) praktièno se sastoji od dve kapije. Severna kapija, 40m visoka ®engjang men, datira iz dinastije Ming, i bila je najveæa od devet velikih kapija unutar zidina grada koje su razdvajale Unutra¹nji ili Tartarski (Manèu) grad od spolja¹njeg ili Kineskog grada. Kapija je delimièno uni¹tena tokom Bokserskog ustanka 1900, a sa njene obe strane ranije su stajala dva hrama, koji su u meðuvremenu sru¹eni. S nestankom gradskih zidina, kapija se, arhitektonski gledano, nalazi van konteksta.

Velika narodna dvorana

Nalazi se na zapadnoj strani Trga Tjenanmen, i tu se sastaje kineski Nacionalni narodni kongres. Arhitektura iz 1959. je monolitna i zastra¹ujuæa; posetiocu imaju priliku da pogledaju 29 be¾ivotnih soba, nazvanih po provincijama koje èine kineski univerzum.



U toj zgradi je i banketna sala sa 5000 mesta gde je amerièki predsednik Rièard Nikson veèerao 1972, kao i auditorijum sa 10.000 mesta sa poznatom èuvenom zvezdom na plafonu, okru¾enom galaksijom sijalica.

Tokom zasedanja Narodnog kongresa Velika narodna dvorana zatvorena je za turiste.

Mauzolej Mao Zedonga

Predsednik Mao umro je u septembru 1976, a njegov Mauzolej na ju¾noj strani Trga Tjenanmen ubrzo je podignut na mestu gde je nekada bila Kapija ®onghua.

Mnogi Kinezi danas pokazuju duboko po¹tovanje kada se fizièki susretnu sa Maom, koji le¾i mumificiran u mauzoleju, prekriven crvenom zastavom sa srpom i èekiæem.


Zgrada dr¾avne televizije - Photo: Jakob Montrasio

Spomenik narodnim herojima

Severno od Maovog mauzoleja nalazi se Spomenik narodnim herojima, sagraðen 1958. Na granitnom obelisku visokom 37.9m uraðen je bareljef kljuènih patriotskih i revolucionarnih dogaðaja, kao ¹to je Lin Zexu uni¹tava opijum u 19. veku, ili pobuna Taiping. Tu je i Maova izjava Veèna slava narodnim herojima.

Kineski nacionalni muzej

Sme¹ten u mraènoj graðevini, ovaj muzej je u prilièno lo¹em stanju i potrebno mu je kompletno renoviranje.

®ong¹ang park

Ovaj prekrasni mali park nalazi se zapadno od Kapije nebeskog mira; nekada je slu¾io kao oltar Bogu zemlje i Bogu ¾itarica gde je imperator prinosio ¾rtve. Danas je to èist, miran, i uredan mali park, osve¾avajuæa uvertira pred velièanstvenu carevu rezidenciju.

Radnièka palata kulture

Kod jugoistoènog krila Zabranjenog grada je Radnièka palata kulture, istoèno od nebeskog mira, koja se nalazi na mestu nekada¹njeg Vrhovnog hrama.

Ne propustite jo¹: Muzej carskog grada, Carske arhive, Staru opservatoriju.

Izvor: Lonely Planet, The Economist

b92

[mirror-girl]

Kinezi su stvarno odusevili sa svojojm dobrodoslicom na OI ,stvarno,ne znam sta ce naredni organizatori OI trebati da urade da bi dostigli ovaj nivo...