Lekovi samo na veliko

[Bred]

B. Caranoviæ

OD oko 400 registrovanih veledrogerija u Srbiji, ove godine je svega sedam potpisalo ugovore sa proizvoðaèima lekova! Osim ¹to lekove ne mogu da kupuju direktno, male veledrogerije vi¹e ne mogu ni da ih nabavljaju od posrednika, deleæi sa njima rabate. Velikim veledrogerijama koje su uspele da kupe medikamente posebnim ugovorima zabranjeno je da ih preprodaju malim!
Primedbu da fabrike trguju samo sa onima koji kod njih pazare za nekoliko miliona meseèno, desetak veletrgovina uputilo je i Udru¾enju za trgovinu "Grupacija veledrogerija", pri Privrednoj komori Srbije.
- Svi koji nisu mogli da kupuju lekove za milionske sume odbijeni su, iako su kupljenu robu nameravali da plate unapred - prièa za "Novosti" jedan od vlasnika "malih" veledrogerija .
Veledrogerije koje su stekle pravo na kupovinu od proizvoðaèa nalaze se na spisku Udru¾enja za trgovinu koje broji 20 èlanova. Interesantno je da je iz godine u godinu tih "povla¹æenih" veledrogerija sve manje. Jo¹ lane ih je bilo devet, nekoliko godina ranije 360, pa 20, a "danas" svega sedam - "Vetprom", "Vetfarm", "Velefarm", "Farmalogist", "Jugohemija", "Farmanova" i "Unihenkom". Ostale firme sa spiska tra¾ile su od sekreatara Udru¾enja za trgovinu obja¹njenje za¹to i oni ne mogu da potpi¹u ugovore sa fabrikama lekova.
Tra®ili su da i oni dobiju robu - ka¾e Gordana Ha¹inbegoviæ, sekretar Udru¾enja za trgovinu pri Privrednoj komori. - Zvala sam proizvoðaèe i dobila odgovor da je stvar njihove politike sa kim æe da posluju. Ipak, Zakon o konkurenciji zabranjuje svaki oblik naru¹avanja tr¾i¹ta nekim posebnim potezima.
I Nenad Ognjenoviæ, predsednik Grupacije, ali i direktor "Vetproma" - veledrogerije koja je dobila pravo da kupuje lekove, obja¹njava da proizvoðaèi imaju pravo da sami biraju kome æe da prodaju robu.
- Logièno je da proizvoðaè hoæe
da zna gde zavr¹ava njegov lek, a to je najlak¹e ako suzi broj firmi kojima ga prodaje. - Verovatno æe male veledrogerije morati da nalaze naèine da opstanu na tr¾i¹tu. Mo¾da i da se udru¾uju.
Kad je tako, postavlja se i pitanje za¹to Ministarstvo zdravlja uop¹te izdaje veledrogerijama dozvole za rad.
- Ovo ministarstvo utvrðuje ispunjenost uslova za obavljanje delatnosti prometa lekova i medicinskih sredstava na veliko, o tome izdaje dozvolu i nadzire zakonitost rada nad firmama koje imaju dozvolu - ka¾e Ru¾ica Nikoliæ, pomoænik ministra.
MeÐutim, Pravilnik o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava ide u prilog malim trgovcima, ba¹ kao i Zakon o proizvodnji i prometu lekova. Ovaj akt ukazuje na to da proizvoðaè nema ovla¹æenja da distributere dovodi u neravnopravan polo¾aj i da manjima zabrani da u okviru registrovane delatnosti plasiraju, nabavljaju i prodaju domaæe lekove. U njemu se ka¾e da je dozvoljen promet izmeðu proizvoðaèa i veledrogrija, kao i izmeðu veledrogerija meðusobno.


ORDINACIJE
Osim ¹to se uni¹tavaju mala i srednja preduzeæa i potpuno ogranièava konkurencija, zbog monopola æe ispa¹tati i privatne ordinacije i poliklinike - tvrde mali distributeri. Privatnici æe ubuduæe mnoge lekove i medicinska sredstva morati da kupuju u apoteci, a ne od veledrogerija, kao do sada.


TR®I©TE U RASULU
TR®I©TEM lekova u Srbiji vlada potpuno rasulo - ka¾e Vekoslav ©o¹eviæ, sekretar Udru¾enja za hemijsku i farmaceutsku industriju pri Privrednoj komori Srbije. - Proizvoðaèi zato ¾ele da daju lekove velikim firmama koje idu na tendere zdravstvenih ustanova. Na taj naèin mogu da prate gde lekovi zavr¹avaju. Osim toga, èesto veledrogerije na tr¾i¹te izbace lekove od 20 do 30 odsto jeftinije nego kod proizvoðaèa.

novosti



Najveæi distributeri

Prema zvaniènim podacima Centralnog registra hartija od vrednosti veæinski vlasnik „Jugohemije” je Delta star. Ovo preduzeæe ima 63,37 odsto akcija pomenute veletrgovine. Proizvoðaè lekova „Hemofarm” ima vlasnièki udeo od 20 odsto u veletrgovini „Velefarm”, pa na¹e sagovornike ne èudi ¹to je sa ovim preduzeæem potpisan ugovor o prodaji medikamenata. Po 22 odsto akcija u „Velefarmu” imaju i firme „Lekovi” i „Medicina”. „Vetprom”, prema zvaniènim podacima, uglavnom „dr¾e” fizièka lica. Osim Akcijskog fonda, koji ima 26,78 odsto vlasni¹tva, Radomir Mariæ i Miroslav Despotoviæ vlasnici su po 23 odsto akcija „Vetproma”. Zastupnici „Farmalogista” su prema podacima Agencije za privredne registre Silvana D¾ud¾eviæ, Aleksandra Dra¹koviæ i Gregor Dolenec. U „Farmanovi” Ljiljana i Dejan Petroviæ imaju po 25 odsto udela u vlasni¹tvu. Isti „kolaè” dobili su i Du¹ica Sto¹iæ i Nikola Marièiæ. Generalni direktor „Vetfarma” je Branislav Jovanoviæ, a 100 odsto vlasni¹tva „Unihemnoma” pripada ®eljku Jovoviæu.

-----------------------------------------------------------

Pravdiæ: Nema podele na male i velike

„Galenika” je, kao i svake godine, zakljuèila kupoprodajne ugovore sa svim veletrgovinama koje su ¾elele da kupe na¹e proizvode u kojima su regulisani asortiman, kolièina, cene i naèin isporuke. Trenutno „Galenika” ima zakljuèene ugovore sa oko èetrdeset domaæih veletrgovina, ka¾e Aleksandar Pravdiæ, direktor „Galenike”.

– Navodne optu¾be „malih distributera” nisu taène, bar kada se govori o poslovanju sa „Galenikom”, jer svoje poslovne partnere ne delimo na male ili velike i onome ko ispunjava zakonske uslove nismo nikada odbili da prodamo robu ili zakljuèimo ugovor – navodi Pravdiæ.

-----------------------------------------------------------

„Hemofarm”: Sve po zakonu

– Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, obavezno je postojanje kontinuiteta i visokog nivoa i standarda jedinstvenog procesa proizvodnje, kontrole, transporta, skladi¹tenja i prodaje lekova krajnjem korisniku – pacijentu, obja¹njava Dragomir Marisavljeviæ, potpredsednik „Hemofarma”. Na¹ sagovornik je potvrdio da su ove godine potpisani ugovori sa sedam veledrogerija. Pri tome, tvrdi, nije dodelio ekskluzivitet ni jednoj od njih, za koje je struèna slu¾ba kompanije utvrdila da „po¹tuju dobru praksu distribucije lekova”.

Prema odredbama èlana 67. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, „proizvoðaè leka koji obavlja proizvodnju leka, odgovoran je za kvalitet svog proizvoda”. Istim èlanom, propisano je da je „proizvoðaè leka koji pu¹ta seriju leka u promet odgovoran za kvalitet, efikasnost i bezbednost svojih proizvoda”, podseæaju iz „Hemofarma”

– Na¹i ugovori o kupoprodaji za 2008. godinu sadr¾e klauzulu da se farmaceutski proizvodi koje „Hemofarm” prodaje veletrgovcu mogu prodavati drugima, ali uz na¹u saglasnost. Drugim reèima, preprodaja na¹ih lekova nije dozvoljena veledrogerijama sumnjivog poslovnog ugleda, veletrgovinama sa kojima smo ranije poslovali, a koje su vr¹ile paralelni izvoz na¹ih proizvoda i koristile razliku u ceni u na primer, Makedoniji ili Republici Srpskoj. Prema na¹im saznanjima, na¹e lekove menjali su za graðevinski materijal.

-----------------------------------------------------------

O afera¹kom novinarstvu

Pre zvaniènog odgovora iz „Hemofarma”, Gordana Laziæ-Velovan, zadu¾ena za odnose sa javno¹æu u ovoj kompaniji, u pismu poslatom elektronskom po¹tom primeæuje da insistiranje „iskljuèivo na segmentu distribucije lekova na relaciji proizvoðaè – veledrogerija stvara neugodnu asocijaciju, da je nastojanje da se izazove „medijska afera”.

– Sve mi to sugeri¹e da je na pomolu afera, èija meta nije samo „Hemofarm”, veæ cela domaæa farmaceutska industrija, jedna od retkih zdravih privrednih grana, koja je izvozno orijentisana i za ponos svakoj dr¾avi – navodi Gordana Laziæ-Velovan.

Ona sumnja da je „scenarista afere” uticajni uvoznièki farmakolobi, koji ima za cilj „uni¹tenje srpske farmaceutske industrije” i stvaranje tr¾i¹ta na kome neæe biti domaæi, veæ samo ekstremno skupi lekovi ili ekstremno jeftini lekovi sumnjivog kvaliteta.

– Druga moguænost jeste da je scenarista domaæa „farmakomafija”, olièena u „ta¹na-ma¹na” firmama, sitnim, beskrupuloznim trgovcima kojima nije stran ¹verc ili reeksport lekova, prodaja lekova na pijacama, falsifikovanje lekova, promet neregistrovanih lekova.

-----------------------------------------------------------

Trka za 500 apoteka

Problem je i to ¹to se bli¾i prodaja Beogradske apotekarske ustanove, a kao najozbiljniji kandidat spominje se „Jugohemija” Miroslava Mi¹koviæa. U lancu Beogradske apotekarske ustanove je 500 apoteka, a ukoliko bi njen vlasnik bila „Jugohemija” ili bilo koji od sedam velikih distributera, obezbedio bi sebi i veleprodaju i maloprodaju. Farmaceuti ukazuju da dr¾ava mora da se odrekne monopola, ali ne tako ¹to æe na tr¾i¹tu stvoriti novi monopol.

Tr¾i¹te lekova, izgleda, ozbiljno se prestrojava, jer je „Jugohemija”, iza koje je „Delta holding” Miroslava Mi¹koviæa trenutno jedan od vodeæih igraèa u prodaji medikamenata i opreme.

Jelica Antelj - Anica Nikoliæ
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Monopolisti-i-u-apotekama.lt.html