Plutajuæa vetrenjaèa

[Bred]

Autor: E.B. |

Umesto da budu ukopane u morsko dno, vetrenjaèe buduænosti moæi æe da plutaju na povr¹ini vode uz pomoæ plovka i sidra. Kompanije „Siemens“ i norve¹ki „StatoilHydro“ zajedno su konstruisale prvu plutajuæu vetrenjaèu - elektranu, koja æe moæi da bude postavljena na dubini od 700 metara, zahvaljujuæi èemu æe za¹tititi floru i faunu na obali.

Prema raèunici Nacionalne laboratorije za obnovljive vidove energije iz Amerike, potencijal vetra na razdaljini od 50 nautièkih milja od amerièke obale jaèi je od svih trenutno instaliranih energetskih potencijala u elektranama u Americi - koje imaju vi¹e od 900 GW. Struènjaci „Simensa“ i „StatoilHydro“ - dva tr¾i¹na lidera u ovoj oblasti, smatrali su da je velika ¹teta da se ta snaga ne iskoristi, èime bi se ujedno za¹titila i flora i fauna na obali.
Plovak za turbinu koju æe prema projektu imati nova vetrenjaèa dugaèak je 120 metara i napravljen od èelika, betona i tankova s optereæenjem, dizajniran da povuèe èitavu strukturu do dubine dovoljne da centar mase bude ispod povr¹ine vode. To æe spreèiti da se vetrenjaèa pomera uprkos uzburkanom moru. A da bi osigurali da vetrenjaèa ne potone, tu je i sidro koje je prièvr¹æeno sa tri èelièna kabla za morsko dno. Energija koju vetrenjaèa proizvodi prenosiæe se kablom koji æe biti postavljen ispod morskog dna.
Na Norve¹koj obali morsko dno se strmo spu¹ta do èak 200 metara na samo 12 kilometara od obale, èineæi ovaj deo idealnim za testiranje prototipa plutajuæe vetrenjaèe. Kompanija „StatoilHydro“ preuzela je na sebe da formira morsko dno adekvatno za monta¾u prve plutajuæe vetrenjaèe, dok je zadatak kompanije „Siemens“ da isporuèi viseæi stub i turbinu.
Prototip ove vetrenjaèe biæe pu¹ten u upotrebu na obali Norve¹ke 2009. godine. Vetrenjaèe æe po prvi put moæi da budu postavljene na velikim dubinama mora i okeana. Nauènici oèekuju da æe moæi da ih postave na dubinama do 700 metara, ¹to je 600 metara vi¹e od one na kojoj je to ranije bilo moguæe.
Klasiène priobalne vetrenjaèe, ukopane u morsko dno, u upotrebi su poslednjih 15 godina. Meðutim, za njihovo usidravanje neophodno je da voda bude mirna i plitka, a sve ma¹ine potrebne za njihovo usidravanje moraju da se nalaze na obali. Samim tim ugro¾avaju se ribnjaci i oblasti naseljene pticama na obali. Zbog svega toga, niko se ne usuðuje da drastièno poveæa broj ovih vetrenjaèa u priobalnim podruèjima.
Ukoliko se testiranje prve prototip vetrenjaèe poka¾e uspe¹nom, u narednih deset godina biæe moguæe izgraditi 200 ovakvih plutajuæih vetrenjaèa, koje æe obezbediti dovoljno energije za milion domaæinstava.

blic