Va¾nost sna za zdravlje

[Bred]

Preuzeto sa BBC Serbian

Nauènici æe, izmeðu ostalog, poku¹ati da utvrde da li postoji veza izmeðu nedovoljnog spavanja i oboljenja kao ¹to su Alchajmerova bolest, demencija i manijakalna depresija.

Istra¾ivaèi veruju da ne postoji dovoljna svest o tome koliko je spavanje va¾no za zdravlje i da je moguæe usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.

Naomi Rod¾ers, ¹ef laboratorije koja æe vr¹iti ova ispitivanja, za BBC obja¹njava za¹to su nauènici posumnjali da ova veza uop¹te postoji:

"Poznato je da je kod veæine ovakvih bolesti i poremeæaja jedan od glavnih i najva¾nijih simptoma poremeæen ciklus sna i budnosti. Vrlo èesto se de¹ava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme - dakle noæu. Prisutni su i brojni poremeæaji samog sna. Nas zanima da li ovi poremeæaji u uèvr¹æivanju sna ili u ciklusu sna i budnosti mogu da poslu¾e kao najava ozbiljnih oboljenja."

Mnogi zanemaruju spavanje

Naomi Rod¾ers ka¾e da mnogi ljudi zanemaruju ogromnu va¾nost sna za funkcionisanje organizma.

"Znamo da je to period odmora i oporavka mozga. Veruje se da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamæenje - mozak tada sreðuje podatke o svemu onom ¹to nam se de¹avalo tokom dana. Neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna mo¾e da poremeti proces uèenja i pamæenja. Takoðe, san nam oporavlja i telo i razlièite segmente metabolizma. Kod dece, na primer, noæu se u snu luèe ogromne kolièine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najvi¹e rastu u snu."

Australijska nauènica Naomi Rod¾ers zato nagla¹ava da je veoma va¾no da povedemo raèuna o spavanju:

"Najbolje je ako mo¾ete da odspavate osam sati u jednom komadu. Naravno, u savremenom dru¹tvu mnogi to ne mogu sebi da priu¹te. Ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo zato savetujemo da probaju da barem odremaju tokom dana i tako probaju da nadoknade manjak sna. Za one koji rade noæne smene i zato moraju da spavaju danju, vrlo je dobro da probaju da odremaju par sati pre odlaska na posao. To æe im pomoæi da ostanu i budniji i bezbedniji tokom noæi."

I u studiji tima nauènika sa amerièkog univerziteta Prinston, objavljenoj pre ¹est meseci, navodi se da nedovoljno spavanje mo¾e da utièe da mozak prestane da prozvodi nove æelije, odnosno, da utièe na deo mozga koji je zadu¾en za pamæenje.

b92



Nedostatak sna slabi organizam
Autor: CDC/MA |Blic

Istra¾ivanja su pokazala da je osnovni uzrok poremeæaja sna stres na poslu, a drugi na spisku razloga su porodièni i zdravstveni problemi. Nemaèki somnolog (struènjak za snove), doktor Bernd Herberger obja¹njava kako da se borite protiv nesanice i za¹to spavanje doprinosi da izgledate lep¹e, budete pametniji i uspe¹niji.



Pogre¹na terapija
Svakom se de¹ava da lo¹e spava, ali kada treba da potra¾ite savet lekara? Ako du¾e od mesec dana skoro svaku noæ slabo spavate, trebalo bi da porazgovarate sa struènjakom, smatra dr Herberger. Na¾alost, èesto proðe mnogo godina pre nego ¹to pacijenti dobiju odgovarajuæu terapiju. U svetu postoji moguænost do¹kolovanja lekara, psihologa i psihoterapeuta, to jest specijalizacije i za somnologiju.
Postoji èak 82 razlièite dijagnoze poremeæaja sna, sa potpuno razlièitim uzrocima - poèev od hrkanja pa sve do depresije. Kod mnogih pacijenata iza nesanice stoji psihièki stres, na primer, promena posla, razvod ili smrt bliske osobe. Tipièno za ovu vrstu poremeæaja jeste da uzroci posle izvesnog vremena vi¹e ne igraju nikakvu ulogu ili ih vi¹e nema, ali nesanica i dalje traje.

Aktivan proces
„Spavanje je u potpunosti aktivan proces, tokom koga se odigrava mnogo toga“, ka¾e dr Herberger. San nas èini lep¹im, pametnijim i uspe¹nijim. Svima nam je poznato da su nam posle neprospavanih noæi oèi mutne, a ko¾a bleda. Dok spavamo, luèi se hormon rasta, zadu¾en za razvoj i regeneraciju æelija. Ako stalno nedovoljno spavate, izlo¾eni ste riziku da dobijete bore.
Osim toga, za vreme spavanja se odvija proces „skladi¹tenja“ sadr¾aja prikupljenih tokom dana, mozak podsvesno i dalje obraðuje probleme. To je i glavni razlog ¹to su ljudi koji mnogo spavaju i uspe¹niji.

Koncentracija
Spavaèi su u boljem polo¾aju i kada je reè o brzom dono¹enju odluka. To se odnosi i na uèenje odreðenih pokreta, na primer, onih u golfu. Oni koji dovoljno spavaju memori¹u pokrete u snu, dok igraèi s poremeæajem sna sledeæeg dana praktièno poèinju iz poèetka.
Spavanje povoljno deluje i na liniju, po¹to se tokom noæi proizvodi hormon leptin, odgovoran za oseæaj sitosti.
S druge strane, smanjuje se luèenje hormona grelina, koji izaziva oseæaj gladi. Ako nedovoljno spavamo, nivo grelina raste, a leptina nema dovoljno.
„Kao posledica nedostatka sna mo¾e da se javi niz razlièitih bolesti, kao ¹to su dijabetes, oboljenja srca i hipertenzija. Jedna vi¹egodi¹nja amerièka studija je pokazala da postoji veza izmeðu navika u spavanju i ¾ivotnog veka. Ustanovljeno je da su osobe koje su spavale od sedam do osam sati dnevno najdu¾e ¾ivele“, ka¾e dr Herberger.

Koliko treba da spavate
To ipak ne znaèi da se ljudi koji spavaju kraæe od sedam sati izla¾u opasnosti. Potreba za snom se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Napoleon je spavao svega èetiri sata, a Ajn¹tajn èak devet. Apsolutni minimum na du¾i rok je pet sati, jer je organizmu potrebno toliko vremena da se regeneri¹e. Ipak, ako ste tokom dana u formi i sposobni za rad, znaèi da ste dovoljno spavali, istièe dr Herberger.
Poznato je da su neki ljudi ranoranioci, dok je drugima ujutru veoma te¹ko da se probude. Da li jutarnja ¾ivahnost mo¾e da se uve¾ba? Doktor Herberger istièe da je to vrlo te¹ko, jer se ljudi raðaju kao sove ili ¹eve. Zna se, meðutim, i to da ljudi koji tokom dana provode dosta vremena napolju i kreæu se uveèe ranije osete umor i dublje spavaju nego oni koji uglavnom provode vreme kod kuæe.
Zadatak somnologa je da postavi dijagnozu kako bi utvrdio uzroke problema. Lekovi ponekad mogu da pomognu da bi se iza¹lo iz zaèaranog kruga koji stvaraju nesanica i strah od nesanice. Reè je o takozvanim Z-supstancama (zolpidem, zopiclon), koje, meðutim, ne treba uzimati du¾e od tri nedelje.

TV kvari san
Neæe vam ¹koditi da isprobate neko od sredstava za spavanje na bazi bilja, jer ona ne stvaraju zavisnost i mogu biti veoma delotvorna kod manjih problema sa spavanjem.
„Mnogi pacijenti, pre svega, moraju da po¹tuju odreðena pravila kada je u pitanju spavanje. Spavaæa soba nije mesto za televizor, jer kratak dreme¾ ispred TV ekrana mo¾e da izazove poremeæaj sna. Osim toga, treba da veèeraju najmanje tri sata pre odlaska na spavanje i da izbegavaju alkohol (najvi¹e jedna èa¹a) kako bi spreèili nemiran san.“

Sredstva za bolji san!

Biljna sredstva
Pored valerijane (odoljen), na san veoma blagotvorno deluju i hmelj, matiènjak, kantarion, lavanda i pasiflora.

Mala noæna muzika
Skladni tonovi umiruju i uspavljuju, pod uslovom da imaju ritam koji mo¾e da nas ponese. Pri tom je potpuno svejedno da li je reè o klasici, pop ili d¾ez muzici. Odliène su i zvuène knjige (knjige na disketama).

Opu¹tanje
Stres se smatra glavnim uzrokom poremeæaja sna. Metode opu¹tanja, na primer, autogeni trening, joga, èi-gong ili taj-èi pomoæi æe vam da se izvuèete iz zaèaranog kruga u koji vas uvlaèi stres.

Spavaæa soba
Izbacite iz spavaæe sobe televizor, kompjuter i telefon. Oni tamo zaista nemaju ¹ta da tra¾e. Seks je koristan, jer uglavnom iscrpljuje.