Konstruisan "Frankenrobot" sa biolo¹kim mozgom

[Bred]

Autor: Tanjug |

Struènjaci Univerziteta u Redingu konstruisali su robot koji se kreæe pod kontrolom biolo¹kog mozga, navodi se u saop¹tenju britanske visoko¹kolske ustanove.

Biolo¹ki mozak je saèinjen od kultura nervnih æelija mi¹eva, postavljenih na specijalnu povr¹inu sa oko 60 elektroda na koje sti¾u elektrièni signali ¾ivih æelija, kao i signali mehanièkih senzora sme¹tenih na telu robota. Nauènici nagla¹avaju da je svako dodatno kompjutersko upravljanje robotom iskljuèeno.
Robot sa takvim biolo¹kim mozgom ume da se kreæe na toèkovima, a kada nailazi na prepreke, odgovarajuæi signali sa povr¹ine se usmeravaju u mozak. Kao odgovor na te signale mozak upuæuje informacije za okretanje ulevo ili udesno, kako bi se prepereke zaobi¹le.
Nauènici u perspektivi planiraju da "nauèe" robota da prepoznaje okru¾enje u kojem je veæ boravio. Sistem biolo¹kog mozga, smatraju nauènici, biæe od pomoæi u prouèavanju rada ovog organa, a posebno mehanizma memorije, kao i bolje upoznavanje sa uticajem bolesti kao ¹to je ¹log, mehanièke povrede, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, saznaje se na internet sajtu Polit.ru.

blic

[dirigent]

Dozivecemo vestacku inteligenciju jos za svog zivota.

[Bred]

Izgleda ... 

Sve vise mislim da ce se scene iz naucno fantasticnih filmova obistiniti i desiti tj desavati i u realnom zivotu ...

[dirigent]

Samo ne znam da li si primetio da je funkcionisanje mozga sekundarnog karaktera. Mozak dobija prvi informaciju i onda kroz feedback prosledjuje uputstvo robotu kako da se ponasa, a ne da mozak deluje samostalno na osnovu cega se robot krece.
     Zamislimo neki napredni prototip. Kako razluciti sta iz kiborgovih postupaka cini inicijalni program , a sta steceno iskustvo.

      Tu problematiku je Artur Klark obradjivao u svojim delima.

      Cuveni programerski zakon robotike da robot ne sem povrediti coveka ili uciniti nesto sto bi do toga moglo da dovede.
      Ali sta se desava ako osoba x naredi robotu A da u casu sipa otrov za neki eksperiment recimo, a onda naredi drugom robotu B da casu za koju je rekao da je voda odnese osobi B.
       
      Nauka uveliko gazi podrucjima kojima covek kao pojedinac vise nema udela ni mogucnosti da razume.
       

[frckica-j]

Problem zloupotrebe svih otkriæa oduvijek postoji. Svako otkriæe koje je bilo namijenjeno neèem dobrom je neko iskvario. Zloupoteba robota i genetskih otkriæa u dana¹nje vrijeme je najveæi problem. Genetike naroèito. Brrr, kad se sjetim izjava pojedinih genetièara koje sam èitala, i sad se sledim... A i taj prvi zakon robotike nije apsolutan. Ako neko programira robota da ne smije direktno na¹koditi èovjeku, mo¾e ga isto tako programirati da to namjerno uradi.