Secesionistièki pokreti u Americi

[Bred]

U istoriji Sjedinjenih Dr¾ava zabele¾eno je da su pojedine teritorije ponekad izra¾avale te¾nje ka otcepljenju.

Jedno od interesantnih sporednih pitanja, vezanih za nominaciju guvernerke Aljakse Sare Pejlin za potpredsednièkog kandidata Republikanske stranke, predstavlja otkriæe da je izra¾avala simpatije, pa èak i da je mo¾da bila ume¹ana u secesionistièki pokret u njenoj dr¾avi. Zna se da je dva puta govorila na konvencijama Stranke za nezavisnost Aljaske, koja se zala¾e za to da se stanovnici te dr¾ave glasanjem opredele za nezavisnost od Sjedinjenih Dr¾ava. Lider te stranke tvrdi da je Sara Pejlin devedesetih godina bila njena èlanica. Ona to demantuje, ali njen suprug Tod je zaista bio èlan stranke èitavih 7 godina, poèev¹i od 1995. godine.

To je izazvalo izvesno uznemirenje i podsetilo na druge secesionistièke pokrete u Americi, koji nisu doveli ni do èega. Najznaèajniji poku¹aj otcepljenja zbio se sredinom 19. veka, kada je deset ju¾nih dr¾ava, u kojima je vladalo robovlasni¹tvo, proglasilo nezavisnost od ostatka zemlje. To je dovelo do èetvorogodi¹njeg krvavog graðanskog rata.

1939. godine, neki bogati graðani u prerijskim delovima dr¾ava Vajoming, Montana i Ju¾na Dakota, poigravali su se idejom o osnivanju nove dr¾ave zvane Absorka. U stvari, oni su reagovali na èinjenicu da su drugi delovi njihovih dr¾ava dobili ¾eleznièku vezu, zbog èega su bolje prolazili u jeku Velike ekonomske depresije. Naèelnik za ulice u gradu ©eridanu, u dr¾avi Vajoming, èak se proglasio guvernerom Absorke, a neko je poèeo da izdaje i absorkanske registarske tablice za automobile. Na kraju, ni¹ta nije ispalo od toga, a samozvani guverner se preselio u Arizonu.

U novije vreme, u dr¾avi Vermont, koja je kratko vreme bila nezavisna republika pre nego ¹to je postala 14. amerièka dr¾ava, jedno vreme se govorilo o takozvanoj Drugoj vermontskoj republici. Nezadovoljne me¹anjem federalne vlade u njihov ¾ivot, pristalice te ideje odr¾avale su skupove i kreirale zastavu. Ali i ta moguænost ostala je daleka, ako ne i iracionalna.

Drugi secesionistièki pokreti javljali su se i nestajali jer ni jedan od njih nije bio u stanju da poka¾e kako bi neki zabaèeni æo¹ak Kanzasa, ili neka buntovna op¹tina u Koloradu, mogla da opstane okru¾ena ogromnim i ni malo prijateljski raspolo¾enim Sjedinjenim Dr¾avama.

voanews.com

[frckica-j]

Hehehe, bilo bi super da se i oni rascepkaju. Ali, pusti snovi...

[Bred]

njih bi krvavo ugusili i odrezali im krila u samom startu, ne brini se ti ...

[frckica-j]

Zato i ka¾em. Demokratski!