Koliko kostaju studije na privatnim fakultetima

[Bred]

Индекс за 5.000 евра
Највише новца за техничка помагала,плате и опремање просторија 
 



Добре, али и агресивне рекламе, „сужени” наставни планови и програми, одлични услови за рад, пракса у иностранству, обећано запослење и „међународна каријера” учинили су да приватне високошколске установе, и поред астрономски високих школарина, привлаче све већи број свршених средњошколаца, стварајући од приватног образовања исплатив бизнис.

Према најновијим подацима Министарства просвете и спорта, дозволу за рад поседује шест приватних универзитета, исто толико факултета ван универзитета и 27 виших школа. Високе школарине, које се крећу и до 5.000 евра, више нису тајна, а оснивачи ових установа сматрају да су – оправдане. Већина их истиче да искључиво и једино на њиховој установи студенти за неколико хиљада евра добијају апсолутно све и да им за остале трошкове школовања неће бити потребан ни динар. Поједине високошколске установе као посебну бенефицију истичу чак и бесплатан и-мејл налог на серверу факултета.

Плаћају се и потврде

Међутим, родитељи који се јављају у нашу редакцију имају другачије коментаре. Мајка, која је инсистирала на анонимности да не би угрозила индекс своје старије кћерке која студира менаџмент, објашњава да је на почетку заиста речено да је у школарину све укључено да би се касније испоставило да, прво, школарина расте са годинама студија, а, друго, да се плаћају испити, уџбеници (најјевтинији је око 30 евра), све потврде ...

Како каже, када би сада уписивала дете добро би размислила, али кћерка је већ на трећој години, добар је студент и штета је да креће из почетка на неком другом факултету. Ову причу је испричала као упозорење онима који ће се за неколико дана уписивати. Њен је савет да се будући бруцоши добро распитају, како на факултету, тако и у Министарству просвете.

Професор др Петар Јовановић, оснивач Више школе за пројектни менаџмент на којој је година студија најјефтинија у Србији (750 евра), сматра да ништа не може да оправда високе школарине појединих високошколских установа.

– У току је права комерцијализација образовања. Лако је за неколико хиљада евра обезбедити уџбенике, компјутере, техничка помагала и средити просторије. Уз помоћ интернета није тешко ни саставити добар наставни план и програм, али то је све безвредно уколико школа нема квалитетан професорски кадар. Нажалост, малобројни су приватни факултети које се могу похвалити добрим предавачима. Појединци оснивају високошколске установе да би добили звање професора – наглашава др Јовановић, иначе некадашњи декан и професор на Факултету организационих наука.

Наш саговорник додаје да би Комисија за акредитацију високошколских установа требало да заведе ред у ову област и да дозволи рад само приватним факултетима који имају шта да понуде ђацима.

Прву генерацију студената Више школе за пројектни менаџмент чиниће највише 100 бруцоша. Наш саговорник каже да је свестан да ће у наредних неколико година бити на губитку. Ипак, мисли да ће, после одређеног времена, истом ценом школарине успети да „покрије” све трошкове пословања.

Бесплатан интернет

– На отварање ове школе покренула ме је жеља за развијањем ове научне области, а не профит – каже Петар Јовановић.

Јован Мишевић, директор новоосноване академије за дипломатију и безбедност, каже да једна година студија на њиховом факултету кошта чак 4.660 евра. Истиче да су у ту цифру урачунати уџбеници, све потврде, пријаве испита, путовања, коришћење интернета...

На првој години студија места ће бити за највише 300 академаца. Број досад пријављених бруцоша, трошкови рада високошколске установе и начин расподеле средстава су, према речима Мишевића – пословна тајна.

Високу школарину на смеру за филмску режију Академије уметности Универзитета „Браћа Карић” правдају огромним трошковима и малим бројем слободних места.

– Највише новца трошимо за техничка помагала, лабораторијски рад, плате предавача и опремање просторија. Свесни смо да је академија, ако се узму у обзир услови у којима живимо, веома скупа. Ипак, за школовање на сличним установама у иностранству потребно је много више средстава – објашњава Горан Ђоковић, задужен за односе са јавношћу испред Универзитета БК.

Наш саговорник је истакао да не размишљају о евентуалном повећању уписне квота, што би можда смањило школарине. У малим групама се много ефикасније ради, сматра Ђоковић.

На Мегатренд Универзитету примењених уметности, најмасовнијој и једној од најјевтинијих приватних високошколских установа, школарине се крећу око 1.000 евра. Када се цена школарине помножи са бројем студента који се креће око 17.000, добија се сума од које се „заврти у глави”. Представници овог универзитета истичу да су много новца у последњих неколико година уложили у изградњу две нове модерне универзитетске зграде на Новом Београду.

До сада су највише новца давали за изнајмљивање просторија широм престонице, а позамашан део одлази на плате око 300 запослених.

– Школарине су нам једини извор прихода, а расходи су веома велики – истакли су представници Мегатренда.

--------------------------------------------------------------------------

Опало интересовање за БК

Према речима Горана Ђоковића, задуженог за односе са јавношћу на Универзитету „Браћа Карић”, интересовање студента за школовање на њиховим факултетима је за 50 одсто опало у односу на прошлу годину. Проблеми Компаније БК су били својеврсна антиреклама за ове високошколске установе. Ипак, Ђоковић је истакао да веће интересовање очекују у септембарском уписном року који је већ почео.


Јелена Кисин
[објављено: 25.08.2006.] 

<a href="http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=4747" rel="nofollow">Izvor</a>