Skupe studije za znanje koje nikome ne treba

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

©kolarine su danas, prema njegovim reèima, potpuno neprimerene standardu graðana na¹e zemlja. Na pojedinim fakultetima, kao ¹to je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, uvedene su participacije studenata, bez obzira da li su na bud¾etu ili samofinansirajuæi, gde se od njih tra¾i da uèestvuju u plaæanju putovanja profesora.
– Kozmetièkim promenama omoguæeno je samo uzimanje novca od studenata, a da se na univerzitetima u Srbiji su¹tinski ni¹ta nije promenilo. Znanja koja studenti dobijaju na fakultetima su i dalje su nekonkurentna i zastarela. Studenti koji zavr¹avaju fakultete ne odgovaraju potrebama tr¾i¹ta rada – obja¹njava Miliæ.
Kamen spoticanja u reformi visokog obrazovanja predstavlja to ¹to jo¹ nije uraðen nacionalni kvalifikacioni okvir, da se taèno defini¹e koje kadrove i za ¹ta ¹kolujemo.
Srbija se zemljama potpisnicama Bolonjske deklaracije prikljuèila 2003. godine, a sve sa ciljem da se na¹ obrazovni sistem prilagodi evropskom, da student mo¾e studije da zapoène na jednom, a da ga zavr¹i na drugom fakultetu (recimo u inostranstvu). Umesto da se odmah nakon potpisivanja deklaracije pristupi ozbiljnom poslu, vreme je tro¹eno na politièke prièe i naèelne rasprave, tako da su protraæene dragocene godine za pripremu reformi. Ozbiljan pritisak na fakultete stigao je s odlukom da svi fakulteti moraju proæi akreditaciju s novim programima.

nastavak -> http://www.blic.rs/temadana.php?id=104349

[Adonis_Vernalis]

Da odgovorim na ovaj novinski èlanak, nagnao me je naslov. Priznajem, i pone¹to od teksta koji sledi. Poku¹aæu da budem koncizan. Ako i ne budem, oprostiæete mi, jer me je ponela "materija".

1. ©kolarine jesu previsoke. No, u situaciji kada dr¾ava pere ruèice od dr¾avnih fakulteta (èiji je osnivaè), a pri tome ni Elektrodistribuciju, ni Infostan ne boli uvo za to ko je èiji osnivaè, onda se raèun prelomi na krajnjem "korisniku", tj. studentu. Postoji re¹enje: upi¹ite studije u Beèu. Austrija ne pere ruke od svojih univerziteta, jer ih je osnivala zato ¹to joj trebaju. Usput, i jeftinije je.

2. Znanje koje nikome ne treba. Pitam novinara koji je ovaj tekst sastavio, mada znam da mi neæe odgovoriti. Kakvo je njegovo znanje, i kome njegovo znanje treba? Gde ga je stekao, i ¹ta mu je to znanje/neznanje omoguæilo? Ja bih najvi¹e voleo kada bih znao sledeæe: ti i ti studenti, kada su imali 18 godina, ¾eleli su da upi¹u Farmaciju da bi radili u apoteci. Oni drugi, istog godi¹ta, ¾eleli su da rade u industriji. Oni treæi, u predstavni¹tvima, kao trgovaèki putnici. A onima èetvrtima bi ba¹ pasovalo da ostanu na Fakultetu. Ja bih jako voleo kada bi moji studenti bili proroci, pa znali gde æe raditi. Ja bih jo¹ vi¹e voleo kada moji studenti ne bi imali pravo da se predomisle. Neæe da rade u apoteci, no hoæe u Hemofarmu. Da ne pominjem sluèaj mog dobrog druga, koji je zavr¹io Farmaciju, a ima rasadnik ukrasnog bilja i cveæaru... i tezgu na Kaleniæ-pijaci. U tom sluèaju bih znao: tim i tim ljudima (poimence) treba znanje potrebno za cveæaru. A ovima (opet, poimence) za Hemofarm. Onima, za Galeniku. A onima, za apoteku. Ako je ièije znanje diskutabilno, tumaèeæi mi¹ljenja savremenih gurua Bolonje, onda je moje totalno passe, jer sam ga stekao po èetvorogodi¹njem programu, jo¹ u doba SFRJ, dakle, jo¹ u doba Jure. Meðutim, ako bi profa krenuo da tra¾i posao u struci, buduæi da mu je dosta akademisanja, pa bi malo po¾eleo prakse, onda njegovo znanje ne bi imao ko da plati. Manimo se æorava posla i shvatimo veæ jednom: nemaèka apoteka ima potrebe za doktorom nauka u svom staff-u. Cela srpska industrija lekova jedva da ima potrebe za istima kao nemaèke apoteke. Onda sve te prièe postaju najobiènije tlapnje. Upi¹ite Farmaciju u Beèu. Em je jeftinije, em dobijate znanje koje svakome treba... u Austriji. Srbija, na¾alost, nije Austrija.

3. One basne o mobilnosti (upi¹em Farmaciju u Litvaniji, odslu¹am Farmakognoziju u Italiji, a diplomiram u Beogradu, sve studirajuæi usput i kontrabas na Muzièkoj akademiji) vi¹e ne va¾e. Belgija je zemlja koja je oooooodavno u EU. No, ima nesreæu da jedan deo dr¾e Flamanci, a drugi Valonci. Nesreæni Bolonac, student Farmacije, ne mo¾e ni sa kraja na kraj Belgije da proputuje, jer nema teorije da, upisav¹i Farmaciju u Gentu, zavr¹i negde drugde. Isto va¾i i za Veliku Britaniju, Nemaèku, Francusku... To, barem meni, znaèi da je Evropa, æutke, odustala od Bolonje. Nije nam rekla da je promenila odluku. Na nama je da odluèimo da li æemo da ostanemo "èuvari vatre svete ideje Bolonje", kao i sve novopeèene EU dr¾ave. Ili æemo gledati svoja posla, kao Austrija, èiji Beèki Univerzitet nije upropa¹æen naoko "kozmetièkim", a ono upravo "su¹tinskim" promenama. Dakle, upi¹ite Farmaciju u Beèu, jer Beèki Univerzitet nije alaljen i prepu¹ten hajducima. Za Beèkim Univerzitetom se nalazi tradicija. Za Beogradskim, samo nepotrebno znanje.

4. Ostale baljezgarije neæu ni da komentari¹em. Glup èlanak, ubi Bo¾e.

5. Upi¹ite studije u Beèu. Ali, povedite raèuna... Ako se vratite, ni va¹e znanje neæe nikome biti potrebno. Biæe va¾no samo vama, a to se ne raèuna.

6. ©ta je Srbiji potrebno? Hoæu da ¹kolujem kadrove koji svima trebaju. Srbijo, daj, razmisli malo i reci mi ¹ta hoæe¹ od mene? Koga da ti ¹kolujem i na koji naèin to hoæe¹?