Svetski dan srca

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Pre poèetka ¹etnje od Kalemegdana do Doma sindikata prisutne su pozdravili atletièarka Olivera Jeftiæ i ko¹arka¹ Vlade Divac koji je istakao da je "zdravlje najveæa sreæa u ¾ivotu".

Akademik Miodrag Ostojiæ je ukazao na va¾nost prevencije koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara meðu kojima su naèin ishrane i odr¾avanje idealne te¾ine, fizièka aktivnost, psihosocijalni faktori.

On je rekao da su zdravi parametri predstavljeni u takozvanoj ¹ifri zdravlja "0 - 3 - 5 - 140 - 5 - 3 - 0", koja podrazumeva da se ukine pu¹enje, da se svakodnevno ¹eta tri kilometara, uzima pet dnevnih obroka voæa i povræa, da krvni pritisak bude 140, ukupan holesterol ne sme biti vi¹i od 5, takozvani lo¹ holesterol (LDL) ne sme biti vi¹i od 3 i mora se odr¾avti idealna telesna masa.

Ministarka omladine i sporta Sne¾ana Samard¾iæ-Markoviæ apelovala je na mlade da na vreme povedu raèuna o zdravlju svoga srca i izbegavaju faktore rizika.

"Promocija zdravog stila ¾ivota i uticanje na svest mladih pravi je naèin za prevenciju bolesti srca", kazala je ona.

Povodom obele¾avanja Svetskog dana srca, graðani su na promotivnim ¹tandovima u holu Doma sindikata mogli da daju uzorak krvi da bi im se odredio nivo ¹eæera i masti i gde su mogli da se informi¹u o prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

U Domu sindikata prireðen je zabavni i edukativni program kojim su graðani detaljno informisani o rizicima po zdravlje srca.

Tokom naredne nedelje, i u svim veæim gradovima Srbije æe biti organizovane edukativne akcije povom obele¾avanja Meðunarodnog dana srca.

Kako do zdravog srca

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju sve mlaði ljudi. Granica se sa 60 spustila na 35, a ima i mlaðih od 20 koji su do¾iveli infarkt. U Srbiji je, kako tvrde struènjaci, izra¾ena nebriga o zdravlju. Oboleli se lekaru javljaju tek kada bolest uznapreduje, ili do¾ive srèani udar.

Revolucionarna metoda ugradnje stenta, metalne mre¾ice koja ¹iri su¾eni krvni sud i omoguæava protok krvi, prepolovila je smrtnost i umanjila komplikacije. U Klinièkom centru Srbije, godi¹nje se ugradi oko 4.000 stentova, od toga 27 odsto stentova sa lekom. Netaèni su napisi u pojedinim medijima da ova vrsta stenta uveæava smrtnost.

"U poreðenju sa obiènim metalnim stentovima, stent sa oslobaðanjem leka ne dovodi do poveæanja smrtnosti, ne dovodi do poveæanja uèestalosti infarkta miokarda, a smanjuje potrebu za ponovnim intervencijama. Stent sa oslobaðanjem leka se ugraðuje kod onih bolesnika koji su pod najveæim rizikom za pojavu ponovnog su¾enja", ka¾e Dejan Orliæ, kardiolog Klinièkog centra Srbije.

Procenat umiranja od bolesti srca i krvnih sudova mogao bi se znatno umanjiti, pre svega prestankom pu¹enja, redovnom kontrolom krvnog pritiska i pravilnijom ishranom.

"Mi smo nacija koja se hrani jako masnom hranom, gde je procenat gojaznosti jako visok èak i kod dece, ¹kolske omladine. Mi smo jedna od retkih nacija u kojoj vlada obièaj da kad èovek smr¹a ka¾u propao je, a kad se ugoji ka¾u popravio se. Samo kod nas je debljina ne¹to za ¹ta ka¾emo 'popravio se'. Na¹i ljudi uglavnom vole da ka¾u 'znate, meni je to genetski, umro mi je otac, umro mi je stric i deda i baba'. Nema te genetike u kojoj je zapisano da srèani udar, odnosno mo¾dani udar, treba da se jave pre 80-te godine", ka¾e kardiolog Vladan Vukèeviæ.

Za zdravo srce nu¾na je i redovna fizièka aktivnost, a u ishrani, struènjaci preporuèuju vi¹e ribe, povræa i voæa.


b92