Korupcija i dalje problem u Srbiji

[Bred]

 Izvor: Beta
Beograd -- Srbija se na listi Transparensi interne¹enela i dalje nalazi meðu zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.


Indeks percepcije korupcije je 3,4 i isti je kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je pro¹le godine bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su podaci za Srbiju "zabrinjavajuæi" jer posle pet godine sporog, ali konstantnog napretka, bele¾i zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje.

Sa indeksom 3,4 i na 85. mestu daleko smo i od idealnog indeksa 10 ali i od indeksa 5,0 koji oznaèava sno¹ljiv stepen korupcije, rekao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.

Ukazao je da su Srbiju sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a da se poveæala prednost Hrvatske i Slovenije i pored postojeæih problema sa korupcijom.

Napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je indeks bio 1,3, ne mo¾e da umanji zabrinutost niti lo¹a poèetna pozicija mo¾e biti opravdanje za to ¹to u poslednjih osam godina nije uèinjeno vi¹e na suzbijanju korupcije, dodao je Goati.

On je rekao da nije dovoljno samo donositi antikorupcijske zakone i ocenio da je vlast pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornhi institucija, pre svega Uprave za javne nabavke i Dr¾avne revizorske institucije.

Programski direktor Tranparentnosti Srbija Nemanja Nenadiæ ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo vi¹e èinilaca, meðu kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.

Nenadiæ je ukazao da izborna kampanja nije iskori¹æena da bi se od politièkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije i zbog toga se ne mo¾e odrediti u kom æe se pravcu borba voditi.

On je ukazao da Srbija od 2005. godine ima antikroupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovoðenje obaveza se na prati na sistematski naèin. Takoðe je zabele¾eno nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka.

Za razliku od prethodnog periodu, rekao je Nenadiæ, u poslednjih godinu dana je manje bilo obave¹tavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Dodao je da se ne mo¾e ni reæi na kakve probleem su istra¾ni organi nailazili jer rad policije i tu¾ila¹tva nije javan.

Na borbu protiv korupcije, prema Nenadiæevoj oceni, negativno se odrazilo i to ¹to nije okonèana reforma pravosuða, niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje - kori¹æenje zemlji¹ta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i za¹tita od samovolje i iznuðivanja od strane inspekcijskih organa.

Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensija rangirano je 180 zemalja na skali od 1,0 do 10 - od Danske, Novog Zelanda i ©vedske sa indeksom 9,3, do Somalije sa indeksom 1,0.

Indeksi su saèinjeni na osnovu najmanje tri od 13 istra¾ivanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom meðu poslovnim ljudima i investitorima.

Ove godine Srbija je rangirana na osnovu podataka iz ¹est istra¾ivanja koja su zasnovana na podacima iz 2007. i 2008. godine.

"Neophodni antikorupcijski zakoni"

Lo¹a pozicija Srbije na listi Transparensi interne¹enela pokazuje da od pro¹le godine nije bilo pomaka u oblasti borbe protiv korupcije i da se hitno mora pristupiti usvajanju antikorupcijskih zakona, ocenio je direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanoviæ.

On je u izjavi agenciji Beta rekao da ovogodi¹nji izve¹taj Transparensija treba shvatiti vrlo ozbilno, jer od napretka u borbi protiv korupcije zavisi pomoæ koju Srbija oèekuje od meðunarodnih organizacija.

"Napredak u borbi protiv korupcije su ocenjivali Svetska banka, regionalne razvojne banke, odnosno one institucije na èiju pomoæ obilato oèekujemo da se oslonimo u predstojeæem periodu", rekao je Jovanoviæ.

Dodao je da æe od te pomoæi zavisiti osnovni dr¾avni ciljevi, meðu kojima su zapo¹ljavanje, privredni razvoj i smanjenje siroma¹tva.

Prema njegovim reèima, neophodno je ¹to pre usvojiti set antikorupcijskih zakona, meðu kojima je jedan od kljuènih zakon o javnim nabavkama.

"Taj zakon je u vi¹e navrata apostrofiran i od strane Evropske komisije i od strane Evropske banke kao izuzetno va¾an sistemski zakon. On je jedan od kljuènih elemenata dobrog upravljanja koje je, kada se uvede na pravilan naèin, najbolja brana protiv korupcije", ukazao je Jovanoviæ.

"Stepen korupcije utièe na strana ulaganja"

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovaèeviæ izjavio je da stepen korupcije u zemlji utièe na strana ulaganja i naveo da bi bilo bolje da je Srbija u tom polju barem malo napredovala.

"Jedan od va¾nih elementa za potencijalne strane ulagaèe je stepen korupcije. Ako je taj stepen visok strani investitori se pla¹i kako æe se snaæi i to ih odbija. Bilo bi jako dobro da smo barem ne¹to popravili taj na¹ polo¾aj jer bi to onda delovalo u pravcu privaèenja ulaganja", kazao je Kovaèeviæ agenciji Beta.

On je naveo da je situacija u pogledu borbe protiv korupcije "dosta tu¾na" i dodao da prodaja Naftne industrije Srbije zvuèi kao korupcija.

Kovaèeviæ je naglasio da veæ dugo revizorska institucija ne funkcioni¹e, a da ostvarenje bud¾eta od 2002. godine nije prezentirano Skup¹tini.

"Srpska politièka elita se bavi manje va¾nim stvarima i nedovoljno vodi raèuna o korupciji, a verovatno i nema interesa jer je korupcija verovatno za¹la i u vlast", kazao je Kovaèeviæ.

©abiæ: Zabrinjavajuæi indeks

Poverenik za informacije od javnog znaèaja Rodoljub ©abiæ ocenio je kao zabrinjavajuæe ocene i rangiranje Srbije na ovogodi¹njem globalnom indeksu percepcije Transparensi interne¹nela.

©abiæ je agenciji Beta rekao da su zabrinjavajuæi i nizak indeks od 3,4, nizak plasman na 85. mesto meðu 180 zemalja, ali posebno èinjenica da je potro¹ena jedna godina a da nikakv napredak nije ostvaren.

Na lo¹e ocene i lo¹ plasman smo navikli, jer nikada nismo sjajno stajali na CPI-u. Krenuli smo, tada kao SRJ, sa katastrofalnih 1,3 nasleðenih od Milo¹eviæa i kasnije smo tu ocenu popravljali sa 2,4 preko 2,7, 3,0, do pro¹logodi¹njih, najboljih, ali razume se jo¹ uvek lo¹ih 3,4, naveo je poverenik.

Prema njegovim reèima, ove godine izostao je bilo kakav napredak, a to se ne sme ignorisati.

Ako je ne¹to u lancu lo¹ih ocena bilo vredno i ohrabrujuæe, to je èinjenica da smo kako tako, iz godine u godinu te ocene uspevali da popravimo. Napredak je bio veoma spor, ali evidentan. Zaustavljeno napretka je ozbiljno upozorenje i vi¹e nego dobar povod za preispitivanje "koncepcije" na koju se borba protiv korupcije kod nas zasniva, rekao je ©abiæ.

Poverenik je ukazao da je ogroman raskorak izmeðu proklamovanog, normativnog i de¹avanja u realnom ¾ivotu.

Usvajanje antikorupcijskih normativnih akata, zakona, strategija, planova, ratifikacija meðunarodnih konvencija i èlanstva u meðunarodnim asocijacijama, jesu va¾ni ali sami po sebi ne mogu doneti potrebne rezultate.

Ti rezultati se moraju ostvariti u stvarnom ¾ivotu, kroz delovanje odgovarajuæih institucija i ostvarivanje odgovarajuæih principa.

Sve antikorupcijske institucije, naglasio je ©abiæ, rade u potpuno neadekvatnim uslovima, a neke od njih, kao Uprava za javne nabavke i Dr¾avna revizijska institucija u doslovno katastrofalnim. Vlada, izvr¹na vlast, ne sme vi¹e ignorisati taj problem.

b92