Fizièka aktivnost prevencija raka

Started by Bred, 18-10-2008, 17:21:27

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Bred

 Dugoèasovno sedenje i le¾anje poveæavaju ¹ansu za nastanak gojaznosti, a samim tim i za rak
Institut za onkologiju u Beogradu

Struènjaci su utvrdili da postoji nekoliko èinjenica koje povezuju gojaznost i pojavu karcinoma, a to se pre svega odnosi na dokazanu vezu izmeðu hormonske ravnote¾e u organizmu i vi¹ka kilograma. Studije pokazuju da salo oslobaða hormone, recimo estrogen, ¹to je jedan od alarma za pojavu raka dojke, od koga u Srbiji svake godine oboli oko 4.000 ¾ena. Lekari ukazuju na to da fizièka aktivnost ¹titi i od nastanka raka materice i creva. Dugoèasovno sedenje i le¾anje poveæavaju ¹ansu za nastanak gojaznosti, a samim tim i pojavu raka.

Vitke i mlade osobe imaju te¾ak zadatak pred sobom, a to je da odr¾avaju idealnu telesnu te¾inu kroz sve faze ¾ivota koje dovode do gojenja – poroðaj, brak, obavljanje sedeæeg posla, menopauza... Onima koji imaju nekoliko kilograma vi¹ka ne savetuje se dr¾anje iscrpljujuæih dijeta, jer se obièno po njihovom prestanku kilogrami vraæaju. Sat vremena fizièke aktivnosti dnevno i konzumiranje niskokaloriène hrane, prema savetu struènjaka, pomoglo bi da mnoge osobe do¾ive takozvanu zdravu starost.

Svakako je najte¾e onima koji celoga ¾ivota kubure s vi¹kom masnih naslaga, koji su mnogo puta dr¾ali dijete, pili razne lekove za umanjenje apetita, ali bez rezultata. Takvim ljudima se preporuèuje odlazak struènjaku za ishranu, koji im mo¾e pomoæi da i gojaznost, kao faktor rizika za nastanak te¹kih oboljenja, svedu na minimum.

– Osnovno pravilo za svakog pojedinca jeste da nauèi da slu¹a poruke koje mu ¹alje telo. Èesto ignori¹emo SOS signale organizma, koji u samom startu minimizuju simptome bolesti. Upravo da bismo preduhitrili te¹ke poremeæaje i oboljenja organizma treba da se baziramo na preventivu, ¹to bismo mi treneri rekli, da unesemo malo sporta u svakodnevicu. Kad je u pitanju fitnes, aerobne aktivnosti ni¾eg intenziteta su od bitnog znaèaja za smanjenje telesne te¾ine, poma¾u psihièkom rastereæenju i smanjuju stres. Obièno ih preporuèujemo svim generacijama jer ne zahtevaju previ¹e napora. I ¹etnjom kroz prirodu, laganim d¾ogiranjem, vo¾njom bicikla ili plivanjem mogu se opskrbiti æelije u telu potrebnim kiseonikom – istakla je Dragana Rodiæ, novinar i trener fitnesa.

Na¹a sagovornica dodaje da ukoliko neko do sada nije imao vremena da se rekreira, treba da poène sa ¹etnjama od sat vremena, tri puta nedeljno, i tako mesec dana. Zatim bi trebalo da usledi mesec laganog trèanja u kontinuitetu, tri puta nedeljno, a onda i ukljuèivanje u neki vid rekreacije, gde struènjaci za fizièku kulturu mogu da upute osobu u program treninga koji odgovara njegovim fizièkim karakteristikama.

I obavljanje poslova u domaæinstvu mo¾e mnogo da pomogne u sagorevanju kalorija, poput unono3vanja, pranja podova, rada u ba¹ti, ko¹enja travnjaka... Struènjaci ka¾u da se za sat okopavanja ba¹te izgubi 180 kalorija.

Voðenjem zdravog naèina ¾ivota, kako obja¹njavaju medicinari, ne smanjuje se samo rizik od nastanka karcinoma, veæ i drugih oboljenja – infarkta, dijabetesa i ¹loga. Zbog toga svaka osoba mora da izraèuna takozvani indeks telesne mase, koji se mo¾e dobiti tako ¹to se te¾ina deli sa kvadratom visine. Recimo, ako neko ima 65 kilograma i visinu od 1,70 metara, njegov indeks iznosi 22,5. Oni kojima je ovaj indeks manji od 18,5 spadaju u grupu pothranjenih osoba, oni kojima je indeks do 24,9 imaju idealnu telesnu te¾inu, dok oni kojima ova vrednost prelazi broj 30 spadaju u grupu gojaznih. Osim ove stavke, va¾no je meriti i obim struka, jer je nagomilavanje masnih naslaga oko njega veoma opasno za pojavu kancera i drugih bolesti. Rizik imaju mu¹karci kojima obim prelazi 94 centimetra, a ¾ene kojima je obim struka veæi od 80 centimetara.

D. D. K.

politika.rs