Koje su delatnosti prve "na udaru"

[Bred]

Izvor: B92
Beograd -- B92 je istra¾ivao koje æe delatnosti, odnosno, poslovi u Srbiji, biti prvi na udaru i kako æe se svetska ekonomska kriza osetiti u Srbiji.


U nekim preduzeæima iz metalskog kompleksa otpu¹teni su prvi radnici. Obja¹njenje za te otkaze bilo je kratko -svetska ekonomska kriza. Irsko ekonomsko èudo jeste fenomen koji se poslednjih godina izuèava i obja¹njava na fakultetima ¹irom sveta. Meðutim, sada¹nja kriza ni njih nije zaobi¹la.

Prema Bi-Bi-Sijevom reporteru, direktna posledica svetske finansijske krize prvo se osetila na nacionalnom brendu Irske - pabovima.

Njih je sada upola manje, a u onima koji jo¹ rade, gostiju je sve manje.

U Srbiji, gde su kafane mnogima druge kuæe, ako je suditi po dana¹njoj slici, kriza se njihovim vratima jo¹ nije pribli¾ila.

Ipak, u elitnom beogradskom “Ju biznis centru”, u nekim drugim delatnostima veæ se oseæa manjak prometa i manje su zarade. Neki od prodavaca navode da su kupci veæ poèeli da se neækaju i da kupuju jeftinije stvari.



Iskustvo pokazuje da su uslu¾ne delatnosti prve na udaru kada se pojavi finansijska kriza.

Mo¾da u Srbiji to neæe biti tako drastièno kao u razvijenim zemljama, procenjuju ekonomisti, ali je veæ sada sigurno da æe se iduæe godine posledice krize osetiti pre svega kroz manju zaposlenost, pad standarda i manje zarade.

“Dakle, imamo neku platu koja je stabilna, malo raste, mo¾da èak mo¾e da se desi i da opada, a rastu cene nekih najosnovnijih potreba. Logièno je da odustanemo od izlazaka ili, ako smo planirali letovanje - da odustanemo, da zaboravimo na to letovanje”, ka¾e ekonomski analitièar Vladimir Vuèkoviæ.

Vreme krize, ipak, nekima donosi dobar profit.

Ko je do sada ¹tedeo, u krizi æe imati jo¹ vi¹e, ko sada ima novca da kupuje akcije na berzi, pa saèeka da se njihova vrednost vrati u normalu, finansijski æe odlièno proæi, procenjuju ekonomisti.

“Svako ko je bio u prilici da u¹tedi, i njegov novac sada postaje zlato. I vredi mnogo vi¹e nego ¹to je vredeo pre tri meseca ili godinu dana. Naime, pri obezvreðivanju dohodaka i cena akcija i imovine, imaæe priliku da doðe jeftinije do nekog vlasni¹tva”, rekao je ekonomski analitièar Miroslav Zdravkoviæ.

Jasno je da, ukoliko graðani budu primorani da jo¹ vi¹e stegnu kai¹eve, prvo æe se odreæi luksuza.

Ostaje samo pitanje ¹ta je kome luksuz, odnosno kako je ko ¾iveo i do sada.



Zbog krize otpu¹tanja i u Srbiji
| Izvor: B92
Kikinda, Beograd -- Zbog svetske ekonomske krize u vi¹e preduzeæa u Srbiji prethodnih dana do¹lo je do masovnih otpu¹tanja. Kriza je samo izgovor, smatraju u sindikatima.


U fabrici ulja Vital vlasnik Predrag Rankoviæ Peconi otpustio je 230 radnika, a u uljari Sunce 107 ljudi ostalo je bez posla. Ni¹ta bolje vesti ne sti¾u ni iz nemaèke kompanije "Drekslmajer" u Zrenjaninu, gde je na sedmodnevni prinudni odmor poslato 1.000 radnika. Poslednje u nizu je otpu¹tanje stotinak radnika u livnici automobilskih delova "Le Belier" u Kikindi.

Evropljani, usled krize, manje kupuju automobile, ¹to sa sobom nosi smanjenu proizvodnju, pa i manje porud¾bine za kikindsku livnicu "Le Belier".

Na¾alost, otpu¹tanja su realnost, ka¾e za B92 predsednik Veæa samostalnog sindikata u "Le Belieru" Vladimir Kubet. On dodaje da su iz livnice uglavnom otpu¹teni radnici koji su bili zaposleni na odreðeno vreme.

"Atmosfera je dosta napeta. Nadamo se da je najgore pro¹lo. Jer, otprilike, u poslednjih mesec dana je otpu¹teno oko 150 ljudi. Od tog je 90 odsto 'ugovoraca'. A ima i jedno desetak procenata koji su stalno zaposleni", rekao je Kubet.

Menad¾erka za odnose sa javno¹æu "Le Beliera" iz Kikinde, Jelena Radosavljeviæ, ka¾e da livnica direktno zavisi od izvoza u Evropu, samim tim, zavisi i od krize u Evropi.

Problem je to ¹to su velike kompanije poput "Opela", "Pe¾oa", "Mercedesa", smanjile proizvodnju usled krize zbog male potra¾nje automobila.

"Èim je plate¾ni sistem u krizi, to onda znaèi manja plate¾na moæ ljudi, samim tim, opada prodaja automobila, samim tim, veliki proizvoðaèi automobila, koji su na¹i glavni klijenti, smanjuju proizvodnju i porud¾bine prema nama", kazala je Jelena Radosavljeviæ.

"Tako da smo mi bili prinuðeni da se prilagodimo i da pribegnemo tom nepopularnom otpu¹tanju", dodaje ona.

Jo¹ veæa nezaposlenost?

Direktor Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje Vladimir Iliæ ka¾e da mu nije poznat sluèaj otpu¹tanja u kikindskoj livnici.

On tvrdi da se broj nezaposlenih u Srbiji u poslednje tri godine smanjuje. Srbija danas ima 433.000 nezaposlenih - skoro upola manje nego pre dve godine, ka¾e Iliæ.

"Ne radi se o tome da li je uticaj i u kojoj meri na konkretne kompanije. Nas interesuje globalni trend. U pojedinaènim sluèajevima, neke srpske kompanije æe osetiti posledice, naroèito one koje su vezane za tr¾i¹ta koja su pogoðena, ali neka neæe", rekao je Iliæ.

Meðutim, ekonomista Danilo ©ukoviæ za B92 ka¾e da æe biti otpu¹tanja ako se kriza nastavi.

Komentari poput onog da æe Srbija izvuæi korist iz ove finansijske krize ©ukoviæa podseæaju, kako ka¾e, na komentare sa poèetka 90-ih, kada su Srbiji stavljene sankcije, a neki politièari su govorili da æe nam izolacija koristiti.

"Kao ¹to se to desilo u Kikindi, svako preduzeæe se pona¹a racionalno. Prvo se otpu¹taju radnici. Neæete ma¹ine i zgrade prodavati", ka¾e ©ukoviæ.

©ukoviæ veruje da u Srbiji ima mnogo vi¹e nezaposlenih od 400.000, kako to tvrde u Nacionalnoj slu¾bi za zapo¹ljavanje.

On obja¹njava da je izmenjena metodologija prema kojoj se utvrðuje broj nezaposlenih, a ta nova metodologija ne pokazuje taèan broj onih koji su bez posla, tvrdi ©ukoviæ.

©ukoviæ predviða da æe nakon privatizacije dru¹tvenih i javnih preduzeæa nezaposlenost biti jo¹ veæa.

Sindikati: Kriza samo opravdanje

Iako predstavnici sindikata tvrde da su masovna otpu¹tanja samo “lov u mutnom”, ekonomisti veruju da je to upravo dokaz da je svetska kriza prisutna i u Srbiji.

Sindikalci, meðutim, veruju da masovna otpu¹tanja u pojedinim fabrikama nije izazvala svetska ekonomska kriza.

Predsednik Sindikata "Nezavisnost" Branislav Èanak obja¹njava da takvi potezi poslodavaca nisu osnovani, jer æe Srbija efekte ove globalne krize osetiti najranije sredinom 2009. godine.

“Ovo je lov u mutnom. Ovo je prilika da nestanem u magli koja se zove recesija”, smatra Èanak.

U Samostalnom sindikatu Srbije ka¾u da su sa predstavnicima dr¾ave veæ razgovarali o tome kako da se za¹tite radnici koji su bez ikakve kontrole i nadoknade ostali bez posla.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubodrag Obroviæ ka¾e da æe poku¹ati da reaguju odreðenim merama, kao i razgovorom i dijalogom, a ne pretnjama u samom startu.

Na otpu¹tanje radnika u stranim kompanijama koje rade u Srbiji Unija poslodavaca gleda sasvim drugaèije.

Predsednik tog udru¾enja Stevan Avramoviæ obja¹njava da je to oèekivano jer je to strani kapital koji je direktno pogoðen ekonomskom krizom.

“Sva preduzeæa koja su formirana u Srbiji da bi radila za izvoz ili za te zemlje i poslodavce koji su ovde otvorili ta preduzeæa, oni imaju problem u matici, u svojim matiènim preduzeæima, po¹to æe tamo biti restrikcija, manje æe se kupovati, uvoziti, manje æe se proizvoditi, i to je to ¹to moraju da otpu¹taju radnike”, ocenjuje Avramoviæ.

Socijalno-ekonomski savet Srbije æe o otpu¹tanju radnika i o tome kako im pomoæi u nastaloj krizi raspravljati veæ na sledeæem sastanku.

Jedan od predloga Unije poslodavaca jeste da se u narednih godinu dana prepolovi porez na plate ili da se èak ukine plaæanje tog poreza kako bi se kompanije pogoðene krizom podstakle da ne otpu¹taju radnike.