Izbori za predsednika Amerike 2008.god

[Bred]

Obama: Podr¾avam nezavisno Kosovo
| Izvor: Politika
Va¹ington -- Kandidat demokrata za predsednika SAD Barak Obama poruèio biraèima albanskog porekla da podr¾ava nezavisnost Kosova, prenela je "Politika".

U pismu Nacionalnom savetu amerièkih Albanaca, pripremljenom za sveèanu veèeru na kojoj su u petak biv¹em amerièkom pregovaraèu Frenku Vizneru i kongresmenu Eliotu Engelu dodeljene nagrade za podr¹ku albanskoj zajednici, Obama - koji nije prisustvovao tom dogaðaju - nagla¹ava da æe kao predsednik nastaviti pa¾ljivo da prati stanje na Balkanu.

"Podr¾avam nezavisnost Kosova i njegovu ¾elju da krene ka punom suverenitetu. Verujem da Sjedinjene Dr¾ave treba da pomognu razvoju sna¾ne demokratije na Kosovu, koja æe biti obezbeðena primenom zakona kojima se ¹tite interesi svih naroda. Zala¾em se za integraciju Kosova u evroatlantske institucije, a to æe najbolje biti uraðeno stvaranjem slobodnog, tolerantnog i bogatog dru¹tva koje promovi¹e prava manjina i ¹titi verske i kulturne spomenike", poruèio je senator iz Ilinoisa, koji prema poslednjim anketama ima blagu prednost u odnosu na republikanskog kandidata za predsednika D¾ona Mekejna.

U pismu Amerikancima albanskog porekla Obama posebno navodi da bi njegova administracija pomogla u izgradnji infrastrukture i energetskog sektora na Kosovu, a o zainteresovanosti amerièkog kapitala za tu oblast govori i podatak da su se èak tri kompanije iz SAD prijavile za izgradnju nove termoelektrane u Pokrajini, navodi beogradski list.

Ovo je, inaèe, prvo obraæanje kandidata Demokratske stranke Amerikancima albanskog porekla (kojih, po proceni njegovog ¹taba, ima vi¹e od 500.000), a albanski mediji dodaju da je u isto vreme i poku¹aj da se "razjasne" ranije izjave koje je Obama davao u vezi sa Srbijom i Srbima, po¹to su one zabrinule Albance.

"Politika" podseæa da je senator u saop¹tenjima koja je plasirao njegov ¹tab nekoliko puta podr¾ao napredak Srbije ka Evropskoj uniji, zalo¾io se za za¹titu prava Srba u BiH i Hrvatskoj, ali je i stavio do znanja da je Kosovo "sused Srbije".

Pri¹tinski dnevnik "Koha ditore" vest o Obaminoj poruci Albancima doneo je na prvoj strani, sa velikim naslovom "Obama obeæava puni suverenitet Kosova", prenosi "Politika"

b92

slicno -> Predsednicki izbori u SAD (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,11877.0.html)

[Bred]

Izborni dan u SAD
| Izvor: B92, Beta
Va¹ington -- U SAD je poèeo glavni izborni dan otvaranjem prvih biraèkih mesta u Vermontu. Najveæa borba vodi se u "neopredeljenim" dr¾avama, kao ¹to su Florida i Ohajo.

Graðani SAD odluèuju da li æe novi, 44. stanovnik Bele kuæe, biti demokratski kandidat Barak Obama ili republikanac D¾on Mekejn. Dana¹njim izbornim danom zavr¹ena je jedna od najuzbudljivijih i verovatno najskupljih predsednièkih kampanja u istoriji SAD. Analitièari oèekuju da æe odziv na izborima biti nezapamæen i da æe na birali¹ta izaæi oko 150 miliona biraèa.

Pred poèetak glasanja ankete su, kao i prethodnih dana, ukazivale na ubedljivu prednost Obame od 5 do 11 odsto. Ovakva predviðanja potvrðuju i prvi pristigli rezultati.

Oko 23 miliona Amerikanaca glasalo je pre izbornog dana, na takozvanim prevremenim izborima, u nekoliko amerièkih dr¾ava. Meðu njima, broj onih koji su rekli da su glasali za Obamu za milion je veæi od onih koji su podr¾ali Mekejna.

Svi registrovani glasaèi u Diksvil Noèu, njih 21, glasali su odmah posle ponoæi na biraèkom mestu u lokalnom pabu i Obama je odneo ubedljivu pobedu s 15 osvojenih glasova. Njegov protivkandidat izbornu trku zapoèeo je sa ¹est glasova.

"Dobro veèe, sada æemo objaviti rezultate glasanja. Poèinjemo od vrha. D¾on Mekejn za predsednika - ¹est glasova. Ralf Nejder za predsednika - nijedan glas. Izvini, Ralfe! I Barak Obama - 15 glasova."

U susednom selu, Harts Lokej¹nu, razlika nije toliko drastièna, pa je demokrata osvojio 17, republikanski kandidat 10 glasova, ali je dva glasa uspeo da dobije i treæi kadidat - Ron Pol.

Da podsetimo, aktuelni predsednik, Dord¾ Bu¹, upravo na tim biraèkim mestima odneo je prve pobede prilikom reizbora 2004. godine, ¹to bi svakako demokratski kandidat mogao da posmatra kao dobar predznak. To je i prvi put nakon 1968. da stanovnici Diksvil Noèa biraju demokratu.

"Glasao sam za Obamu. Mislim da on razmi¹lja dugoroènije i da je u boljem kontaktu sa mladim glasaèima i da se bavi problemima sa kojim æe se na¹a zemlja suoèavati u buduænosti", ka¾e jedan od stanovnika tog mesta.

"Glasali smo za republikance zato ¹to smo prvenstveno zabrinuti za stanje u na¹em sudstvu. Naroèito stanjem Vrhovnog suda, zbog nekih njihovih odluka. ®elimo da zadr¾imo pravo na ¾ivot. A sumnjamo da bi nam Obama to omoguæio", ka¾u drugi.

S obzirom na vremensku razliku i èinjenicu da SAD obuhvataju vi¹e vremenskih zona, prva birali¹ta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biæe zatvorena u ponoæ po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u sedam sati ujutru.

Istorijski izbori

Ovi, 56. po redu izbori za predsednika SAD, za Amerikance æe svakako biti istorijski. Naime, ukoliko pobedi Barak Obama, a istra¾ivanja mu daju izmeðu sedam i 11 odsto prednosti u odnosu na republikanskog kandidata, Amerika æe dobiti prvog Afroamerikanca za predsednika.

Ako D¾on Mekejn bude izbaran, sa svoje 72 godine biæe najstariji predsednik Amerike i prvi uèesnik rata u Vijetnamu koji se u uselio u Ovalnu sobu. Uz D¾ona Mekejna, prvi put bi se na potpredsednièkom mestu na¹la ¾ena - Sara Pejlin.

Oèekuje se da æe izlaznost biti velika i da æe dostiæi do sada rekordnih 63 odsto, kolika je bila izlaznost kada je D¾on Kenedi pobedio Rièarda Niksona.

Meðutim, bez obzira na to koliko æe glasaèa izaæi na izbore, predsednika Amerike, u stvari, bira 538 elektora i zato se kandidati do poslednjeg trenutka bore za neopredeljene dr¾ave, koje daju veliki broj elektorskih glasova.

Izbori u SAD na B92

Na B92.info kanalu veèeras mo¾ete gledati dve emisije o amerièkim izborima.

Prva je na programu u 21 sat, a specijalni program posveæen amerièkim izborima poèinje u 1 sat posle ponoæi i pratiæe izborne rezultate do jutarnjih sati.

Uz goste i brojna ukljuèenja, saznajte za¹to su ovi amerièki izbori va¾ni za Amerikance, a za¹to za ceo svet.
Da bi pobedio, Mekejn mora da osvoji sve neopredeljene dr¾ave - Floridu, Ohajo, Severnu Karolinu, Indijanu i Misuri, ali i nekoliko dr¾ava koje su trenutno naklonjene Obami, kao ¹to su Pensilvanija, Vird¾inija, Kolorado i Nevada.

Kako u Americi nema predizborne ti¹ine, kandidati izborni dan provode ba¹ u tim kljuènim dr¾ava, Obama u Indijani, a D¾on Mekejn u Kolaradu i Nevadi.

Kada se izmeðu sedam i osam sati uveèe zatvore birali¹ta u dr¾avama na istoku zemlje i kada stignu rezultati iz Vird¾inije, Indijane, Ohaja, a zatim i Pensilvanije i Floride, znaæe se u kom pravcu idu rezultati i ko æe biti pobednik. Objavljivanje rezultata mo¾e biti odlo¾eno jedino ako su razlike izmeðu kandidata vrlo male.

Meðutim, sami planovi za izbornu noæ i eventualnu proslavu govore o raspolo¾enju kandidata. Naime, oni æe izbornu noæ provesti u svojim dr¾avama.

D¾on Mekejn i njegov tim biæe u hotelu "Bilmor", u Feniksu, u Arizoni, a predviðeno je da se nakon objavljivanja rezultata obrate novinarima u hotelskom holu.

Za razliku od Mekejna, Barak Obama planira veliku proslavu na otvorenom, u èika¹kom parku Grant. Obamin tim æe za dobra mesta za pokrivanje tog skupa naplaæivati medijima. Novinari æe, inaèe, morati da plate i za mesta u pres centrima kandidata. Tako Obamin tim naplaæuje 935 dolara po osobi, a Mekejnov 695.

Zbunjujuæi elektorski sistem glasanja

Svaki put izbori u SAD istovremeno izazivaju i zbunjenost kod graðana ¹irom sveta zbog takozvanog elektorskog sistema.

Zaokru¾ivanjem imena odreðenog kandidata graðani SAD zapravo ne glasaju direktno za predsednika, veæ ovla¹æuju tzv. elektora u svojoj dr¾avi da podr¾i tog kandidata. Elektori su u principu obavezni da daju glas kandidatu koga podr¾ava veæina biraèa u njihovoj dr¾avi i na èijem su "tiketu" i sami izabrani.

Na ovim predsednièkim izborima oèekuje se rekordna izlaznost od èak 150 miliona glasaèa.

Iako veæina Amerikanaca misli da svojim glasom bira jednog od dvaju predsednièkih kandidata, tehnièki gledano, oni samo usmeravaju odluku elektorskih predstavnika svoje dr¾ave.

Elektor je predstavnik jedne dr¾ave koji u kolegijumu od 538 èlanova ima po jedan glas za izbor predsednika i potpredsednika. Broj elektora svake od 50 amerièkih dr¾ava predstavlja zbir njihovih predstavnika u Senatu i Predstavnièkom domu Kongresa.

Distrikt Kolumbija, u kom se nalazi administrativna prestonica SAD, Va¹ington, ima dodatna tri elektora. Dr¾ave sa najvi¹e ¾itelja imaju i najveæi broj predstavnika u Kongresu, pa tako i najveæi broj elektora.

Najvi¹e elektora imaju Kalifornija, zatim Teksas, Njujork, Florida, Ilionois i Pensilvanija. Dr¾ave poput Aljaske, Montane ili Dakote, imaju svega po tri delegata.

Elektori kao narodni predstavnici nikad ne zasedaju zajedno - o predsedniku i potpredsedniku izja¹njavaju se u svojoj dr¾avi 41. dana posle izbora.

Buduæi ¹ef dr¾ave mora da dobije najmanje 270 elektorskih glasova. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji veæinu, konaèni izbor donosi Donji dom Kongresa.

Amerièki ustav dozvoljava svakoj dr¾avi da bira na koji naèin æe se vr¹iti izbor elektora. 48 dr¾ava i distrikt Kolumbija opredelili su se za sistem proste veæine, dok dr¾ave Mejn i Nebraska kombinuju neposredni i posredni naèin izbora elektora.

Amerièki sistem glasanja jeste ma¹inerija koja zapravo predstavlja 51 zasebno glasanje u najrazlièitijim varijacijama - od izlaska na biraèka mesta do glasanja elektronskim putem, na dan izbora ili prevremenim glasanjem, uvedenim da bi se spreèile gu¾ve na biraèkim mestima.

U Americi je moguæe da pobedi kandidat sa manje "narodnih" glasova, ali sa dovoljnim brojem elektora. Na taj naèin je, recimo, sada¹nji predsednik, D¾ord¾ Bu¹, osvojio drugi mandat.

[Bred]

Amerika izabrala Baraka Obamu
| Izvor: B92, FoNet, Beta
Beograd, Va¹ington -- Kandidat Demokratske partije Barak Obama izabran je za 44. predsednika Sjedinjenih Amerièkih Dr¾ava. D¾on Mekejn i D¾ord¾ Bu¹ èestitali su mu na pobedi.


Barak Obama (FoNet, arhiva)
"Da li jo¹ postoji jo¹ neko ko sumnja da je u SAD sve moguæe? Ko se jo¹ pita da li je san na¹ih osnivaèa i dalje ¾iv? Ko jo¹ sumnja u moæ na¹e demokratije. Ova noæ je va¹ odgovor", poruèio je Obama pred 120.000 pristalica koje su mu klicale u parku u Èikagu.

Na osnovu 94 odsto prebrojanih glasova na amerièkim predsednièkim izborima, Barak Obama je pobedio u 28 saveznih dr¾ava, ukljuèujuæi i Distrikt Kolumbija, ¹to mu ukupno obezbedjuje 349 glasova elektora, javlja agencija AP. Njegov rival, republikanac D¾on Mekejn, pobedio je u 20 dr¾ava ¹to mu donosi 147 elektorskih glasova.

Prema projekciji stanice CNN, Obama je osvojio 338 elektorskih glasova, a Mekejn 163. Obama vodi i u ukupnom broju glasova sa 52 odsto, odnosno 62.202.645 glasova, dok Mekejn ima 47 odsto, odnosno 55.207.956 glasova.

Barak Obama izjavio je pred pristalicama u Èikagu da je "stigao odgovor na pitanje da li je Amerika sposobna za ovakav korak".

Obama je kazao da su taj odgovor dali "redovi ljudi koji su èekali da glasaju i po tri sata, neki od njih prvi put u ¾ivotu, zato ¹to veruju da ovoga puta mora biti razlièito, i da æe njihovi glasovi biti ta razlika".

Buduæi predsednik SAD ocenio je da je odgovor u redovima onih koji su glasali juèe - "Amerikanaca koji su poslali poruku svetu da nikada nismo bili zbirka crvenih (republikanskih) dr¾ava i plavih (demokratskih) dr¾ava: mi smo, i uvek æemo biti, Sjedinjene Amerièke Dr¾ave".

"Put pred nama æe biti dugaèak. Na¹ uspon æe biti strm. Mo¾da neæemo stiæi tamo za jednu godinu ili èak za jedan mandat, ali Ameriko, nikada nisam bio ispunjeniji nadom nego noæas da æemo stiæi tamo", rekao je Obama.

Obama je rekao da je razgovarao sa rivalom, republikancem D¾onom Mekejnom, "hrabrim i nesebiènim" èovekom, koji mnogo voli svoju zemlju i koji je mnogo za nju ¾rtvovao. "Èestitam njemu i guvernerki Sari Pejlin na svemu ¹to su postigli", rekao je on i pozvao rivale na saradnju.

Dok je Obama od stana u Èikagu automobilom putovao do parka, stanovnici su izlazili na ulice i u dugom nizu ga pozdravljali, aplaudirali i uzvikivali.

Centralni èika¹ki park - simbolièno mesto gde je Obama odr¾ao govor - bio je 1968. godine popri¹te napada policije na antiratni protest tokom burne Konvencije Demokratske stranke.

ostatak => http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=05&nav_id=327146

[frckica-j]

Nisam vjerovala! Jes' da je èovjek vodio i imao veæu popularnost, ali stvarno nisam vjerovala. Imam neke kom¹ije èak i roðake u SADu i oni su mi prièali kolika je rasna netrpeljivost kod njih, tako da ovo zaista predstavlja presedan...

[Bred]

Pa to niko nije verovao a svi mediji upravo mislim i bruje zbog toga sto je jedan crnac izabran za predsednika. Ovo stvarno jeste istorijski dan ... 

[mirror-girl]

Obama: Podr¾avam nezavisno Kosovo

" ali je i stavio do znanja da je Kosovo "sused Srbije".

slicno -> Predsednicki izbori u SAD (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,11877.0.html)

Provali ti Obamu! A meni on bio bas gotivan,dju*re jedno!
Lepo je rekao moj drug;Mekejn,Obama,sve su to ista gov*a samo druge boje! UH!

[KaBoom]

Provali ti Obamu! A meni on bio bas gotivan,dju*re jedno!
Lepo je rekao moj drug;Mekejn,Obama,sve su to ista gov*a samo druge boje! UH!

Toliko mr¾nje... Nisi valjda oèekivala da æe reæi "puj pike ne va¾i, ako doðem na vlast odmah se ukida nezavisnost Kosova"? Oni imaju dugoroèno isplaniranu politiku, tako da je nezavisnost Kosova u njihovim planovima mnogo pre nego ¹to mi to mislimo. Nije to sa neba pa u rebra.

Kod njih je predsednik vi¹e figura, senat vodi politiku...

[mirror-girl]

Nisam uopste ocekivala da ce on da menja nesto u vezi Kosova,to je zavrsena prica,ali mi je zasmetalo da jos nije ni postao predsednik,a vec brine o Albancima,kao da u svetu nema mnogo ugrozenijih nacija...npr mi

[dirigent]

U pravu je kaboom oni svoju politiku zacrtavaju dugorocno a ne od mandata do mandata.

   Samo na Kosovu je drugi problem . Mogu Amerikanci da izgrade sto elektrana, ali ona jedna (zaboravio sam joj ime), znam iz prve ruke ne radi zato sto Albanci nit znaju niti hoce da rade u njoj, a Srbe ne pustaju.
   Kosovo nikad drzava postati nece,a ako odluka medjunarodnog suda po nasem dopisu bude pozitivna sto je 95% posto, naci ce se u pravnom vakumu da ce imati `drzavnost` ali bez prava na primenu drzavotvornih funkcija u odnosu na medjunarodne cinioce. 
   Obama ili ko god nece imati za sta da se uhvati , a da ne izazove podozrenje ili protivljenje drugih drzava.
    Moz da prica sta god mu Bajden sune u usi , ali od toga nece biti vise od moralne podrske Albancima dole.

[Bred]

Ma svi potenciraju da je Obama mnogo bolji izbor od Mekejna ali ovaj Bajden mu bas i nije trebao ... 

A kao sto su nam do sad xyz puta pricali-nema neke velike razlike izmedju ove dvojice kandidata sto se tice Srbije.

Nama je tako kako je a ocigledno nam je sudjeno da nam se interesi u bliskoj buducnosti ne poklope sa americkim ... 





Hilari Klinton dr¾avna sekretarka
| Izvor: B92, Tanjug
Va¹ington, Èikago -- Senatorka iz Njujorka Hilari Klinton prihvatila ponudu novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame da bude dr¾avna sekretarka u novoj amerièkoj administraciji.

Iako je iz slu¾be senatorke Hilari Klinton saop¹teno da su pregovori u toku, kao i da jo¹ uvek nije doneta konaèna odluka, Njujork Tajms prenosi da je Klintonova prihvatila poziciju nove dr¾avne sekretarke SAD.

Tajms iz izvora demokratske parije saznaje da je Klintonova funkciju prihvatila posle vi¹e razgovora s Obamom o njenoj ulozi ¹efa amerièke diplomatije i njegovim planovima za spoljnu politiku, a da se zvanièno saop¹tenje oèekuje 27. novembra, posle praznika Dana zahvalnosti.

"Ovakva situacija je veoma neobièna. Potreban je jak karakter za takvu odluku imislim da je to vrlo pohvalno za novoizabranog predsednika. Osoba koja preuzme taj polo¾aj, a to æe biti Hilari Klinton, dobro razume da je glavna figura spoljne politike. Ipak, iako æe njen uticaj biti veliki, tu ima jo¹ uticajnih pozicija, tako da æe ona nekad moæi samo da prihvati njihove odluke", ocenjuje Stefan Hes, saradnik Brukings instituta u oblasti Studija vlasti.

Novoizabrani predsednik ne gubi vreme u odabiru èlanova svog kabineta.

Iz Demokratske partije je saop¹teno da Obama planira da u pondeljak imenuje ¹efa podru¾nice federalnih rezervi u Njujorku Timotija Gejtnera za mesto ministra finansija.

Ukoliko Senat potvrdi i odobri nominaciju, 47-ogodi¹nji Gejtner æe se naæi u nezavidnoj poziciji sa zadatkom izvlaèenja zemlje iz finansijske krize i saniranjem njenih posledica.

Gejtner je u ministarstvu finansija u Klintonovoj administraciji odigrao znaèajnu ulogu u pregovorima za novèanu pomoæ Ju¾noj Koreji i Brazilu.

Obamin izbor za dr¾avnog tu¾ioca je Erik Holder, koji je za vreme Klintonove administracije zauzaimao jedno od najbitnijih mesta u pravosuðu.

Guverner Novog meksika Bil Rièardson se kako mediji prenose, nadao mestu dr¾avnog sekretara.

Meðutim, Barak Obama Rièardsona vidi kao buduæeg ministra trgovine. Jo¹ uvek nije poznato ko bi mogao da bude novi ministar odbrane, iako postoje odreðene spekulacije da bi Robert Gejts mogao da produ¾i svoj mandat u toj funkciji.

Obama za jak plan oporavka privrede


Novoizabrani amerièki predsednik Barak Obama izjavio je danas da je predlo¾io dvogodi¹nji stimulativni plan za o¾ivljavanje domaæe privrede koja bi, kako je upozorio, mogla da do¾ivi dubok pad i o¹tru deflaciju ako se program ne ostvari.

"Ukoliko ne preduzmemo brzu i odluènu akciju, veæina eksperata veruje bismo mogli izgubiti milione radnih mesta naredne godine", upozorio je Obama, u nedeljnom obraæanju naciji putem radija i televizije.

I Soro¹ za dodatnu pomoæ

Privredi SAD je potrebna dodatna pomoæ u vrednosti 300 do 600 milijardi dolara da bi prevazi¹la tekuæu finansijsku krizu, izjavio je amerièki milijarder i poznati medjunarodni spekulant D¾ord¾ Soro¹.

On je rekao za najnoviji broj nemaèkog nedeljnika "©pigel" da bi novcem iz dodatnog stumulativnog paketa trebalo finansirati realizaciju infrastrukturnih projekta u SAD, ali i pomoæ ugro¾enim amerièkim gradovima i federalnim jedinacama.

"To bi nadma¹ilo moja najsmelija oèekivanja", kazao je Soro¹, koji je istovremeno kritikovao postojeæi interventni paket amerièke vlade, vredan 700 milijardi dolara, koji je ranije inicirao ministar finansija SAD Henri Polson.
"Mi sada rizikujemo da padnemo u duboku deflatornu spiralu, ¹to bi u buduænosti moglo da izazove masovne dugove", kazao je Obama.

On je pro¹log meseca zatra¾io da se postojeæi stimulativni paket za o¾ivljavanje amerièke privrede, u vrednosti 700 milijardi dolara, pojaèa sa dodatnih 175 milijardi dolara, ali njegova dana¹nja izjava upuæuje na zakljuèak da je spreman da u tom pravcu uèini i mnogo vi¹e nego ¹to je do sada najavljivao.

Obama je precizirao da bi realizacija njegovog stimulativnog paketa omoguæila otvaranje oko dva i po miliona novih radnih mesta do januara 2011.

Novoizabrani amerièki predsednik je ocenio da bi navedena suma u interventnom paketu koji predla¾e trebalo da bude "dovoljno velika da bi se odgovorilo na izazove sa kojima smo suoèeni".

Obamino zalaganje za novi, veliki federalni paket za o¾ivljavanje posustale amerièke privrede usledilo je posle serije lo¹ih privrednih pokazatelja, ukljuèujuæi i izve¹taj Sekretarijata za rad u kome se navodi da je pro¹le sedmice oko 516 hiljada Amerikanaca zatra¾ilo nadoknadu za nezaposlene, ¹to je najvi¹i nivo za minulih 16 godina.

Vladini ekonomisti su krajem ove sedmice saop¹tili da se situacija na ionako lo¹em domaæem tr¾i¹tu nekretnina dodatno pogro¹ala, a Obama je rekao, komentari¹uæi te i druge podatke, da "ovonedeljne vesti samo potvrðuju èinjenicu da smo suoèeni sa krizom (ekonomskom) koja ima istorijske razmere".

Obama je ocenio, komentari¹uæu dalji razvoj dogaðaja u amerièkoj privredi, da ne treba oèekivati brz ni lak izlazak iz tekuæe krize i da bi situacija èak "mogla postati gora pre nego ¹to bude bolja".