Za sve „bolonjce“ isti broj bodova za upis

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Zakon predviða da studenti koji su upisani na studije na visoko¹kolskoj ustanovi zakljuèno sa upisom u prvu godinu osnovnih studija ¹kolske 2009/2010. godine mogu zadr¾ati status studenata koji se finansira iz bud¾eta ili nastaviti studije u statusu studenta koji se finansira iz bud¾eta ako su u 2007/2008. godini ostvarili najmanje 42 ESPB boda, a u sledeæoj ¹kolskoj godini 48 bodova.

Za ¹kolsku 2009/2010. godinu predviðeno je najmanje 54 boda.

Takoðe, studenti mogu zadr¾ati status bud¾etskih studenata najdu¾e godinu dana po isteku redovnog trajanja studija ako su upisani u prvu godinu osnovnih studija 2006/2007, odnosno 2007/2008. ¹kolske godine, ili ¹est meseci po isteku redovnog trajanja studija ako su upisani u prvu godinu osnovnih studija ¹kolske 2008/2009, odnosono 2009/2010. godine.

Zakonom je precizirano i da studenti upisani na osnovne studije i na studije na vi¹im ¹kolama do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju mogu zavr¹iti ove studije po zapoèetom programu i uslovima najkasnije do kraja 2011/2012. ¹kolske godine.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slu¾benom glasniku".

Zakonske izmene predlo¾ene su kako bi visoko¹kolske ustanove okonèale proces akreditacije do 2009. godine, ali i zato jer je studentima potrebno odreðeno vreme kako bi se upoznali sa novim re¾imom studija i prilagodili se tome.

B92


Studenti ostaju bez kredita i domova ako ne daju uslov
Autor: B. Stamenkoviæ - D. Kne¾eviæ | Foto:Beta | Blic

Ukoliko Skup¹tine Srbije u narednih deset dana ne usvoji izmene Zakona o visokom obrazovanju, studenti u Srbiji naæi æe se u vrlo te¹koj situaciji jer najveæi broj njih neæe moæi da upi¹e narednu godinu studija. Koliko je situacija ozbiljna, èak i u sluèaju da poslanici srpskog parlamenta usvoje pomenuti zakon, vrlo lako se mo¾e dogoditi da jedan broj studenata ostane bez obezbeðenih studentskih domova, kredita i stipendija.

Vlada Srbije pro¹le nedelje usvojila je izmene zakona, èiji je glavni cilj bio da se omoguæi smanjenje broja potrebnih bodova za upis u narednu godinu studija. Upravo ova odluka treba da omoguæi velikom broju akademaca da upi¹u godinu. Ukoliko bi se uva¾avali postojeæi zakonski propisi, u sluèaju da ne postoji izmena zakona, onda bi studenti morali da skupe svih 60 ESP bodova (evropski sistem prenosa bodova), ¹to bi dovelo do toga da mnogo studenata padne godinu.
Tim povodom juèe poslanicima srpskog parlamenta upuæeno je upozorenje Univerziteta u Beogradu.
Iz najstarije visoko¹kolske institucije istaknuto je da je vrlo kratak rok za poslanike da se izjasne i da je njihova odluka neophodna u interesu studenata. I zbog toga moraju vrlo brzo da reaguju i da napuste stranaèke i koalicione nesuglasice u korist akademske populacije.
Neda Bokan, prorektor za nastavu na Univerzitetu u Beogradu, ka¾e za „Blic“ da bi Skup¹tina Srbije o ovoj temi trebalo da raspravlja najkasnije poèetkom sledeæe nedelje.

Uslovi za upis
Najmanje bodova
2007/2008.  42
2008/2009.  48
2009/2010.  54
2010/2011.  60

- Skup¹tina bi odluku o smanjenju broja bodova za upis trebalo da donese na vanrednoj sednici, a prema mojim nezvaniènim saznanjima to bi trebalo da se desi do 15. oktobra - ka¾e Neda Bokan.
To je inaèe i datum kada bi trebalo da se izvr¹i upis studenata u narednu godinu pa na¹a sagovornica ne oèekuje da æe akademci biti na gubitku.
- Ukoliko Skup¹tina Srbije donese izmene i dopune zakona u narednu godinu studija uspeæe da se upi¹e veæi broj studenata i oni æe do kraja oktobra moæi da ostvare svoja prava na sme¹taj u domovima ili stipendije - ka¾e Neda Bokan.
Na pitanje ¹ta æe se desiti ukoliko Skup¹tina ipak ne usvoji izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju, Neda Bokan ka¾e:
- To je sada veæ u domenu hipotetièkog i spekulacija i ja se ne bih upu¹tala u to. Mislim da im nije u interesu da ne usvoje ove dopune zakona jer bi tada studenti morali da se upisuju sa 60 propisanih bodova. To bi onda znaèilo da bi se u narednu godinu upisao jako mali broj studenata.
Kako æe se izbeæi ova neprijatna situacija za koju nisu krivi samo studenti, veæ pre svega dr¾avna administracija za sada niko ne mo¾e da precizira. Kao i u mnogo situacija do sada kada su druge stvari u pitanju re¹enje æe biti u direktnom kr¹enju zakona, radi „vi¹ih interesa“.
Srbijanka Turajliæ, biv¹i pomoænik ministra za visoko obrazovanje, ka¾e da je sasvim sve jedno da li æe Skup¹tina uspeti da odluku o izmenama zakona donese do 15. oktobra, jer su se studenti i pro¹le godine upisivali sa manjim brojem bodova, odnosno tada im je bilo potrebno svega 37 poena.
- To je uraðeno mimo zakona i niko se tada nije uzbuðivao, pa mislim da æe tako biti i sada. Meðutim, potpuno je druga prièa ¹to je doneta odluka da se smanjuju poeni, a da pri tom nije uraðena nikakva analiza kako i za¹to bi to trebalo da se uradi. To je zamagljivanje su¹tine problema - istièe Turajliæ.
Podsetimo, Vlada Srbije je pro¹le nedelje usvojila predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, kojima æe studenti moæi da upi¹u narednu godinu sa 42 boda, dok se tek 2011. oèekuje da se oni upisuju u narednu godinu sa 60 poena. Takoðe se oèekuje i da se prolaznost do tada poveæa i bude na evropskom nivou od oko 80 odsto, ¹to se u ovom trenutku ispunjava na vrlo malo fakulteta.

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

“Ta odluka da se naplaæuju preneti bodovi nema upori¹te ni u zakonu ni u Ustavu niti u jednom pravnom aktu, tako da æemo mi postaviti jasno pitanje na osnovu èega su se pojedini fakulteti odluèili da naplaæuju prenete bodove", ka¾e on.

"Imamo situaciju na Fakultetu sporta i fizièkog vaspitanja, gde se jedan preneti bod plaæa 1300 dinara. Samim tim, po¹to je uslov za narednu godinu minimum 42 boda, imamo situaciju da jedan student mo¾e platiti 18 bodova po 1.300 dinara, ¹to doðe 27.000 dinara. I onda u èemu je tu svrha bud¾etskog studiranja", zapitao je Petroviæ.

On dodaje da se zbog toga postavlja pitanje èemu postoji Rektorat. "To je pitanje koje sam postavio posle veæa studenata i rektoru i prorektorki za nastavu Nedi Bokan, koje bi trebalo danas i Ministarstvu prosvete da postavimo - u ovakvim okolnostima za¹to uop¹te postoji Rektorat u Beogradu", pita on.

"Fakulteti su institucije koje same donose odluke, mimo odluka i mimo preporuka Senata i Saveta Univerziteta, ¹to je veliki problem. I ono ¹to nam predstoji u narednom periodu jeste da se zala¾emo za integrisanje Univerziteta u Beogradu", rekao je on.

Ukoliko se ne bude do¹lo do kompromisnog re¹enja, Petroviæ je najavio veliki studentski protest.

b92

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Ukupno 11 predstavnika studentskih organizacija sastalo se sa ministrom Obradoviæem i zatra¾ilo od njega da re¹i studentske zahteve u vezi sa bud¾etskom kvotom od 20 odsto i naplatom bodova koji se prenose u naredne godine studija. Ministar je rekao da æe zahtevati od fakulteta da obustave naplatu bodova, ali i da produ¾e upis do 1. novembra, kako bi se zavr¹ili svi ispiti i znao taèan broj onih koji su postigli potreban broj bodova za nastavak ili prelazak na studije o tro¹ku dr¾ave. U ministarstvu se nadaju da æe moæi da obezbede svim samofinansirajuæim studentima koji su ostvarili uslov, da preðu na bud¾et. Sekretar Studentskog parlamenta Aleksandar Joviæ juèe je potvrdio da æe Ministarstvo zatra¾iti od fakulteta da im dostave podatke o broju studenata koji su ostvarili upis za narednu godinu studija.
David Bakiæ, student prodekan fakulteta Politièkih nauka, ka¾e za „Blic“ da su studenti ministra upoznali i sa problemima za koje nije znao, te da je obeæao da æe se i njima pozabaviti.
- Reè je o tome da fakulteti razlièito primenjuju pojedine odredbe Zakona o visokom obrazovanju. Ministar je rekao da æe na pojedine fakultete postali prosvetnu inspekciju i zbog previsokih ¹kolarina - ka¾e Bakiæ. Studenti osim obustave naplata bodova, zahtevaju i da se povuèe amandman koji je podnela Jagoda Jorga, poslanik DS u Skup¹tini Srbije.
- Trebalo bi da svi koji imaju vi¹e od 42 boda preðu na studiranje o tro¹ku bud¾eta. Ako se amandman usvoji neæe moæi svi koji ostvare taj broj bodova da preðu na bud¾et, veæ samo 20 odsto njih. To najvi¹e pogaða fakultete koji imaju veliki broj samofinansirajuæih studenata i onih koji imaju veliku prolaznost. Na fakultetu Politièkih nauka, recimo, moglo bi da preðe svega oko 30 studenata na bud¾et, a kandidata ima izmeðu 300 i 400. To bi zaista bilo nepo¹teno - obja¹njava Bakiæ.


blic



Za upis godine naplaæuju naknadu mimo zakona
Autor: Verica Dragiæ |Blic
Èitavu godinu jurila sam tih 60 bodova za upis druge godine! Nisam uspela da ih ostvarim. Osvojila sam 45 i gotovo da sam se oprostila od fakulteta. Onda su smanjili broj bodova na 42, a to je znaèilo da æu moæi da zadr¾im status na bud¾etu i nastavim studije! Meðutim, kada sam do¹la na upis, rekli su da moram da platim 27.000 dinara. Ka¾u, za bodove koje nisam ostvarila. Nemam toliko para i ne znam da li æu ih imati. Da su rekli ranije, mo¾da bih skupila novac. Ovako, ne znam ¹ta æe biti.

Katarina M. jedna je od mnogih studenata Univerziteta u Beogradu koji su uspeli da zadr¾i status studiranja o tro¹ku dr¾ave, ali ne i da ostvari zakonom propisanih 60 bodova po godini studija. Takvu situaciju neki fakulteti poku¹avaju da iskoriste i da naplate studentima neostvareni broj bodova. Prona¹li su fakulteti i formulu po kojoj æe naplaæivati bodove. Visina ¹kolarine podeli se sa 60, koliko ukupno ima bodova, i suma koja se dobije predstavlja iznos koji student treba da plati da bi nastavio studije. Za razliku od onih koji vr¹e naplatu bez pogovora, Poljoprivredni fakultet saslu¹ao je svoje studente. I ne samo to, na tom fakultetu juèe je jednoglasno odluèeno da svi studenti koji su ostvarivanjem najmanje 42 boda zadr¾ali status bud¾etskog studiranja, upisivaæe besplatno narednu godinu. Nemanja Petroviæ, prodekan Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Studentskog parlamenta, ka¾e da fakulteti nemaju nikakvu osnovu da naplaæuju zaostale bodove.
- Fakulteti su sami doneli tu odluku. Obrazla¾u je time da moraju da organizuju ponavljanje ve¾bi i da zbog toga imaju tro¹kove. Studenti su svedoci da se to do sada nije dogaðalo, niti da je moguæe organizovati paralelnu nastavu. Nemoguæe je dr¾ati ve¾be, recimo, za treæu godinu i istovremeno dr¾ati razlièite ve¾be za predmete iz druge godine onima koji ih nisu polo¾ili - ka¾e Petroviæ. On tvrdi da su studenti izrièiti i da æe organizovati veliki protest ukoliko fakulteti ne ukinu naplatu bodova.
- Mi znamo da je ministar prosvete ®arko Obradoviæ protiv ovih naplata i tra¾iæemo da ih ukine - obja¹njava Petroviæ.
Meðutim, Neda Bokan, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu, ka¾e da je te¹ko reæi da li fakulteti imaju osnova ili ne da naplaæuju neostvarene bodove.
- Zakon jednostavno nije predvideo taj neki prelazni period reformi, u smislu da studenti neke ispite slu¹aju, a neke obnavljaju. Zakon je prepoznao 60 poena za upis, a mi smo u prelaznom periodu smanjili taj broj da studenti ne bi odustajali od ¹kolovanja. Namera nam je efikasnost i kvalitet studiranja. Pro¹le godine je Senat preporuèio fakultetima da to ne naplaæuju, ali odluku donose fakulteti kao samostalna pravna lica. Oni sami odluèuju o finansiranju. Senat nema prava da uskrati tu naplatu, ali mo¾e da razgovara o tome, ¹to æemo i uèiniti - ka¾e Bokanova.
Studenti Filozofskog i Tehnolo¹ko-metalur¹kog fakulteta u Beogradu juèe su protestovali zbog odluka o naplati bodova. Filip Krantiæ, student Filozofskog fakulteta, ka¾e da su se studenti dogovorili da se meðusobno pove¾u i ukljuèe u veliki studentski protest ukoliko fakulteti nastave sa naplatom.
- Meðu studentima je veliko nezadovoljstvo, ali mnogi se pla¹e posledica ukljuèivanja u proteste. Fakulteti naprosto rade ¹ta hoæe, odreðuju broj bodova po ispitima i njihovu cenu - obja¹njava Krantiæ.

Cene po fakultetima
Fakultet Bod
Ma¹inski 1.200 do 2.000 dinara
Rudarsko-geolo¹ki 1.000 dinara
Sporta i fizièke kulture 1.100 dinara
©umarski 916,67 dinara
Fizièka hemija 4.000 dinara*
Rudarski 750 dinara
Saobraæajni 1.000 dinara**
Tehnolo¹ko-metalur¹ki 1.000 dinara
Filolo¹ki 2.000 dinara
Biolo¹ki 1.300 dinara
*Naplaæuje se po ispitu
**Naknada za samofinansirajuæe

Protiv amandmana o rangiranju
Delegacija Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta sastala se juèe sa ministrom prosvete ®arkom Obradoviæem zbog amandmana na predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je u skup¹tinskoj proceduri.
Studenti tvrde da se tim amandmanom na mala vrata menja su¹tina izmene zakona èiji je cilj bio da se olak¹a upis u naredne godine studija jer vraæa stav o rangiranju studenata.
Amandmanom koji je Odboru za prosvetu dostavila poslanik Jagoda Jorga predla¾e se da se u izmene zakona ubaci stav o rangiranju, ¹to, kako obja¹njavaju studenti, znaèi da svi samofinansirajuæi studenti ne bi mogli da nastave ¹kolovanje na bud¾etu iako polo¾e sve ispite.

Fakulteti koji ne naplaæuju
-Poljoprivredni
-Arhitektonski
-Politièkih nauka
-Bezbednosti
-Farmacije
-Hemijski
-Medicinski
-Ekonomski
-Graðevinski

Fakulteti koji se nisu izjasnili
-Veterinarski
-Filozofski



Nema para da svi uèe o tro¹ku dr¾ave
Autor: Verica Dragiæ |Blic


Studenti su svojim protestom koji su poèeli u petak zakucali na otvorena vrata i postoji dobra volja svih nadle¾nih da se ¹to vi¹e njih upi¹e na bud¾et. Ali prvo mora da se vidi koliko ih ima i o kojim se parama radi. Izmene zakona su donete da bi se studentima maksimalno iza¹lo u susret - ka¾e za „Blic” Branko Kovaèeviæ, rektor Beogradskog univerziteta.

Jesu li studenti u pravu kada tra¾e bezuslovni upis zavr¹nih godina studija za one koji studiraju po starom programu?
- To je pitanje fakulteta, a ne univerziteta, po¹to fakulteti organizuju nastavni proces i to mo¾e da se uradi. To su i ranije radili fakulteti. Nezgodno je kada imate dva re¾ima studija. Veæina te nastave je veæ odslu¹ana i ostalo je samo da pola¾u.

Na nekim fakultetima i nije. Recimo na Stomatolo¹kom ne mogu ni da odslu¹aju sve do 2010. Da li je to u redu?
- Nisu svi fakulteti u istoj situaciji. Te¾e je tamo gde ima klinika, laboratorijskih ve¾bi, a lak¹e je na humanistièkim naukama. Zato to i ne mo¾e da se re¹i unificirano, na nivou univerziteta, veæ u dogovoru sa studentima i rukovodstvom fakulteta. Univerzitet æe podr¾ati sve ono ¹to se oni dogovore.

Nije li fer da se i starijim studentima pru¾i ¹ansa da diplomiraju?
- Sla¾em se. Zato smo i tra¾ili da taj rok u zakonu bude do 2012. godine. Oni koji budu prelazili na novi nastavni plan i program moraæe da dobiju diferencijalne ispite, mo¾da i po desetak. Preporuka Senata Univerziteta æe svakako biti da se tim studentima izaðe u susret. Ali to mora da se organizuje na nivou fakulteta. Hoæemo da pomognemo, ali nema tu, da tako ka¾em, op¹te pravde.

Imaju li fakulteti pravnu osnovu za naplatu preostalih bodova koji se prenose u narednu godinu studija?
- Zakon ka¾e da ono ¹to nisi odslu¹ao mora¹ ponovo da odslu¹a¹. To stvara tro¹kove koje neko treba da plati. Fakulteti su samostalna pravna lica i odluku donose sami, a na¹ savet samo preporuèuje. Pro¹le godine tu preporuku, od 31 fakulteta, nije ispo¹tovalo samo sedam.

Ali studenti su odslu¹ali, za¹to da plaæaju?
- Pa, ne treba da plate. Ali saveti fakulteta odluèuju. U tim savetima sede i predstavnici studenata i dr¾ave. Dakle, imaju mehanizam da se izbore.

Da li je amandman o kvoti od 20 odsto za upis na bud¾et dobar ili lo¹ za studente?
- To mora tako da bude. Vlada svake godine daje kvote univerzitetima koliko mo¾e biti studenata na bud¾etu. To postoji u zakonu iz 2005. godine, pa osim propisane kvote na bud¾etu mo¾e biti jo¹ 20 odsto njih. Imamo 9.000 studenata na bud¾etu i 6.000 samofinansirajuæih. Po zakonu oko 2.000 njih æe moæi da preðe na bud¾et.

Èini se da fakulteti svake godine poku¹avaju da poveæaju broj samofinansirajuæih ne bi li dobili vi¹e novca. Kako to spreèiti?
- Zakon fakultetima dozvoljava da sami odrede kvotu za samofinansirajuæe. Ona je obièno visoka na dru¹tveno-humanistièkim naukama. A posle se ne zna ¹ta raditi sa tolikim brojem studenata. Niko u toj prièi nije nevin.

Kako naterati fakultete da realnije tome pristupaju?
- Oni gledaju na to kao na tr¾i¹nu kategoriju. Ka¾u, imamo veliko interesovanje za upis i onda æemo da upi¹emo, a vi koji ste na prirodno-tehnièkom fakultetu nemate, i nemojte da upi¹ete. Oni tako gledaju na to, a tako rade i svi privatni fakulteti.

Da li je taèno da samo 13 odsto studenata godi¹nje zavr¹i godinu u roku?
- Reforma je zbog toga i uraðena. Obrazovni sistem se na neki naèin raspao, deca su radila lo¹e u ¹kolama, pa su dolazila nepripremljena na studije. Trebalo nam je po nekoliko godina da od njih napravimo studente. Prosek studiranja bio je osam, negde devet ili èak deset godina. Reforma je u korist studenata i sve mora njima da se podesi. Uvedeni su bodovi, pa student ima kao i zaposleni radnu nedelju od 42 èasa. U optereæenje studenata ne ulaze samo predavanja veæ i ve¾be, domaæi zadaci, semestralni radovi, konsultacije.

Ko proverava fakultete na osnovu èega odreðuju broj bodova predmeta?
- Bodovi nisu dobro pode¹eni. Zato smo i uveli ovo „klizanje”, da se ne preðe odmah na punu primenu zakona i studenti ne moraju da imaju 60 bodova veæ 42. Imamo komisiju za kontrolu kvaliteta, postoje meðunarodni standardi. Ali te¹ko je da iz prvog puta podesite sistem da odmah proradi kako treba.

©ta je sa profesorima, hoæe li oni koji imaju malu prolaznost na ispitima biti sankcionisani?
- Toga æe sigurno biti. Cilj reformi jeste zajednièki rad studenata i nastavnika. Svi su odgovorni za rezultate. Ne mogu da ka¾u student nije hteo da uèi, neæe da radi, ili nije dovoljno pametan. Svi æe snositi posledice. Nije èudno da dobijete otkaz ako imate malu prolaznost na ispitu.

Ko je onda kriv za propadanje „Bolonje”, studenti, nastavnici ili oni koji su pravili zakon ?
- „Bolonja” nije propala. Ovo je poku¹aj da se sistem uredi i da se „Bolonja” sprovede. Fakulteti uglavnom traju èetiri godine i moramo da probamo sve èetiri, da napravimo eksperiment. Posle toga treba videti ¹ta valja, a ¹ta ne. Va¾an akter su studenti, jer sve ide preko njihovih leða. Oni treba da ka¾u kako izgleda ta reformisana nastava, ¹ta razumeju, a ¹ta ne, ¹ta im smeta, ¹ta treba potpuno promeniti.

Da li je taèno da nam za totalnu primenu Bolonjske deklaracije treba jo¹ 500 nastavnika?
- Imamo oko 2.500 nastavnika i toliko asistenata. Oko 5.000 njih opslu¾uje 90.000 studenata. To je dovoljno. Problem je ¹to su nastavni programi preobimni i nisu realno napravljeni. Zato i postoji stepenovano ¹kolstvo da ne mora student svemu da se nauèi na osnovnim studijama.

Mo¾e li dr¾ava da natera fakultete da ne¹to promene?
- Dr¾ava ima veoma jak mehanizam - novac. Ko neæe da slu¹a, neæe dobiti novac. Tako se to radi u svetu. Tamo su fakulteti integrisani, a to znaèi da se sve odluke donose na novu univerziteta, a fakulteti to moraju da po¹tuju. Kod nas se na nivou univerziteta donose preporuke.

Studenti nastavljaju protest u sredu
Studenti Beogradskog univerziteta juèe nisu protestovali, ali najavljuju jo¹ veæe okupljanje na ulicama glavnog grada.
- Ukoliko na¹i zahtevi ne budu prihvaæeni, dogovorili smo se da se u sredu u 14 èasova okupimo na Trgu Slavija, odakle æemo otiæi ispred zgrade Vlade. Protest æe trajati do 16 èasova, a potom æemo videti ¹ta nam je dalje èiniti - ka¾e David Bakiæ, student prodekan Fakulteta politièkih nauka.
Oko 1.000 studenata u petak je pro¹etalo ulicama Beograda i zaustavilo se ispred Vlade Srbije gde su njihovi predstavnici predali zahteve premijeru Mirku Cvetkoviæu i ministrima finansija i prosvete. Studenti tra¾e da se ukinu bud¾etske kvote kojima se podrazumeva da samo 20 odsto samofinansirajuæih mo¾e da preðe na studije o tro¹ku dr¾ave, uvoðenje bezuslovnog upisa zavr¹nih godina za one koji studiraju po starom programu, ukidanje naplaæivanja prenesenih bodova u naredne godine studija i smanjenje ¹kolarina.

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

- Ministarstvo nam je hitno tra¾ilo da dostavimo broj upisanih studenata, a kako stvari stoje, ne oèekujemo pre utorka da dobijemo vi¹e od 50 odsto podataka od fakulteta. Op¹ta je zbrka, jer fakulteti i danas upisuju studente, a to ka¹njenje uzrokovano je ka¹njenjem usvajanja izmena Zakona o visokom obrazovanju. Tako da nemamo konaène brojke i ne mo¾emo da preciziramo rezultat. Èinjenica je da studenti nemaju zavidan rezultat, ¹to je tu¾no - ka¾u u Rektoratu.
„Blic” je uspeo da dozna da Ekonomski fakultet ima 18 studenata koji su ostvarili uslov, ali koje jo¹ ne mo¾e da upi¹e na bud¾et jer su ispunili kvotu od 120 odsto.
- Mo¾emo da upi¹emo 708 studenata iz samofinansirajuæeg statusa na bud¾et, a prijavilo nam se 726 kandidata. Tim studentima fakultet æe u ponedeljak saop¹titi da li æe moæi da ih finansira o svom tro¹ku ili æe tra¾iti novac od dr¾ave - ka¾e Rade Radovanoviæ, ¹ef studentske slu¾be Ekonomskog fakulteta.
Dragan Mirkov, prodekan Fakulteta za sport i fizièku kulturu, ka¾e da taj fakultet nije ispunio kvotu od 120 studenata na bud¾etu, tako da ostaje upra¾njeno oko 10 odsto mesta, ali nema studenata koji bi to popunili. Ma¹inski fakultet takoðe ima neostvarenu kvotu, i kako nam je reèeno, prepustiæe oko 10 odsto drugim fakultetima. Fizièka hemija nije iskoristila 20 odsto od kvote jer nema samofinansirajuæih studenata, tako da su svi ostvarili najmanje 42 boda i upisani su na bud¾et.
Kada Ministarstvo prosvete dobije precizne podatke, a ukoliko kvota na nivou Univerziteta bude probijena, razgovaraæe sa Ministarstvom finansija o moguænosti da svi koji imaju uslov od 42 boda studiraju o tro¹ku dr¾ave.

blic



42 boda prvi uslov za bud¾et
| Izvor: Beta
Beograd -- Fakulteti u Srbiji danas treba Ministarstvu prosvete da dostave podatke o broju studenata koji su stekli uslov za upis naredne godine studija.

Kako je rekao student prodekan Fakulteta politièkih nauka David Bakiæ, danas æe biti nastavljeni razgovori predstavnika studenata i Ministarstva prosvete, na kojima bi trebalo da budu saop¹teni konaèni podaci o broju studenata koji su postigli 42 boda, ¹to je prvi uslov za upis naredne godine studija na teret bud¾eta.

"Nakon ¹to dobijemo precizne podatke, sa Ministarstvom finansija razgovaraæemo o tome da li svi studenti koji su ispunili uslov za upis naredne godine studija mogu da preðu na bud¾etsko finansiranje", kazao je Bakiæ.

Predviðeno je da broj studenata koji se finansira iz bud¾eta fakulteti mogu poveæati za najvi¹e 20 odsto i da se samofinansirajuæi studenati rangiraju na osnovu broja osvojenih bodova i proseène ocene.

Prema Bakiæevima navodima, ta kvota za upis bud¾etskih studenata biæe prema¹ena na pet beogradskih fakulteta - Fakultetu politièkih nauka, Fakultetu organizacionih nauka, Fakultetu za bezbednost, Geografskom fakultetu i Arhitektonskom fakultetu.

Na veæini beogradskih fakulteta upis studenata obavljen je tokom protekle nedelje, dok na nekim visoko¹kolskim ustanovama, poput Fakulteta politièkih nauka, upis traje i naredne sedmice.

b92

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

"©to se studenata tièe, oni su uglavnom zadovoljni, mada postoji malo nezadovoljstvo onih koji æe ostati na samofinansiranju jer neæe moæi da podnesu zahtev za dom i studentske kredite i stipendije", dodao je Smuða.

Prema podacima koje su fakulteti dostavili Ministarstvu, jo¹ 4.500 samofinasirajuæih studenata mimo zakonom utvrðene kvote od 20 odsto za prelazak na bud¾etsko finasiranje ispunjava uslove za upis naredne godine.

Meðu njima je 508 onih koji su dali sve ispite i koji æe preæi na bud¾et.

b92

[mirror-girl]

Hoce li se neko smilovati nad nama 

[Bred]

Ovo sto ste/su dobili je nesto cime bi trebalo da budu itekako zadovoljni ... 

[mirror-girl]

Eh...tezak je nas mucenicki zivot...

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Studenti su se protivili amandmanu poslanice Demokratske stranke Jagode Jorge na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim je utvrðeno da samo 20 odsto studenata vi¹e od zakonom utvrðene kvote za upis bud¾etskih studenata mo¾e da se ¹koluje o tro¹ku dr¾ave.

Na dana¹njoj sednici Vlade usvojeno je vi¹e predloga zakona: o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlog zakona o zvaniènoj statistici, kao i Predlog zakona o sredstvima za za¹titu bilja.


b92