Svetske berze u padu posle krupnih potresa na amerièkom finansijskom tr¾i¹tu

Started by Bred, 17-09-2008, 12:54:41

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

Vrednosti deonica naglo su pale ¹irom sveta dok bankrtotstvo jedne od najveæih amerièkih investicionih banaka i drugi problemi u amerièkom finansijskom sektoru veæ drugi dan potresaju svetska tr¾i¹ta kapitala. Japanski indeks deonica Nikei pao je danas za pet procenta, a vrednost deonica na honkon¹koj berzi pala je za vi¹e od pet procenata. Sredinom dana u Evropi svi veæi indeksi izgubili su dobar deo vrednosti, dok je ruska agencija Interfaks pod naslovom "Panika" donela vest da je vrednost deonica na ruskim berzama pala za vi¹e od 10 procenata.


U meðuvremenu, centralne banke u Evropi i Aziji upumpavaju milijarde dolara u finansijska tr¾i¹ta kako bi umirile bankare i navele ih da i dalje pozajmljuju novac.Predsednik D¾ord¾ Bu¹ je juèe izjavio da funkcioneri rade na tome da na najmanju moguæu meru svedu poremeæaje u privredi. On je dodao da su amerièka finansijska tr¾i¹ta dovoljno sna¾na i elastièna i da æe vremenom prevaziæi te probleme.

Predsednik Bu¹ je na taj naèin reagovao na juèera¹nje bankrotstvo jedne od najveæih amerièkih investicionih banaka, "Liman braders". Posle nekoliko dana hitnih pregovora o prodaji te banke amerièka federalna vlada je odbila da garantuje njene dugove, ¹to je navelo potencijalne kupce da odustanu od kupovine. Investicione banke posreduju u kupoprodaji deonica i obveznica izmeðu raznih kompanija i èesto i same ula¾u novac u krupne poslove. U sluèaju banke "Liman braders", investiranje u riziène hipotekarne kredite dovelo je do gubitka od vi¹e milijardi dolara.

voanews.com

frckica-j

Ovo se oèekivalo veæ nekoliko dana. Ipak nije kao kada je pala NY berza '29., ali oèekuju da bude èak i gore. Vidjeæemo.

mirror-girl


frckica-j

Mi smo u bedaku i bez ovoga. Zamisli ¹ta æe tek sad da bude, kada je cijeli svijet u krizi zbog problema na NY berzi. Slu¹ala sam vijeti, svugdje pada valute, a mnoge vlade poku¹avaju da se izvuku iz inflacije...

Bred

Evropa na udaru ekonomskog cunamija iz SAD
Autor: N. Vlaèo | Blic

Glavne evropske berze u Londonu, Frankfurtu, Parizu i Milanu juèe su zabele¾ile blagi rast nakon katastrofalnog poèetka nedelje koji je uzrokovan krizom na Volstritu, koju je pokrenuo kolaps èetvrte po jaèini amerièke investicione banke „Liman braders“, kao i u poslednjem momentu izbegnut bankrot osiguravajuæeg giganta AIG.

Ovoj kompaniji je Uprava federalnih rezervi SAD juèe obezbedila dvogodi¹nji kredit u iznosu od 85 milijardi dolara, a zauzvrat æe dr¾ava biti vlasnik 79,9 odsto akcija AIG. Akcije velikih evropskih banaka, poput ¹vajcarske UBS i belgijske „Deksije“, pale su u ponedeljak za oko deset odsto, pa je Evropska centralna banka u prva dva dana ove nedelje na novèano tr¾i¹te ubacila 100 milijardi evra, dok je Banka Engleske dala finansijsku injekciju vrednu vi¹e od 30 milijardi evra.
Amerièka berza je i juèe po svom otvaranju zabele¾ila pad, uprkos naporima amerièke vlade da spase AIG, zbog straha investitora da to neæe biti dovoljno da smiri uzburkano tr¾i¹te.
Na neformalnom sastanku u Nici tokom proteklog vikenda ministri finansija EU, svesni tektonskog potresa u Americi, poku¹ali su da usaglase zajednièki instrument koji bi se izborio sa kolektivnim katastrofama poput kolapsa „Liman bradersa“, koje bi mogle da zadese i evropske finansijske grupacije kao ¹to su „Aksa“ i „Unikredit“, koja posluje i u Srbiji. Meðutim, jedino su uspeli da se dogovore o tome da æe do 2012. uvesti usagla¹eni sistem izve¹tavanja za multinacionalne kompanije.
Ernest-Antoan Sejije, predsednik „Biznis Jurop“, organizacije koja objedinjava udru¾enja evropskih poslodavaca, izjavio je da æe kompanijama u Evropi sada „oèigledno biti ote¾ano dobijanje kredita kod banaka“.
„Ipak, uvereni smo da evropski bankarski sistem nije ugro¾en onim ¹to se desilo u Americi i ¹to se ¹iri po celom svetu“, naveo je Sejije.
D¾ord¾ Soros, koji je 16. septembra 1992. ¹pekulisanjem na berzi za vreme „crnog ponedeljka“ tokom kojeg je britanska vlada povukla funtu iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, zaradio vi¹e od milijardu dolara, rekao je juèe za Bi-Bi-Si da je „finansijska industrija glavni segment britanske ekonomije“.
„Zbog toga je Velika Britanija vi¹e pogoðena finansijskom krizom u Americi nego veæina ostalih evropskih ekonomija“, kazao je Soros.
Sa njegovom konstatacijom slo¾io se ekonomista Jurij Bajec, koji je za „Blic“ naveo da je Britanija najvi¹e izlo¾ena posledicama krize koja je potresla Volstrit „s obzirom na stepen povezanosti amerièke i britanske privrede“. Bajec je kazao da æe kriza u Americi ipak ostaviti posledica i na ostatak Evrope.
„Mislim da se zbog globalizacije finansijskih tr¾i¹ta posledice moraju osetiti u Evropi. Odraziæe se pre svega na poskupljenje bankarskih kredita, a u nekom poslednjem talasu to æe zahvatiti Srbiju“, rekao je Bajec.
Erih ©trajsler, profesor ekonomije na Beèkom univerzitetu naveo je da æe „finansijski ¹ok pogoditi kratkoroèno vi¹e Aziju i Evropu, ali æe SAD dospeti u dugotrajnu stagnaciju koja æe u toj zemlji potrajati 10 do 15 godina“.

Jela¹iæ potvrdio da æe krediti poskupeti
Radovan Jela¹iæ, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kazao je da „poslednji finansijski lomovi na finansijskom tr¾i¹tu SAD neæe imati direktnog uticaja na finansijsko tr¾i¹te u Srbiji, ali su moguæi indirektni efekti“. On je rekao da je „moguæe je da æe zbog rasta Euribora i Libora, referentnih kamatnih stopa evropskih banaka, krediti u Srbiji koji imaju promenljive kamatne stope biti jo¹ skuplji“ i dodao da æe to „va¾iti i za zadu¾ivanje dr¾ave, banaka, pa i preduzeæa u inostranstvu“. Jela¹iæ je napomenuo da treba uzeti u obzir i da je NBS dala grinfild licencu „AIG lajf osiguranju“, èiji je veæinski osnivaè amerièka centrala osiguravajuæeg giganta AIG.
D. N.





:news:
Predstavnièki dom glasao protiv plana za spasavanje amerièkih finansijskih institucija

Amerièki Predstavnièki dom glasao je protiv plana za spasavanje amerièkih finansijskih institucija, koji je predlo¾ila Bu¹ova administracija. Sa 228 prema 205 glasova zakonodavci su odbacili predlog paketa mera od 700 milijardi dolara, uprkos tome ¹to su i predsednik Bu¹ i vodeæi èlanovi Kongresa pozivali zakonodavce da usvoje tu meru, rekav¹i da bi njeno odbacivanje gurnulo amerièku privredu u duboka previranja.

Predstavnik Bele kuæe rekao je da je predsednik D¾ord¾ Bu¹ razoèaran tim glasanjem i da æe se sastati sa svojim najvi¹im saradnicima kako bi odluèili o sledeæem koraku. Vodeæi èlanovi Demokratske i Republikanske stranke uzajamno su se optu¾ivali za poraz tog predloga. Republikanski lideri izjavili su da æe poku¹ati da sa demokratama izrade nov nacrt zakona.

Lider demokrata u Predstavnièkom domu, Steni Hojer, rekao je uoèi glasanja da æe odbacivanje te mere izazvati raspad finansijskog sistema i da ni jedan grad ili selo u Americi neæe izbeæi njegov uticaj.

Suoèeni sa najte¾im glasanjem ikada, demokrate i republikanci su izra¾avali svoju podr¹ku ili protivljenje tom zakonskom predlogu na 110 stranica. Glavni elementi obuhvatali su ovla¹æenje vladi da otkupi lo¹e kredite i tako stekne deo imovine propalih finansijskih kompanija, zatim osnivanje moænog upravog odbora za nadgledanje sprovoðenja tog plana, mere za pomoæ Amerikancima da izbegnu gubitak kuæa i stanova i ogranièavanje kompenzacija direktorima finansijskih firmi.

Prema planu, Kongres bi odmah obezbedio sredstva u vrednosti od 250 milijardi dolara, da bi nakon toga bilo stavljeno na raspolaganje jo¹ 100, a potom jo¹ 350 milijardi dolara, o èemu je trebalo da se glasa naknadno. Predsednik odbora Predstavnièkog doma za finansijske usluge Barni Frenk je tim povodom izjavio:

«®ao nam je ¹to smo zapali u ovakve ekonomske te¹koæe, ¹to je uèinilo ovaj dan dono¹enja odluke neophodnim. Niko nije sreæan ¹to je do¹lo do propasti na¹eg ekonomskog sistema.»

Republikanski lideri su apelovali na svoje èlanove da podr¾e taj predlog, ali su istovremeno izra¾avali svoju zabrinutost. Evo ¹ta je uoèi glasanja rekao kongresmen Adam Patnam:

«Svedoci smo domino efekta dok jedan za drugim padaju stubovi finansijskog sistema u Sjedinjenim Dr¾avama.»

I mada su pohvalili pobolj¹anja uneta u plan, kao rezultat pregovora dve stranke, mnogi republikanci su se protivili toj meri. Evo kako su je komentarisali republikanci D¾eb Hensarling iz Teksasa i Majk Pens iz Indijane:

«Pla¹im se da bi ovaj zakon mogao da ima ne¾eljene posledice. Pla¹im se da bi se moglo desiti da na kraju ne uspe. Pla¹im se da tu ima suvi¹e spasavanja, a nedovoljno rada i truda. Pla¹im da bi poreski obveznici mogli da naslede izuzetno veliki dug.»

«Smatram da je ovo najveæe spasavanje korporacija u amerièkoj istoriji, koje zauvek menja odnos izmedju vlade i finansijskog sektora i prenosi teret tro¹kova na amerièki narod i to ne mogu da podr¾im.»

Pre dana¹nje debate predsednik Bu¹ je apelovao na èlanove Kongresa da usvoje ovu meru i nastojao da ubla¾i strahovanja Amerikanaca:

«Svaki èlan Kongresa i svaki Amerikanac bi trebalo to da ima na umu. Glas za ovaj zakonski predlog je glas da se spreèi ekonomska ¹teta koja bi bila naneta vama i va¹oj zajednici.»

Nagove¹teno je da bi Predstavnièki dom mogao ponovo da glasa o ovom zakonskom predlogu.

Cene nafte na njujor¹koj berzi takoðe su pale posle vesti da je Predstavnièki dom odbacio predlog zakona za spasavanje finasijskih institucija. Barel nafte za buduæe isporuke pao je za osam dolara - na 98 dolara i 90 centi. Trgovci naftom zabrinuti su da bi odbacivanje pomenutog plana moglo da uspori rast amerièke privrede i smanji potra¾nju za energentima.

voanews.com



:news:
Amerièki Senat usvojio novu verziju plana o spasavanju finansijskog sistema

Amerièki senat je ubedljivom veæinom glasova usvojio plan o spasavanju amerièkog finansijskog sistema, u vrednosti od 700 milijardi dolara. Zakon je podr¾alo 74 senatora dok je 25 glasalo protiv.

Oba predsednièka kandidata, Demokrata Barak Obama i Republikanac D¾on Mekejn, vratila su se u Va¹ington kako bi prisustvovali glasanju. Usvojeni predlog je izmenjena verzija plana koji je prvobitno predlo¾io predsednik Bu¹, a koji je Predstavnièki dom odbacio u ponedeljak, ¹to je dovelo do najveæeg pada deonica u jednom danu svih vremena.

Zakonom se iz bud¾eta izdvaja suma od 700 milijardi dolara i daje amerièkom Sekretarijatu za finansije da bi otkupio lo¹e stambene kredite od banaka i drugih finansijskih institucija. Medjutim, Demokrate i Republikanci su dodali odredjene amandmane kako bi zakon pro¹ao Senat. Predlog se sada vraæa Predstavnièkom domu, koji planira da ponovo glasa o njemu u petak.

Senatski zakon obuhvata poreske olak¹ice za biznise i poreske obveznike iz srednje klase, organièava velike beneficije i otpremnine za ¹efove propalih finansijskih institucija, i poveæava iznos ¹tednje koji dr¾ava garantuje sa 100,000 na 250,000 dolara. Otkupom lo¹ih kredita skida se veliki finansijski teret sa banaka i drugih zajmodavaca, ¹to im omoguæuje da ponovo poènu da daju kredite biznisima i potro¹aèima.

Konzervativci koji se protive zakonu o finansijskom spasavanju u naèelu veruju da federalna vlada ne bi trebalo da interveni¹e na finansijskim tr¾i¹tima. Liberali koji mu se protive veruju da je mera usmerena na spasavanje Vol Strita na raèun amerièkih poreskih obveznika.

voanews.com



:news:
Bu¹: SAD æe stabilizovati tr¾i¹te i zadr¾ati vodeæu ulogu u svetskoj ekonomiji

Predstavnièki dom amerièkog Kongresa usvojio je revidiranu verziju kontroverznog vladinog plana za spasavanje ugro¾enog finansijskog sektora u vrednosti od 700 milijardi dolara. Senat je istu meru usvojio sredinom nedelje, po¹to je prethodno Predstavnièki dom odbacio originalnu verziju plana, èime je izazvao najveæi pad vrednosti indeksa u istoriji Volstrita. Iako je zakon stupio na snagu po¹to ga je predsednik Bu¹ potpisao tokom popodneva, amerièka finansijska tr¾i¹ta zavr¹ila su dan u minusu.

Indeksi na njujor¹koj berzi ostvarili su velike dobitke u petak ujutro, u oèekivanju da Predstavnièki dom usvoji revidirani vladin plan za spasavanje finansijskog sektora. Meðutim, odmah po¹to je predsednik Bu¹ potpisao zakon - vrednosti indeksa su pale. Evropske berze zavr¹ile su dan u plusu, ali su azijske takoðe pale.

Generalni sekretar Konferencije Ujedionjenih nacija o trgovini i razvoju, Supaèaj Panièpakdi izjavio je da je plan amerièke vlade tek prvi korak u velikoj reformi finansijskog sistema SAD.

"Ovim se samo spreèava da doðe do produbljenja krize – to ne znaèi da smo veæ uspeli da se izborimo sa osnovnim problemima. Stoga mora da se dobro razmisli o naèinu na koji su finansijske institucije bile voðene i regulisane, kako u SAD, tako i ¹irom sveta".

Neki amerièki zakonodavci, poput Barbare Li, demokrate iz Kalifornije, glasali su protiv plana u ponedeljak, ali su promenili mi¹ljenje u petak.

"Neæemo uspeti da èarobnim ¹tapiæem preokrenemo situaciju u ekonomiji, promenimo trend rasta nezaposlenosti i li okonèamo ovu recesiju u kojoj se nalazimo. Moramo da budemo iskreni o tome, ali moramo i da budemo obazrivi, kako bi na¹i stariji sugraðani mogli da imaju poverenja da su im penzije sigurne. I nadam se da æemo uspeti da spreèimo da ova finansisjka kriza donese jo¹ veæu ¹tetu svakodnevnom ¾ivotu na¹ih biraèa".

Drugi, poput Merilèin Masgrejv, republikanke iz Kolorada, ostali su pri ranijem stavu.

"Poreski obveznici generacijama plaæaju zbog na¹e brzopletosti, a nema garancije da æe ikada videti korist od toga. Ne bismo trebali da nagraðujemo lo¹e pona¹anje. Volstrit neæe morati da nauèi lekciju, a mi ne èinimo ni¹ta da ga spreèimo da ponovo na¹u ekonomiju odvede u æorsokak".

Skoro svi èlanovi Predstavnièkog doma takmièiæe se za novi mandat za mesec dana, a pisma, elektornska po¹ta i telefonski pozivi koji su stizali u njihove kancelarije pokazali su ogromno protivljenje vladinom planu. Predsednik Bu¹ je potpisao zakon ubrzo posle glasanja u Predstavnièkom domu, zahvalio se zakonodavcima obe stranke na podr¹ci i istakao da usvajanje zakona ¹alje sna¾an signal tr¾i¹tima ¹irom sveta.

"Pokazali smo svetu da æe SAD stabilizovati na¹e finansijsko tr¾i¹te i zadr¾ati vodeæu ulogu u svetskoj ekonomiji"

Uprkos èinjenici da su berzanski indeksi na kraju juèera¹njeg dana bili u minusu, ekonomsita firme Standard & Poor Dejvid Vajs ka¾e da æe plan o spasavanju finansijkog sektora ubla¾iti pritiskak na tr¾i¹te i povratiti poverenje investitora.

"Oèekujemo da zakon uradi dve stvari koje æe pomoæ i kreditnim tr¾i¹tima: prvo, da skine s tr¾i¹ta mnogo lo¹ih investicija, ¹to æe dati moguænost bankama da izdaju neke nove zajmove. Drugo, odreðivanje cene te imovine, trebalo bi da pomogne tr¾i¹tu da funkcioni¹e"

Analitièari meðutim ka¾u da ne treba oèekivati rezultate odmah. Poslednji ekonomski parametri pokazuju da je nezaposlenost i dalje velika - preko ¹est odsto – dok cene kuæa i stanova, kao i potro¹nja nastavljaju da padaju.

voanews.com



:news:
MMF: Ekonomija na ivici raspada
| Izvor: Beta, Tanjug
Va¹ington, Moskva, London -- ©ef Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik ©tros-Kan upozorio je svetske lidere da je svetski finansijski na ivici sistemskog raspada.


Najvi¹i predstavnici razvijenih zemalja u Va¹ingtonu, gde je u toku godi¹nja skup¹tina MMF-a i Svetske banke, raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri èemu su se, meðutim, do sada jedino slo¾ili u tome da je tu krizu neophodno zajednièki re¹iti, ukazuju danas analitièari ¹irom sveta.

"Sve sna¾nija uznemirenost u vezi sa solventno¹æu nekih najveæih amerièkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada", citirao je britanski "Bi-Bi-Si" ©tros-Kana.

Predsednik MMF-a razloge sada¹nje te¹ke situacije vidi u "panici izazvanoj padom banaka", na koju, prema njegovom mi¹ljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tr¾i¹ta.

©tros-Kan se juèe u Va¹ingtonu sastao sa predstavnicima zemalja grupe G7, amerièkim predsednikom D¾ord¾om Bu¹om i predstavnicima Svetske banke, nakon èega je izjavio da bi MMF trebalo da "u dubinu ispita razloge krize i da koordinira svoje postupke sa ostalim institucijama".

Prema njegovom mi¹ljenju upravo je MMF pravi fond za taj posao koji veæ ima pripremljene izvore da bi mogao da pomogne bilo kojoj zemlji koja se zbog posledica krize na¹la u finansijskim problemima.

Izjava ©tros-Kana je usledila posle serije pregovora najvi¹ih finansijskih zvaniènika, koji su poèeli u petak sastankom ministara finansija sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta grupacije G7, koji su usvojili akcioni plan borbe protiv finansijske krize u pet taèaka.

Taj plan, koji prema mi¹ljenju mnogih analitièara, "nije doneo nikakve konkretne, veæ samo uop¹tene mere", naveo je Rojters, podr¾ali su noæas i finansijski predstavnici iz 158 zemalja èlanica MMF-a, koji su uèestvovali na sastanku odbora MMF-a.

Odbor MMF-a, kojim je predsedavao egipatski ministar finansija Jusuf Butros-Gali, saop¹tio je da odgovori na krizu moraju biti "izuzetna budnost, koordinacija i spremnost da se pristupi odva¾nim koracima", citirale su Galija novinske agencije.

©ta predviða akcioni plan G7

Akcionim planom grupe G7, u kojoj se nalaze SAD, Nemaèka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada je, izmeðu ostalog, istaknuto da je neophodno iskoristiti sva raspolo¾iva sredstva za podr¹ku sistemski va¾nim finansijskim institucijama i ne dozvoliti njihov krah.

Zatim, da je neophodno preduzeti sve neophodne mere radi deblokade kreditnih i finansijskih tr¾i¹ta i obezbediti ¹irok pristup bankama i drugim institucijama sredstvima koja im obezbeðuju likvidnost.

Akcionim planom je predviðeno i da se bankama obezbedi moguænost da dobijaju kapital ne samo iz privatnih, veæ i iz dr¾avnih izvora i to u dovoljnim iznosima kako bi bilo obnovljeno poverenje u kreditne operacije.

Takoðe, kako je istaknuto, neophodno je da se obezbedi pouzdanost nacionalnih programa za osiguranje uloga, a kada to bude potrebno da se primene mere radi obnove sekundarnih hipotekarnih tr¾i¹ta i drugih tr¾i¹ta sa hartijama od vrednosti.

Sve ove mere se, prema zakljuècima G7, trebaju sprovoditi tako da budu za¹tiæeni poreski obveznici i da to ne bude na ¹tetu druge zemlje. Kakva konkretna sredstva se za to trebaju upotrebiti, u tom dokumentu se, meðutim, ne navodi, ukazuju svetske agencije.

Svetski lideri o ekonomskoj krizi

I predsednik SAD je juèe, posle susreta sa finansijskim liderima G7, izjavio da tekuæa svetska finansijska kriza zahteva globalnu i koordinaranu odgovornost, a da vodeæe industrijske zemlje treba da rade zajedno radi ¹to hitnijeg re¹avanja nastalih problema.

"Svako od nas priznaje da je ovo ozbiljna globalna kriza i zato je potrebna i ozbiljna globalna odgovornost", precizirao je Bu¹, u izjavi datoj novinarima, izra¾avajuæi uverenje da vodeæe svetske ekonomije mogu da izaðu na kraj sa tekuæim izazovima, napominjuæi da æe SAD koristiti sva raspolo¾iva sredstva da re¹e nastalu finansijsku krizu u zemlji.

Bu¹ je, takoðe, upozorio na ogranièeno vreme u kome brzo treba raditi da bi se re¹ile sve te¾e posledice globalne kreditne krize koja je poèela u avgustu minule godine, nakon sloma amerièkog hipotekarnog tr¾i¹ta.

On je ocenio da se "korist od primene dogovorenih mera neæe osetiti odmah, ali æe navedene akcije pomoæi da se stabilizuju tr¾i¹ta i poverenje u finansijske institucije", nagla¹avajuæi da æe G7 sa svim ovim u vezi tesno saraðivati sa drugim zemljama, oznaèenim kao grupacija G20, u kojoj su i Kina, Indija i Rusija.

I amerièki ministar finansija Henri Polson je ocenio da je akcioni plan G7 "neodlo¾nog karaktera".

O ekonomskim problemima koji su pritisli ceo svet, razgovara se danas i u Parizu, gde æe lideri 15 èlanica evrozone, zajedno sa predsednikom Evropske komisije ®oze Manuelom Barozom i ¹efom Evropske centralne banke ®an-Klodom Tri¹eom, razmatrati na vanrednom sastanku moguænosti preduzimanja odgovarajuæih mera radi re¹avanja aktuelne finansijske krize.

U susret tom skupu juèe su se francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemaèka kancelarka Angela Merkel saglasili da je neophodan zajednièki nastup obe zemlje u re¹avanju "kulminirajuæe finansijske krize", iz koje se Evropa, drugaèije ne mo¾e izvuæi.

Istovremeno su, meðutim, iskljuèili moguænost stvaranja celoevropskog spasonosnog fonda koji bi pomagao bankama pred preteæim krahom, objavile su svetske agencije.

Rusija podr¾ala predlog o samitu G8

Rusija je podr¾ala predlog Francuske da bude sazvan hitan samit Grupe 8 kako bi se ¹to pre donelo re¹enje za stabilizaciju finansijskog tr¾i¹ta.

Kako prenose ruske novinske agencije, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, nakon sastanka sa nemaèkim kolegom Frank-Valterom ©tajnmajerom u Dortmundu, rekao da je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev podr¾ao predlog Francuske za sazivanje hitnog samita.

"Slo¾ili smo se da je neophodno da sazovemo sastanak na visokom nivou koji bi ukljuèio i zemlje izvan formalnog kruga G8. Takoðe, verujemo da bi taj sastanak trebalo vrlo pa¾ljivo pripremiti i da ga nikako ne bi trebalo odlagati", izjavio je Lavrov, a prenose RIA Novosti.

Lavrov je istakao da bi na tom sastanku trebalo da uèestvuju Kina, Brazil, Indija, Ju¾na Afrika i Meksiko, kako je i predlo¾io francuski predsednik, prenosi RIA.

G8 èine SAD, Kanada, Velika Britanija, Italija, Francuska, Nemaèka, Japan i Rusija.

U neformalnom razgovoru sa ©tajnmajerom, Lavrov je zakljuèio da Nemaèka takoðe "deli slièan pristup" ovom problemu i da smatra da bi forum trebalo pro¹iriti.

Ruski zvaniènici su se sastali sa liderima Grupe 7, industrijski najrazvijenijih zemalja u Va¹ingtonu, gde su u petak i subotu razmatrali pitanja koja se bave svetskom finansijskom krizom.

Britanija spasava èetiri najveæe banke

Britanija æe u ponedeljak preduzeti najveæe spasavanje banaka kupovinom akcija èetiri najveæe banke HBOS, Rojal benk od Skotland, Lojds TSB i Barkliz, za ukupno 35 milijardi funti (60,5 milijardi dolara), pi¹e britanski list "Sandej tajms".

Nakon tog poteza bez presedana, dr¾ava æe postati veæinski vlasnik akcija u najmanje dve banke HBOS i Rojal benk of Skotland, pi¹e list u svom internet izdanju ne navodeæi izvor na koji se poziva.

Sandej tajms dodaje da je Rojal benk of Skotland, èija je tr¾i¹na vrednost pala za 12 milijardi funti, zatra¾ila od vlade pomoæ od 15 milijardi funti.

Banka HBOS, najveæa britanska hipotekarna banka zatra¾ila je pomoæ od deset milijardi funti, banci Lojds TSB je potrebno sedam milijardi, dok banka Barkliz tra¾i tri milijarde funti, pi¹e britanski list.


b92

Bred

Treæa najjaèa ekonomija na svetu, Nemaèka, u¹la u recesiju
Izvor: VOA News

Nemaèka vlada je saop¹tila da je njena ekonomija – treæa po velièini u svetu – u recesiji. U novom vladinom izve¹taju navodi se da je nemaèka ekonomija zabele¾ila pad za pola procenta u julu, avgustu i septembru, ¹to je drugi za redom kvartal u kojem je zabele¾en pad.

Stock brokers go about their business at the stock exchange in the central German city of Frankfurt, 10 Nov 2008
Brokeri na berzi u Frankfurtu y
Smatra se da je taj pad izazvan smanjenim izvozom. U nezavisnom izve¹taju Ogranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj predviða se da æe se ekonomska aktivnost naredne godine smanjiti za pola procenta u zemljama koje koriste evro i devet desetina procenta u Sjedinjenim Dr¾avama. Globalna finansijska kriza biæe na vrhu dnevnog reda ovog vikenda, kada se lideri iz 20 najveæih industrijalizovanih i zemalja u razvoju okupe u Va¹ingtonu.

Evropske i azijske vlade saop¹tile su da se nadaju da je subotnji sastanak korak ka iznala¾enju novog, globalnog re¹enja za finansijsku krizu.

U meðuvremenu, u govoru u Njujorku predsednik Bu¹ je izjavio da svetski lideri moraju raditi na boljoj regulaciji finansijskog sistema bez gu¹enja slobodnog preduzetni¹tva koje je, kako je istakao, „najsigurniji put“ ka ekonomskom rastu.