Dosije grudi: Ne¾ne i sna¾ne

[Bred]

Stavite sebe na prvo mesto i razmislite o tome ¹ta radite za svoje emotivno i fizièko zdravlje. Na vreme posvetite pa¾nju najlep¹im simbolima svoje ¾enstvenosti i za¹titite ih preventivnim pregledima i zdravim navikama.

Pi¹e: Iva Jerkoviæ
Izvor: Sensa, magazin za sreæniji zivot

Da li ponekad spustite pogled prema svojim grudima i osetite posebnost toga ¹to ste ¾ena? Va¹e telo zahvaljujuæi grudima mo¾e da othrani novi krhki ¾ivot, nije li stoga ta lepota moæna? I ba¹ zato treba je za¹tititi i negovati. Na¾alost, moderan naèin ¾ivota svakim danom sve vi¹e ugro¾ava na¹e grudi, a time i celokupno zdravlje.

Taj negativan uticaj ne bi bio tako sna¾an da ponekad mi ¾ene ne zaboravimo na sebe i ne posveæujemo nu¾nu pa¾nju sopstvenom zdravlju. Ako je do sada sve ostalo bilo na prvom mestu, u mesecu borbe protiv raka dojke neka prevencija doðe na vrh liste prioriteta, jer, setite se, bez zdravlja ste nemoæni da uèinite bilo ¹ta, za bilo koga.
Razlièiti uzroci

Ako mislite da je rak dojke ne¹to ¹to se dogaða nekom drugom, treba da znate da u Srbiji svaka dvanaesta ¾ena oboli i da godi¹nje 1.500 umre od raka dojke. Ako se bolest otkrije dovoljno rano, izgledi za izleèenje skoro su stopostotni.

„Toliko je faktora koji utièu na hormonski sistem ¾ene i svaka od nas drugaèije reaguje na njih, tako da je nemoguæe izolovati nedvosmislene uzroènike raka dojke. Ono ¹to kod jedne ¾ene mo¾e da podstakne nastanak karcinoma, drugu neæe ni dotaæi. Ipak, postoje zajednièki faktori rizika. Veæ sama èinjenica ¹to ste ¾ena poveæava taj rizik. Mu¹karci, kao ¹to znamo, retko obolevaju od raka dojke. To nam govori da na rast zloæudnog tkiva deluju hormoni estrogen i progesteron. Nadalje, ako je neko u porodici bolovao od te bolesti, rizik se poveæava. Najugro¾enije su ¾ene izmeðu 50. i 69. godine, ali i ¾ene iznad 40. godine sa prekomernom telesnom te¾inom buduæi da masnoæa produkuje estrogen“, obja¹njava prof. dr Nenad Borojeviæ, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.

Danas se sprovode mnoga istra¾ivanja koja pokazuju da neke ¾ivotne navike mogu da doprinesu razvoju tumora, ali bi bilo neozbiljno i povr¹no, ka¾e dr Borojeviæ, zakljuèiti da bilo koja od njih samostalno uzrokuje rak dojke. Taj tumor nastaje pod uticajem mno¹tva unutra¹njih i spolja¹njih faktora koji gotovo nikada nisu istovetni. Buduæi da rak dojke nije jednoznaèan pojam, dakle ima razlièitih vrsta koje rastu razlièitom brzinom i razlièito se ¹ire, niko ne mo¾e da predvidi kod koga æe se i kada razviti bolest, bez obzira na to da li ima genetsku sklonost ili ne. Meðutim, ¹to je na¹ organizam jaèi i sposobniji za odbranu, verovatnije je da æemo pobediti zloæudnu bolest. Pri tom, i èovekov mentalni i psihièki profil podjednako je va¾an kao fizièki odbrambeni ¹tit.

„Treba znati da je rak dojke bolest gena. Dakle, na¹e æelije rastu, razvijaju se, ali i umiru pod uticajem gena. Ako je o¹teæen, bilo da je takav nasleðen bilo da su na to uticali spolja¹nji faktori, gen ne mo¾e adekvatno da komunicira sa æelijom, tako da ona mo¾e pogre¹no da tumaèi njegove signale i da poène nekontrolisano da raste, iz èega mo¾e da nastane tumor. Da bi tumor nastao, dovoljno je da samo jedna æelija izgubi kontrolu nad svojim umno¾avanjem“, obja¹njava dr Borojeviæ. Takve æelije tumora svakog dana stvaraju se u na¹em organizmu, ali ih imunolo¹ki sistem prepoznaje i uni¹tava. Problem nastaje kada je imunitet preoptereæen i ne mo¾e pravovremeno da reaguje. Zato je ¾ivotni stil, koji ukljuèuje zdravu ishranu, kontrolu stresa i podjednaku brigu o psihièkom kao i o fizièkom zdravlju, jedan od glavnih faktora dobrog imuniteta.
©to ranije na pregled

Iako karcinom dojke najèe¹æe pogaða ¾ene starijeg ¾ivotnog doba, vi¹e nije retkost da se i kod mlaðih, dakle u èetrdesetim, tridesetim, pa èak i u dvadesetim, razvije ta zloæudna bolest. Zato nikada nije prerano krenuti na preventivne preglede.

„Nekada je starosna granica za prvi preventivni pregled bila 30 godina, a sada to savetujemo veæ u dvadesetim. Neke mlade ¾ene veæ u tim godinama imaju dobroæudne promene koje treba pratiti. Drugima æemo, posle prvog pregleda, savetovati da doðu za nekoliko godina jer je njihovo tkivo takvo da se ne oèekuju veæe promene. Nema pravila, ali o dojkama treba voditi raèuna od onog trenutka kad se formiraju. Insistiramo na ranom otkrivanju karcinoma jer se bolest u toj fazi uspe¹no leèi, dok u uznapredovalom stadijumu èesto ni ceo moæni medicinski arsenal koji napreduje iz dana u dan ne mo¾e da pomogne“, ka¾e dr Borojeviæ.
Mamograf i ultrazvuk

Dva moæna oru¾ja u otkrivanju tumora jesu mamografija i ultrazvuk. Iako je glavno sredstvo za otkrivanje promena na dojkama, mamografija, koja je rendgensko snimanje, nije precizna kod mladih ¾ena jer je njihovo ¾lezdano tkivo vrlo gusto, tako da u takvom tkivu te¹ko otkriva i dobroæudne i zloæudne promene. Kako s godinama u ¾enskim grudima masno tkivo sve vi¹e zauzima mesto ¾lezdanog, u njemu se promene mnogo bolje vide mamografskim snimkom. Zato se prvi mamografski pregled preporuèuje u 40. godini, a ako je bilo sluèajeva karcinoma dojke u porodici, onda i do pet godina ranije. Za prvi ultrazvuèni pregled, ka¾e dr Borojeviæ, nikad nije prerano, a svakako ga treba obaviti do 30. godine. Preglede posle toga treba obavljati na svakih ¹est meseci do godinu dana, ali i taj razmak zavisi od stanja, ¾ivotnih navika i porodiène anamneze svake ¾ene.

Najbolje je kombinovati te dve metode. Dok mamografija daje prikaz cele dojke, ultrazvuk se usmerava na manje zone, koje mo¾e detaljnije da pregleda sa svih strana. Buduæi da se sve vi¹e usavr¹avaju i pokazuju jasniju sliku, ultrazvuèni ureðaji vrlo su delotvorni u otkrivanju promena u gustom tkivu. Tom metodom eventualni tumori mogu se otkriti èak i dve godine pre nego ¹to postanu opipljivi. Najnoviji ureðaji mogu otkriti promene velièine od pet-¹est milimetara.

„Sam ureðaj, meðutim, koliko god dobar bio, nije dovoljan. Va¾no je da struèna osoba te snimke proèita, odnosno interpretira, kako joj ni najmanje promene ne bi promakle“, istièe dr Borojeviæ i dodaje da je zato na preglede va¾no iæi u proverene ustanove s dugogodi¹njim iskustvom.
®iveti i pre¾iveti

Ne zaboravite da rak dojke obièno nema simptome i da ne stvara bol, pa su redovni pregledi jedini naèin da promene otkrijete na vreme. Mnoge se ¾ene, meðutim, takvih otkriæa boje. Negde duboko u sebi na deèji naèin nadaju se da, ako ne znaju za problem, problema i nema. Svi znamo da je drugaèije. A sa otkrivenim karcinomom mo¾e se ¾iveti i – pre¾iveti.

„Otkako sam se prvi put suoèila sa karcinomom dojke, pro¹la sam sedam operacija, od èega su èetiri bile operacije malignih tumora, ali nakon osam godina konaèno sam zdrava i vesela, u punoj formi za dalje, za vi¹e“, pi¹e Radmila Veskoviæ, koordinatka volonterskih aktivnosti u Udru¾enju za ¾ene obolele od raka dojke. Njena prièa jedna je u nizu onih koje svedoèe da izlaza ima, samo je pitanje ¾elimo li na vreme da otvorimo oèi.
Prirodni borci za zdravlje

Sve je vi¹e istra¾ivanja koja prouèavaju sna¾ne biljne supstance iz razlièitih namirnica koje su nam nadohvat ruke. Neke od njih toliko su delotvorne da spreèavaju o¹teæenja DNK, ¹to je osnovni razlog nastanka svih tumora

Na karcinome svih vrsta, odnosno na ono ¹to ih podstièe i ono ¹to ih blokira, usmerena su brojna istra¾ivanja. Mnoga od njih pokazuju da neke prirodne supstance, na primer iz voæa i povræa, podstièu snagu na¹ih odbrambenih mehanizama.

U ¾i¾i interesovanja na¹li su se kupus, brokoli, zeleni èaj.

Kupus i srodne biljke poput kelja, karfiola, brokolija i ra¹tana pokazali su se kao vrlo uspe¹ni borci protiv karcinoma. Oni sadr¾e visoku koncentraciju biljnih aktivnih sastojaka glukozinolata, koji deluju na oslobaðanje drugih supstanci iz biljaka sa antikancerogenim delovanjem. Istra¾ivanja pokazuju da konzumiranje povræa iz porodice kupusa jednom-dvaput dnevno mo¾e da smanji rizik od raka dojke i do 40 odsto. Uz to, sadr¾e i I3C, koji èisti organizam od supstanci koje tumori proizvode, ali i menjaju metabolizam estrogena, ¹to utièe na tumore zavisne od tog hormona, kao ¹to je rak dojke.
Za i protiv vina

U toku su i najnovija istra¾ivanja delovanja belog i crvenog luka. Francuski istra¾ivaèi dokazali su da ¾ene severoistoène Francuske koje èesto uzimaju tu namirnicu reðe obolevaju od raka dojke jer ona sna¾no deluje protiv nitrozamina, supstance koja podstièe nastanak tumora.

Od kada sve vi¹e navika preuzimamo s Istoka, u fokus je do¹ao moæan zaèin kurkuma. Njegov glavni sastojak kurkumin ima razlièite farmakolo¹ke uèinke, meðu kojima i sna¾no antioksidantno delovanje i antikancerogeni potencijal. U laboratorijskim uslovima pokazalo se da kurkumin mo¾e da zaustavi rast æelija nekih vrsta raka, ukljuèujuæi i rak dojke. Mnogi su se obradovali i reservatolu, sastojku crnog vina, za koji neka istra¾ivanja pokazuju da, izmeðu ostalog, spreèava i karcinom dojke. Meðutim, treba znati da alkohol poveæava rizik od te bolesti.
Oprezno sa hemijom

Sigurno nijedna od tih namirnica odvojeno ne mo¾e da dobije bitku protiv karcinoma. Istra¾ivanja pokazuju da zdrava ishrana, a time i zdrav ¾ivotni stil, ¹titi DNK od o¹teæenja i tako smanjuje rizik od bolesti. Sve nabrojane namirnice (ali i mnoge druge) odlièni su pomagaèi u tom procesu, ali samostalno sigurno nemaju tu moæ. Njihovo delovanje zavisiæe i od niza drugih navika. Zato treba znati da neki drugi negativni faktori mogu da umanje pozitivno delovanje. Jedan smo veæ spomenuli, a to je prekomerno uno¹enje alkohola.

Dobro razmislite o uzimanju oralne kontracepcije i hormonalne terapije. Iako imaju brojne prednosti, one blago podi¾u rizik od raka dojke. Pa¾ljivo birajte kozmetièke proizvode i sredstva za èi¹æenje domaæinstva. Oni su prepuni supstanci koje mogu biti kancerogene i upravo zato dolaze u fokus nauènih istra¾ivanja.

Birajte prirodne alternative kad god mo¾ete. Plastiku u kojoj dr¾ite hranu i piæe zamenite staklom. Neke vrste plastike sadr¾e bisfenol, koji se povezuje s nastankom raka dojke jer se u telu pona¹a kao estrogen.

b92