Graðanima prete skuplji krediti

[Bred]

Autor: Danijela Ni¹aviæ | Blic
Stambeni krediti u Srbiji zbog finansijske krize koja drma svet neæe biti obustavljeni, ali je vrlo verovatno da æe i stambeni i svi ostali zajmovi koji imaju varijabilnu kamatnu stopu biti skuplji. Bankari nemaju nameru da se odreknu svog dela kolaèa - mar¾e, ali ako je za utehu, svima koji su zadu¾eni ili to tek nameravaju, taj rast bio bi manji nego ¹to je sluèaj na meðunarodnom tr¾i¹tu.

Iako ne razmi¹ljaju da obustave stambene kredite, ¹to bi se ocenilo kao veoma lo¹ potez sa stanovni¹ta poverenja graðana Srbije u bankarski sektor, banke pomno prate kretanje euribora i libora. Euribor i libor su referentne kamatne stope na pozajmice u evrima meðu prvoklasnim bankama u inostranstvu, a poslednjih petnaestak dana bele¾e znaèajan rast. ©estomeseèni euribor je sa 5,17 odsto, koliko je iznosio 10. septembra, skoèio na juèera¹njih 5,29 odsto. U Evropi se uveliko oseæaju posledice krize iz SAD, a direktni uticaj ogleda se na poveæanje cene novca na meðunarodnim tr¾i¹tima. Drugim reèima, banke æe se skuplje zadu¾ivati u inostranstvu, a taj „tro¹ak“ æe prenositi na krajnjeg korisnika - graðanina koji je uzeo kredit.


- ©to se Srbije tièe, efekti su u odreðenoj meri ubla¾eni zbog velike konkurencije, koju imamo na tr¾i¹tu, i ¾elje banaka da se pozicioniraju, tako da bi u Srbiji nivo kamatnih stopa mogao da stagnira ili da zabele¾i blagi porast, ali u manjoj meri nego na meðunarodnim tr¾i¹tima - nagla¹ava Sava Dalbokov, predsednik Izvr¹nog odbora „Erste banke“.
U „Banci Intezi“ najavljuju da nameravaju, uprkos svemu, da uskoro pro¹ire svoju ponudu novim modelima stambenih kredita. Finansijska kriza na Volstritu nije imala uticaja na poslovanje „Inteze Sanpaolo“, jer je predsednik ove grupacije u SAD vodio konzervativnu politiku, ne upu¹tajuæi se u ¹pekulativne poslove. To se, sada se uviða, pokazalo kao veoma pametan potez.

[Bred]

Graðani oèekuju manje rate
| Izvor: B92
Beograd -- Graðani koji su uzeli kredite sa promenjivom kamatnom stopom oèekuju manje rate zbog pada meðunarodnih kamatnih stopa - euribora i libora.

Bankari tvrde da æe za novu ratu kredita du¾nici plaæati manje, ali ne onoliko koliko su oèekivali. Dugo oèekivano pismo iz banke o smanjenju rate za kredit ovih dana je razoèaralo mnoge bankarske du¾nike. Naime, rate kredita jesu manje zbog pada kamatnih stopa na meðunarodnom tr¾i¹tu novca, ali zbog te¹koæa da se do novca uop¹te doðe banke su poveæale mar¾e.

Ako se tome doda i slabiji dinar, raèunica pokazuje da neki ovo smanjenje neæe ni osetiti.

Ipak, bankari tvrde da se oèekuje jo¹ jedno smanjenje kamata na meðunarodnom tr¾i¹tu, tako da æe ove godine klijenti izdvajati manje novca za uzete kredite.

“©to se tièe kamatnih stopa, s obzirom da je Evropska centralna banka spustila referentnu stopu, euribor i libor su u konstantnom padu veæ dva meseca; na¹i graðani u svakom sluèaju mogu da oèekuju pad rate i njihovi ukupni iznosi koje æe otplaæivati biæe ne¹to ni¾i u ovoj godini nego ¹to su bili do sada”, navodi Zoran Æiriæ iz “Folks banke”.

Tako klijenti koji su uzeli kredit od 50.000 evra, u junu pro¹le godine meseènu ratu plaæali su 172 evra. Danas je rata 146 evra. Za iznos od 50.000 ¹vajcarskih franaka rata u junu je bila 278, a danas 218 franaka.

“©to se stanovni¹tva tièe, ja oèekujem probleme koji æe se javiti ba¹ u poslovanju privrede jer æe se oni delom prenositi i na stanovni¹tvo. Pre svega zbog toga ¹to æe jedan deo privrede morati da stegne kai¹”, poruèuje Goran Kostiæ iz “Erste banke".

“Praktièno æe ljudi morati da koriste postojeæe, ono ¹to imaju u kori¹æenju. Moraæe vi¹e da koriste limite po kreditnim karticama, veæi æe im biti overdraft. I eventualno æe neko na bazi sopstvene procene gledati da li da refinansira neku karticu sa gotovinskim kreditom, da li mu se to vi¹e isplati”, obja¹njava on.

U Narodnoj banci Srbije tvrde da æe ove godine kamate na kredite najvi¹e zavisiti od uslova pod kojima banke budu obezbeðivale novac, ali i od toga koliko æe graðani moæi ili ¾eleti da se zadu¾uju.

Ako je suditi po poslednjem kvartalu 2008. godine, i graðani su postali sve oprezniji. Umesto ke¹ i potro¹aèkih kredita, koji su se najvi¹e tra¾ili prethodnih godina, pro¹le godine veæe interesovanje je bilo za stambene i poljoprivredne.

Meðutim, ka¾u bankari, ove godine je moguæe i da se za njima tra¾nja smanji.