Grcka mitologija

[shiky]

Grcki mitovi su tako divni,zar ne?Videh i temu muze,pa pretpostavljam da i drugi dele tu ljubav 
Ko god zna neku pricicu neka je napise.Evo ja cu jednu:

Hron ne bese siguran u to da ce vlast zauvek ostati u njegovim rukama.Bojao se da protiv njega ne ustanu njegova deca i da ga ne zbace isto onako kao sto je on zbacio svog oca Urana.Zato naredi svojoj zeni Reji da mu donosi svako dete koje se rodi,i on ga je nemilosrdno gutao.Reja se uzasavala gledajuci sudbinu svoje dece.Hron ih je vec petoro progutao:Hestiju,Demetru,Heru,Hada i Posejdona.
Reja nije htela da izgubi i svoje poslednje dete.Po savetu svojih roditelja,Urana-Neba i Geje-Zemlje,ode na ostrvo Krit i tamo,u dubokoj pecini,rodi najmladjeg sina Zevsa.Ona sakri u toj pecini svog sina od surovog oca,a Hronu dade da proguta umesto sina dugacak kamen zamotan u pelene.Hron nije slutio da je obmanut od zene.
Zevs je za to vreme rastao na Kritu.Nimfe Adrasteja i Ideja gajile su malog Zevsa,dojile ga mlekom bozanske koze Amalteje.Pcele su malom Zevsu donosile med s planine Dikti.Na ulazu u pecinu mladi kureti,uvek kad bi mali Zevs zaplakao,udarali su macem u stit da Hron ne bi cuo njegov plac.
Prelepi i mocni bog Zevs je odrastao i stasao.On ustade protiv svog oca i natera ga da na svet vrati decu koju je progutao.Jedno za drugim Hron poce da izbacuje svoju decu-bogove,prelepe i radosne.Oni pocese borbu s Hronom i titanima za vlast nad svetom.Ta borba je bila uzasna i uporna.Hronova deca se utvrdise na visokom Olimpu.Na njihovoj strani su bili i neki titani,a prvi medju njima titan Okean i njegova kci Stiks s decom-Revnoscu,Moci i Pobedom.Ova borba bese opasna za bogove na Olimpu.Titani su bili mocni i strasni,ali tad kiklopi dodjose u pomoc Zevsu i iskovase mu gromove i munje,koje on poce bacati.Zevs,najzad,resi da iz Zemljinih nedara oslobodi storuke divove-hekatonhejre.Oni su odvaljivali stene sa raznih planina i bacali ih na titane.Tutnjava bese ispunila vazduh i sve se naokolo njihalo.Zevs je bacao plamene munje i gromove koji su strasno tutnjali.Vatra je zahvatila citavu Zemlju.Mora su kipela.Najzad,mocni titani zadrhtase.Njihova snaga je slomljena,i oni behu pobedjeni.Olimpljani ih zatim okovase i bacise u mracni Tartar,u vecnu tamu.Kraj neprobojnih,bakarnih vrata su strazarili storuki hekatonhejri,pazeci da se mocni titani ne vrate opet iz mracnog Tartara na slobodu.Prosla je vlast titana nad svetom.

[Mashrum]

Arahna***********

... neka dodje sama Atena Palada da se takmici sa mnom.
Nece me pobediti, ne bojim se toga ...
Arahna je u citavoj Lidiji bila slavna po svojoj ve¹tini.Nimfe su cesto dolazile s padina Tmola i s obala zlatonosnog Paktola da se dive njenoj ve¹tini.Arahna je tkala od niti nalik na oblake tkanine prozraène kao vazduh.Ona se ponosila time sto na svetu nije bilo tkalje koja bi mogla da se meri s njom. Jednom je uzviknula: -Neka dodje sama Atena Palada da se takmici sa mnom.Nece me pobediti,ne bojim se toga!
E eto preru¹ene u sedu pogrbljenu staricu, koja se oslanja na toljagu, Atene,koja stade pred Arahnu i rece: -Arahna, starost ne donosi sa sobom samo zlo.Godine donose i iskustvo.Poslusaj moj savet, trudi se samo smrtne da prevazidjes svojom ve¹tinom.Ne izazivaj boginju na takmièenje.Pokorno je zamoli da ti oprosti one nadmene reèi.Boginja oparsta onima koji je mole za opro¹taj.
Arahna ispusti iz ruku tanku predju,sigurna u svoju vestinu,ona smelo odgovori starici: -Ti si nerazumna,starice.Starost te je li¹ila razuma.Ja umem samu sebe da savetujem. ©to sam rekla,neka i bude.Za¹to nema Atene, za¹to ne dolazi?
- Ovde sam Arahna! - uzviknu Atina, primiv¹i svoj pravi lik.
Nimfe i lidijske zene se duboko poklonise pred voljenom Zevsovom kæerkom,i poèe¹e da je slave . Otpoèe takmièenje u kome je Atena izatkala na sredini svog prekrivaca atinski Akropolj,dvanaest svetih bogova Olimpljana,svog oca Zevsa.Po uglovima,boginja je izvezla Bogove kako ka¾njavaju ljude za nepokornost a naokolo venac od maslinovog lisca . Arahna na svom prekrivacu izveze mnogo scena iz ¾ivota bogova,u kojim se bogovi pojavljuju sa svojim slabostima obuzeti ljudskim strastima. Naokolo izveze venac od cveca obavijenog brsljanom. Njen rad je bio vrhunac savrsenstva, o lepoti ne zaostajuci za Ateninog, ali na slikama be¹e oèigledno njeno nepo¹tovanje
bogova, pa èak i izvestan prezir.
Atena se strasno rasrdi,iscepa Arahnin rad i udari je tkackim cunkom . Nesreæna Arahna nije mogla da podnese sramotu, savi konopac , napravi omcu i obesi se.Atena oslobodi Arahnu od omèe i reèe joj: - Zivi nepokorna! Veèno ces visiti i veèno tkati i ta æe kazna trajati u tvom potomstvu!
Atena poprska Arahnu sokom èarobne trave i njeno telo se odmah skupi i devojka se pretvori u pauka. Od tog vremena, visi pauk-Arahna u svojoj pauèini i veèno tka kao sto je tkala za ¾ivota .
Izvor:
Legenda I Mitovi Stare Grèke
N.A.Kun
Deèja Knjiga Beograd

[shiky]

Zanimljivo!

Kralj Mida

Jednom je Dionis sa bucnom pratnjom menada i satira lutao po sumovitim predelima Tmola u Frigiji.U Dionisovoj sviti ne bese samo Silena.On je zastao,i spoticuci se na svakom koraku,strasno pijan,lutao po Frigijskim poljima.Seljaci ga opazise,svezase ga vencima cveca i odvedose ga kralju Midi.Mida odmah prepozna Dionisovog ucitelja,primi ga s pocastima u svoj dvorac,i devet ga je dana castio sa raskosnim pirovima.Desetog dana Mida sam odvede Silena bogu Dionisu.
Kad ugleda Silena,Dionis se obradova,i rece Midi da izabere bilo kakav dar.Cuvsi to,Mida uzviknu:
"O,veliki boze Dionise,naredi da sve cega se dotaknem pretvori u cisto zlato!"
Dionis ispuni Midinu zelju,samo zazali sto Mida nije izabrao neki lepsi dar.
Likujuci,Mida ode.Radostan zbog dobijenog dara,on otkida zelenu granu s jednog hrasta i ona se pretvori u zlato.On kida klasje po polju,i ono postaje zlato i puno zlatnog zrnevlja.Otkida jabuku,i ona se pretvara u zlato.Kad je prao ruke,voda se takodje pretvarala u zlato.Mida se silno raduje.
I eto,stigao je u svoj dvorac.Sluge su mu priredile bogatu gozbu,i on sav srecan seda za sto.Tek tada shvati kakav je uzasan dar zatrazio od Dionisa.Od samog njegovog dodira sve se pretvaralo u zlato.Zlatni su postajali i hleb i sva jela,pa i vino.Mida tek tad shvati da ce morati da umre od gladi,pa stoga pruzi ruke prema nebu i uzviknu:
"Smiluj se,smiluj se,o Dionise!Molim te za milost!Uzmi natrag taj dar!"
Dionis se pojavi i rece Midi:
"Idi izvorima Paktola,i tamo njihovim vodama operi sa svog tela dar i svoju krivicu."
Mida se uputi izvorima da se zagnjuri u njegove ciste vode.Zlatom potekose vode Paktola i opra dar s Midinog tela.Od tog vremena Paktol je postao zlatonosan.

Izvor:
Antologija grckih mitova
Goran Budzak
Dom i skola Beograd

[Al-Jasmina]

 

Najbolja si!

Meni je zanimljiv Mit o Persefoni

(http://nono9.us)

Persefona je kcer Demetre, boginje zitnih polja i plodnosti i Zevsa, vrhovnog boga. Do udaje za Hada, boga pozdemlja, zvala se Kora (devojka). Had (inace njen stic, bljak) se zagledao u nju i trazio dozvolu da je ozeni od svog rodjenog brata Zevsa. Ovaj mu je dao poprilicno neodredjen odgovor, sto je Had shvatio kao odobrenje.
Kora je na livadi brala cvece. Kada je ugledala prelep cvet na ivici neke provalije, krenula je da ga ubere bez obzira na jak miris sumpora koji se odatle sirio. Iz provalije je odjednom izletela Hadova kocija, i Had je zgrabio Koru i odneo je u svoje podzemno carstvo.

Demetra je uzaludno trazila svoju kcer.Najzad je otisla do Helija, boga sunca i pitala ga, buduci da on sve vidi. On joj je rekao ko je otmicar. Veoma ljuta Demetra je setala poljima zabranjujuci biljkama da rastu i donose plodove sve dok ljudima nije zapretila opasnost.
Videvsi kuda sve to vodi Zevs je poslao Hadu Hermesa sa porukom-
Ako ne vrati Koru smesta, propasce i ljudi i bogovi,
a Demetri poruku da ce dobiti kcer nazad ako ona nije okusila plod sa drveta koje jedu mrtvi.

Buduci da je Kora vec okusila taj plod (nar) sklopljen je sporazum preko boginje Reje. Persefona, sada Hadova kraljica, ce provoditi tri meseca u podzemnom svetu u Hadovom drustvu kao njegova zena, a ostalih devet meseci sa majkom Demetrom. Kada je Persefona sa svojim suprugom, njena majka zabranjuje biljkama da rastu i tako su nastala godisnja doba, bar prema ovom mitu.
Hekata, boginja vradzbina je dobila nalog da nadgleda izvrsavanje ovog dogovora. Persefona nije imala dece sa Hadom.

Po jednom mitu pre odlaska u podzemni svet rodila je Dionisa sa Zevsom
(dvostruki bljak..ah ti Grci )
Kao kraljica mrtvih bila je blaga i milostiva i rado se druzila sa Hekatom.

Jednom prilikom Tezej i Piritoj su pokusali da je otmu iz podzemnog sveta, kako bi se njome ozenio Piritoj, ali ih je Had svirepo kaznio okovavsi ih za stolice. Medjutim Tezej je kasnije bio oslobodjen.

Persefona je imala i gaj crnih topola u Hadovom carstvu
a na ostrvu Samotraki i u Eleusini (gde je prema mitu ugrabljena)
odrzavane su misterije posvecene njoj i njenoj majci Demetri.

Izvor:
gomila knjiga o grckim mitovima koje sam tokom godina procitala i

Svetislav Ristic
Mit i Umetnost

[shiky]

A meni u ovoj knjizici pise da je Dionis sin Zevsa i Semele,cerke Tebanskog kralja Kadma.Zevs ju je mnogo voleo i zakleo se nepogazivom zakletvom bogova,svetim vodama podzemne reke Stiksa,da ce joj ispuniti svaku molbu.Boginja Hera je bila ljubomorna,pa je ubedila Semelu da trazi od Zevsa da se pojavi u svoj velicanstvenosti boga gromovnika,kralja Olimpa.Zevs nije mogao odbiti,jer se zakleo vodama Stiksa.Pojavio se u svoj svojoj velicanstvenosti,munja mu je svetlucala u rukama,udarci groma potresali su dvorac.Sve naokolo je planulo.Semela pade od uzasa na zemlju,a plamen poce da je pece.Na samrti Semela rodi Dionisa,dete slabo i nesposobno za zivot.Zevs uze sina i usi ga sebi u bedro kako bi preziveo.Dionis ocvrsnu u telu svog oca,pa se rodi jos jednom,iz njegovog bedra.

[Al-Jasmina]

 
Znam to, ali Grci, buduci da su bili veci deo istorije razjedinjeni i podeljeni na nezavisne gradove drzavice, su imali i momente da neki mit drugacije tumace,
pa je tako za mnoge mitoloske licnosti prisutno dvostruko, trostruko poreklo


Ovo za Persefonu i Zevsa je jedna takva lokalna mitska prica 

[Mashrum]

 Prekrasna Nerejida Galateja volela je Simefidinog sina,mladog Akida,a i Akid je voleo nju. Galatejom nije bio samo oèaran Akid. Ogromni kiklop Polifem opazio je jednom prilikom prekrasnu Galateju kad je isplivala iz talasa mora,ble¹teæi svojom lepotom,i buknuo besnom stra¹æu prema njoj. O,kako je velika tvoja moæ,zlatna Afrodita! Surovom kiklopu, kome niko nije smeo da se pribli¾i a da ne bude ka¾njen,koji je prezirao sve bogove Olimpljane,èak i njemu si udahnula ljubav. Polifem sagoreva u ognju ljubavi. Zaboravio je na svoje ovce i svoju peæinu. Divlji kiklop je èak poèeo da se brine o svom izgledu. Svoju èupavu kosu èe¹lja pijukom,a razbaru¹enu bradu seèe srpom. Èak je postao i pitomiji i manje krvo¾edan no ranije.
Upravo u to vreme pristade uz obalu Sicilije prorok Telem. On predskaza Polifemu:
-Tvoje jedino oko, koje ti je na èelu,iskopaæe ti heroj Odisej.
Na te reèi Polifem prasnu u smeh i uzviknu:
-Najgluplji od svih proroka,ti si me slagao!Veæ mi je druga osvojila oko1
Duboko u more usecao se jedan stenoviti breg.On se strmo spu¹tao u veèno ¹umno more. Polifem je èesto dolazio sa svojim stadom na taj breg. Na njemu bi sedeo, stavljajuæi do nogu toljagu,koja je bila velika kao katarka ladje,izvlaèio svoju sviralu napravljenu od stotinu trski i poèinjao da duva u nju iz sve snage. Divlji zvuci Polifemove svirale razlegali su se nadaleko po moru,po brdima i dolinama. Dopirali su èak i do Akida i Galateje,koji su èesto sedeli u hladovini jedne peæine na morskoj obali,nedaleko od brda. Polifem je svirao na svirali i pevao. Odjednom je skoèio kao besni bik. Ugledao je glateju i Akida u peæini i povikao tako gromkim glasom da je èak i etna odjeknula:
-vidim vas! Ali neka,to æe biti va¹e poslednje vidjenje!
Galateja se upla¹i i brzo skoèi u more. Rodni morski talasi za¹titi¹e je od Polifema,a Akid sav obuzet u¾asom,tra¾i spas u bekstvu.On ¹iri ruke prema moru i vièe:
-O , pomozi mi, galatejo! Roditelji spasite me,sakrijte me!
Ali kiklop susti¾e Akida. On odlomi od planine celu stenu,zamahnu njome i baci je na njega. Mada je Polifem samo rubom stene zakaèio nesreænog mladiæa.ipak je taj rub sasvim poklopio Akida i smrvio ga. Ispod ruba stene potokom je tekla Akidova crvena krv. Ali postepno i¹èezava crvena boja krvi i potok postaje sve bistriji i bistriji. Sad veæ izgleda kao reka koju je zamutio silovit pljusak. On je sve svetliji i prozraèniji. Odjednom se raspuèe stena kojom je akid bio smrvljen. Zazelene se zvuèna tr¹èica i iz nje struji brzi bistri potok. Iz potoka se pojavi mladiæ plave boje lica i s vencem od trske. To je bio Akid; on je postao reèni bog.

Izvori¹te:
N.A.Kun
Grèki mitovi i legende


-----------------------------------------
MIT O ZLATNOJ JABUCI RAZDORA

(http://nono9.us)


Prema predanju, Eris(ili Erida) je bila æerka Noxa(noæi) i Hronosova ¾ena.

Rodila je gomilu dece – Tugu, Zaborav, Glad, Bolest, Bitku, Ubistvo, La¾ – sve fini klinci!
Stari Grci pripisivali su joj sve vrste svadja i nesloga.

Padom antièkih imperija, Eris je nestala, mada se sumnja da je ume¹ala ruke u pojavu prvih birokratija, trostrukih formulara i osiguravajuæih dru¹tava.

Nije se ponovo pojavljivala na Zemlji do kasnih pedesetih, kada se prikazala dvojici mladih Kalifornijanaca, kasnije poznatih kao Omar Ravenhurst i Malaklips Mladji.
Eris ih je postavila za ½Èuvare svetog Haosa½ i poruèila im da ½ka¾u stisnutom èoveèanstvu da nema pravila, sem ako izaberu da ih izmisle½.

Posle toga Omar i Mal su postavili jedan drugoga za visoke sve¹tenike sopstvenog ludila i objavili da je svaki od njih Dru¹tvo Diskordije, ¹ta god da je to. 

Otada se Eris popela od istorijske fusnote do mitske megazvezde , a Diskordijanski Pokret, ako se mo¾e reæi da takva stvar postoji, raste s obe strane Atlantika, uz pomoæ diskordijanske taktike koja ka¾e da je svako autentièni Papa.
Sve vi¹e ljudi prihvata ideju religije zasnovane na slavljenju konfuzije i ludila.

U grèkom mitu – beskrajnoj sapunici “Olimp – dom Bogova½ , Eris igra znaèajnu ulogu u epizodi koja sluèajno izaziva trojanski rat.

Zevs je pravio ¾urku i nije hteo da pozove Eris, zbog njene reputacije da izaziva nevolje.

(http://nono9.us)

Besna zbog ovoga, Eris je napravila zlatnu jabuku, na kojoj je ugravirala reè ½Kallisti½(najlep¹oj) i bacila je u dvoranu u kojoj su bili gosti.

Tri prisutne boginje – Atena, Hera i Afrodita mislile su da imaju pravo na jabuku i nastala je tuèa. 
Da bi razre¹io spor, Zevs je naredio da se boginje podvrgnu sudu smrtnika koji bi razre¹io koja je zaista najlep¹a.
Smrtnik u pitanju je bio Paris, sin trojanskog kralja.
Zevs je uposlio Hermesa da preveze sve tri boginje do Parisa, ali je svaka od njih poku¹ala da prevari ostale iskradajuæi se sama i nudeæi Parisu mito.

Atena mu je ponudila pobedu u borbi, Hera veliko bogatstvo,
dok je Afrodita ½samo otkopèala dugmad na tunici i odre¹ila pojas½ , uz to obeæavajuæi Parisu najlep¹u medju smrtnicama.
Tako je Afrodita dobila jabuku, a Paris Helenu, koja je na¾alost bila udata za Menelaja, kralja Sparte.
Zahvaljujuæi me¹anju Atine i Here, usledio je Trojanski rat, a ostalo je , ¹to ka¾u, istorija.

Danas, u haotièki pozitivnijem vremenu, Eris je ne¹to smek¹ala i moderni Diskordijanci je vezuju za upade½neobiènosti½u njihove ¾ivote, od sinhronicistièkih do neugodnih pojava bljeskova inspiracije i lude ¾urke.

Ponekad ume da bude nezgodna, ali ko pa to nije? 

(Fil Hajn)

[Al-Jasmina]

dok je Afrodita ½samo otkopèala dugmad na tunici i odre¹ila pojas½ , uz to obeæavajuæi Parisu najlep¹u medju smrtnicama.

Hoce reci-
Odresila gajke i raspustila halje

Afroditina moc je bila utkana u taj njen cuveni pojas.
Jednom ga je cak i Hera zatrazila da
malo zavede Zevsa