Kako uèimo prve reèi?

[Bred]

Neverovatna je èinjenica da novoroðenèad koja niti govore, niti razumeju jezik, za samo nekoliko godina postanu deca koja komentari¹u svet oko sebe, postavljaju pitanja, izra¾avaju ideje i komuniciraju sa svojom okolinom. Ova èinjenica ne prestaje da nas zadivljuje, bilo da smo nauènici ili ne. Jedna od najupeèatljivijih promena koju okolina sa odu¹evljenjem primeæuje u deèijem govoru jeste poèetak produkcije prvih reèi. I za pojedine istra¾ivaèe usvajanje leksikona predstavlja centralnu pojavu u jezièkom razvoju.

Pi¹e: Mirjana Mandiæ

Jezièki razvoj je rezultat nekoliko paralelnih jezièkih procesa. Prilikom usvajanja jezika, deca ovladavaju sistemom za kombinovanje glasova u jedinice sa znaèenjem (fonologija) i sistemom za kombinovanje jedinica znaèenja u reèi i reèenice (morfologija i sintaksa). Ovi sistemi zajedno formiraju gramatiku jezika. Osim gramatike, neophodno je da se usvoji i leksikon, koji obuhvata reèi sa njihovim znaèenjem i gramatièkim kategorijama (imenica, glagol, pridev i sl.). Naravno, usvajanje jezika ne ogleda se samo na ovom, formalnom nivou, veæ je va¾na i upotreba jezika. To znaèi da deca, pored gramatike i leksikona, moraju da usvoje i pragmatièke i komunikativne sposobnosti.

Faze razvoja jezika zajednièke su za sve jezike sveta i za svu decu sveta. Veæina dece sledi op¹ti put u usvajanju glasova i gramatièkih struktura, a neke zajednièke tendencije se ogledaju i u usvajanju leksikona i pragmatike. Uprkos ovoj univerzalnosti, ne smeju se zanemariti razlièite tipolo¹ke karakteristike jezika koji se usvajaju, koje mogu uticati na izvesne varijacije u dinamici i redosledu usvajanja odreðenih gramatièkih konstrukcija. Na primer, deca koja usvajaju engleski jezik su veæ na uzrastu od 28 meseci osetljiva na znaèenja koja su u njihovom jeziku kodirana redom reèi.

S druge strane, deca koja usvajaju turski jezik ostaju nezainteresovana za red reèi sve do èetvrte ili pete godine, ali oznake za pade¾e usvajaju veoma rano. Govornici srpskog jezika takoðe rano usvajaju pade¾ne nastavke, ali su, za razliku od govornika turskog, osetljiva i na razlike u redu reèi. Ove razlike uslovljene su varijacijom koja postoji u samoj jezièkoj strukturi engleskog, turskog i srpskog jezika, jer se u datim jezicima redom reèi ili pade¾nim nastavcima u razlièitom stepenu prenose informacije o znaèenju reèenice.

Va¾ne razlike u tempu jezièkog razvoja mogu biti uslovljene i individualnim razlikama meðu decom u brzini jezièkog, intelektualnog, saznajnog, pa i motornog razvoja. U domenu produkcije prvih reèi, ove razlike mogu uzrokovati da pojedina deca ranije ili kasnije „progovore“, odnosno da na razlièitom uzrastu upotrebe svoju prvu reè.

Dete zapoèinje jezièki razvoj od trenutka kada se rodi, mada se neki preduslovi za taj razvoj stièu i u prenatalnom periodu. Roditelji imaju va¾nu ulogu u procesu jezièkog razvoja zato ¹to je izlo¾enost govoru odraslih potrebna da se aktiviraju gramatièke konstrukcije jezika koji se usvaja, ali i da se stekne uvid u kontekst u kome odrasli upotrebljavaju odreðene reèi i konstrukcije. Okolina sopstvenom jezièkom produkcijom direktno uèestvuje u usvajanju vokabulara – adekvatnoj upotrebi i izgovoru reèi.

Iako nam izgovaranje prvih reèi izgleda jednostavno, postoji veliki broj procesa koji dovode do pojave prvih reèi kod dece. Pre nego ¹to izgovori svoju prvu reè, dete prolazi kroz razlièite pripreme ne samo na jezièkom, veæ i na kognitivnom i motornom planu.
Fonolo¹ki razvoj i rana vokalizacija

Da bi identifikovala ¹ta su to reèi jezika, deca moraju da percipiraju koji to glasovi uèestvuju u njihovom formiranju u jeziku koji usvajaju, a s druge strane, da nauèe da te glasove proizvode kako bi ih okolina razumela. Ovi elementi spadaju u fonolo¹ki razvoj.

Da bi uop¹te poèela da usvajaju jezik, za decu je neophodno da proniknu u govorni niz jezika koji ih okru¾uje, odnosno da „de¹ifruju“ jezik kome su izlo¾ena. Potrebno je izolovati reèi i jedinice manje od reèi (morfeme, slogove, pa i same glasove), jer bez ove „poèetne“ analize govora nije moguæe identifikovati jedinice koje u datom jeziku imaju znaèenje (a te jedinice mogu biti razlièitog ranga i du¾ine – od morfema, preko reèi i idioma, do slo¾enih konstrukcija).

Od svog roðenja deca su izlo¾ena razlièitim zvucima iz svoje okoline. Pre nego ¹to poènu da usvajaju jezik, iz tih zvukova moraju da izdvoje glasove govora, a sposobnost za to je univerzalna ljudska karakteristika i prisutna je od samog roðenja. U poèetku su deca osetljiva na sve fonolo¹ke kontraste prisutne u razlièitim prirodnim jezicima, a vremenom postaju osetljivi samo na fonolo¹ke distinkcije jezika okoline. Iako su deca od roðenja sposobna da usvoje glasove bilo kog jezika, vremenom se gubi sposobnost percipiranja svih distinktivnih obele¾ja glasova, i na kraju se uvek ovlada glasovima jezika kome je dete u okru¾enju izlo¾eno.

Veliku ulogu u poèetnim fazama jezièkog razvoja ima rana vokalizacija, odnosno plaè, smeh, gukanje i brbljanje, koji deci omoguæavaju da, eksperimenti¹uæi, ovladaju svojim govornim aparatom. Rana vokalizacija kod dece prolazi kroz razlièite stadijume. Od samog roðenja deca proizvode zvukove karakteristiène za plaè. Oko drugog meseca javlja se i gukanje, koje se, kao i smeh, èesto tumaèi kao „pozitivna reakcija dece“ na ne¹to ¹to se u okolini dogaða.

U periodu izmeðu ¹estog i osmog meseca (a kod neke dece i nekoliko meseci kasnije), javlja se brbljanje. Rano brbljanje se najèe¹æe sastoji od ponovljenih slogova tipa babababa ili tatatatata, koji obavezno sadr¾e glas nalik suglasniku (najèe¹æe su to b, p, g, k, d, t, m) i glas nalik vokalu (koji se najèe¹æe percipira kao a). Obrasci brbljanja vrlo su slièni u usvajanju razlièitih jezika. Ovi reduplikovani slogovi èesto podseæaju na reèi jezika koji dete usvaja, kako po sekvenci glasova, tako i po ritmu i intonaciji. Iz tog razloga se ponekad pogre¹no tumaèe kao prve reèi koje je dete izgovorilo.

nastavak -> http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=359970