BiH - Jedna dr¾ava, dva tr¾i¹ta za lekove

[Bred]

Autor: Darija Filipoviæ | Blic

Bosna i Hercegovina po mnogo èemu nije jedinstvena dr¾ava, ¹to pokazuje i primer polo¾aja domaæih proizvoðaèa lekova. U BiH, inaèe, postoje samo dve farmaceutska kompanije – „Hemofarm“ i „Bosnalijek“ koje proizvode lekove i plasiraju ih na na¹e tr¾i¹te, ali u obe kompanije tvrde da su uslovi poslovanja kao da je reè o dve razlièite dr¾ave, a ne o dva entiteta BiH.

I dok se u Srpskoj, bar po tvrdnjama nadle¾nih, ne favorizuje nijedan proizvoðaè - bio domaæi ili strani, jer cena leka ima kljuènu ulogu, u Federaciji je slika malo drugaèija, pa proizvoðaèi iz tog entiteta imaju dominantnu poziciju u odnosu na sve ostale. Primera radi, kompanija „Hemofarm“ iz Banjaluke na pozitivnoj listi lekova u Srpskoj ima sedamdesetak svojih proizvoda, dok je istovremeno na listi u FBiH samo jedan „Hemofarmov“ proizvod, i to samo u jednom od deset kantona.
Na drugoj strani, „Bosnalijek“ na pozitivnim listama, ukljuèujuæi i kantonalne i listu u RS, ima skoro polovinu lekova iz svog proizvodnog programa. Ka¾u, meðutim, da je broj proizvoda na nekim listama ove kompanije i znatno manji, s obzirom na to da se liste u BiH razlikuju po sadr¾aju i naèinu primenjivanja zakonskih odredbi.
„Za farmaceutsko tr¾i¹te RS potpuno je svejedno da li ste proizvoðaè koji ima fabriku u RS i da li zapo¹ljavate ljude, plaæate porez – svi imaju isti tretman. Osnovni kriterijum je cena leka. Meðutim, kad je u pitanju FBiH jo¹ postoji ignorisanje proizvoðaèa iz RS“, obja¹njava direktor „Hemofarma“ Banjaluka Aleksandar Veselinoviæ. On ka¾e da se vlast u FBiH i dalje poziva na uredbe koje su va¾ile pre dono¹enja Zakona o lekovima, po kojima je domaæi proizvoðaè onaj koji je registrovan u FBiH.
„©ta je motiv da se na ovakav naèin ignori¹e RS? Federacija BiH i dalje raspisuje tendere koji su nezakoniti, a svako ru¹enje tendera predstavlja moguænost da se nabavke i dalje sprovode po starim uslovima. Tako su proizvoðaèi iz FBiH i dalje privilegovani – i po pozicioniranju na listi i po cenama“, obja¹njava Veselinoviæ.
Inaèe, u Srpskoj se na pozitivnoj listi nalazi oko 600 lekova, a u Fondu zdravstvenog osiguranja ka¾u da je iskljuèena bilo kakva moguænost favorizovanja nekog proizvoðaèa.
„Na listi se nalaze svi proizvoðaèi istog leka koji su registrovani, a primenjujemo referentnu cenu leka. To znaèi da se na listi nalazi vi¹e proizvoðaèa, a mi odreðujemo najni¾u cenu kao referentnu. Osiguranici Fonda mogu da dobiju besplatno samo onaj lek sa referentnom cenom, a ako ¾ele lek nekog drugog proizvoðaèa moraju da doplate razliku“, ka¾u u FZO RS. Obja¹njavaju i da, ako neki proizvoðaè ima najni¾u cenu jednog leka, ne mora da znaèi da æe i drugi njegovi lekovi biti najjeftiniji.
Slièno tvrde u Federaciji BiH. Naime, na listama pozitivnih lekova u ovom entitetu nalaze se medikamenti uz koje nije navedeno ime proizvoðaèa.
„To znaèi da federalna lista esencijalnih lekova ni na koji naèin ne favorizuje bilo koju farmaceutsku kompaniju. Prilikom utvrðivanja pozitivne liste vodimo raèuna o preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koja defini¹e esencijalne lekove kao one koji zadovoljavaju potrebe veæine stanovni¹tva i treba da budu dostupni u svako vreme, ali i po ceni koju pojedinci i zajednica mogu sebi da priu¹te“, navode u Ministarstvu zdravstva FBiH.
Kad je reè o polo¾aju domaæih farmaceutskih kompanija, na¹i proizvoðaèi nisu zadovoljni ni za¹titom koju im od konkurencije pru¾a dr¾ava. U RS su, osim „Hemofarma“ i „Bosnalijeka“, registrovana i 74 inostrana proizvoðaèa lekova.
„Polo¾aj farmaceutskih kompanija iz BiH znatno je ote¾an u odnosu na konkurenciju. Posebno kad je reè o odnosu izmeðu na¹ih proizvoðaèa i inostranih firmi ako je u pitanju izvoz.
Na kraju, mi smo prilikom izvoza obavezni da ispo¹tujemo sve standarde i zakone zemalja u koje izvozimo i platimo prateæe tro¹kove, dok na¹e tr¾i¹te ne uspostavlja iste standarde za proizvoðaèe lekova koji uvoze u BiH“, navode u „Bosnalijeku“.
Oni ka¾u da je tr¾i¹te BiH rascepkano, a nedostaje i kvalitetna za¹tita domaæe proizvodnje.
„Primera radi, PDV je svugde u okru¾enju, ali i ¹ire ima diferenciranu stopu za lekove osim u BiH. I na to sve, imamo i porez na osnovu akciza. Cenili bismo da se dr¾ava, ipak, konkretnije pozabavi za¹titom domaæe proizvodnje, kao ¹to je sluèaj u Srbiji gde su domaæi proizvoðaèi za¹tiæeni na domaæim listama“, ka¾u u „Bosnalijeku“.
U Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH istièu da je problem ¹to BiH nema jedinstvenu ekonomsku politiku tako da je lekove iz RS, primera radi, te¾e prodati u FBiH nego u inostranstvu.
„Praktièno – imamo dva posebna tr¾i¹ta. Kada bi entiteti delovali jedinstveno, domaæi farmaceuti ne bi imali toliko problema i mogli bi vi¹e da se orijenti¹u na inostrano tr¾i¹te“, ka¾u u Ministarstvu spoljne trgovine BiH.

Kompanije diktiraju cenu
Farmaceutske kompanije u Bosni i Hercegovini same defini¹u cenu svojih proizvoda, dok entitetska ministarstva, bar tako ka¾u, ne mogu da utièu na cenovnik lekova. Primera radi, na osnovu provere u nekim apotekama, uoèili smo da su lekovi „Bosnalijeka“ meðu skupljim, a „Hemofarmovi“ su osetno povoljniji za d¾ep pacijenata. Pojedini lekovi „Bosnalijeka“ u apotekama RS skuplji su od jedne KM do deset maraka od „Hemofarmovih“, zavisno koji je proizvod u pitanju.

Ministarstvo zdravlja podr¾ava domaæe lekove
U ministarstvima zdravlja oba entiteta obja¹njavaju da domaæi farmaceuti imaju odreðeni tretman kroz Zakon o javnim nabavkama BiH. Prema ovom zakonu, Savet ministara BiH mo¾e da defini¹e politiku, pojedinosti i druge uslove za primenu prefercijalnog tretmana domaæih proizvoda u postupku javnih nabavki u svim sektorima s namerom da za¹titi razvoj i obnovu privrede BiH.


http://www.blic.rs/repsrpska.php?id=96076