Zasladjivaci

[Bred]

Taumatin ( E 957) ili talin je protein izolovan iz opne ploda biljke Thaumatococcus danielli Benth, Marantaceae, koja raste u tropskom pojasu zapadne Afrike. Protein se ekstrahuje iz biljke vodom, nakon cega se vrsi preciscavanje filtracijom I ultrafiltracijom. Proteinski lanac se sastoji od 207 aminokisleina izmedju kojih je konstatovano prisustvo 8 disulfidnih mostova. Treonin , arginin I fenilalanin su aminokiseline prisutne u talinu u najvecem procentu. Relativna slast talina je 1800-3000 puta veca u odnosu na slast saharoze, sporo se razvija I dugo zadrzava bez ikakvog naknadnog neprijatnog ukusa. Dobro se rastvara u alkoholu, vodi, propilenglikolu. Postojan je na visokoj temperature ali samo u kiseloj sredini. JECFA je prihvatila taumatin kao bezbedan zasladjivac za koriscenje u namirnicama . a prema direktivi EU dozvoljeno je koriscenje taumatina u kolivcinama od 50mg/kg u slatkisima, zvakacim gumama, vocnim sladoledima, pa do 400mg/kg u vitaminskim I dijetetskim preparatima.
Neohesperidin-dihidrohalkon ( E 959) ili skraceno neohesperidin DC AJE 1-[4-[[2-O-(6-deoksi-alfa-L-manopiranozil)-Beta-D-glukopiranozil]oksi]-2,6-dihidroksifenil]-3-(3-hidroksi-4metoksifenil-1-propanon .
Ovaj zasladjivac se dobija sintezom iz gorkih favanona neohesperidina Ili naringina koji se u vecim kolicinama nalaze ukori plodova Citrus vrsta. Dva pocetna gorka  flavanona naringin I neohesperidin su heterozidi koji kao secernu komponentu sadrze Beta-neohesperidazu (2-O-alfa-L-ramnopiranozil-Beta-D-glukopiranoza) . Pre 40 godina Horovic I Gentli su izolovali gorak neohesperidin iz seviljskih pomorandzi I sintetisali iz njega sladak neohesperidin dihalkon. Reakcija dobijanja dihidrohalkona obuhvata prvo formiranje halkona iz flavanona u banzoj sredini , nakon cega sledi kataliticka redukcija halkona.
Neohesperidin DC je zasladjivac cija je relativna slast 1800puta veca od saharoze. Odlikuje ga prijatna slatkoca, ne javlja se nakanadna gorcina, a takodje u prisustvu neohesoeridina DC se smanjuje ukus gorcine. Tako da je pogodan za zasladjivanje farmaceutskih preparata. Sa porastom koncentracije neohesperidina DC iznad optimalne kolicine intezitet slasti opada.
Neohesperidn Dc se ne resorbuje u vecoj meri iz digestivnog trakta, ali se metabolise u debelom crevu delovanjem intestinalne flore. Osnovni metabolite koji su odredjeni u urinu fecesu eksperimentalnih zivotinja su m-hidroksifenilpropionska kiselina I m- hidroksicimetna kiselina. Stetni efekti neohesperidina DC se ispoljavaju smanjenjem telesne mase, smanjenjem unosa hrane, povecavanjem slepog creva I promenama nekih biohemijskih parametara ali smao nakon konzumiranja kolicine koja prevazilazi 5% ukpne hrane. Eksperti koji su se bavili osobinama neohesperidina DC zakljucili su da je on netoksican I bezbedan pri dnevnom unosu od 750 mg/kg TM mada PDU iznosi 5mg/kg TM.
Neohesperidin DC iam energetsku vrednost od 2 Kcal/g. Pored svojstava zasladjivanja, ovaj zasladjivac se korisit kao pojacivac arome I njen modifikator , narocito u kombinaciji sa vanilinom I glukono laktonom.