U buduænosti, hirur¹ke operacije neæe ostavljati o¾iljke na ko¾i

[Bred]

Jedna izlo¾ba, odr¾ana pro¹le nedelje u Londonu, privukla je zdravstvene struènjake iz èitavog sveta, jer su na njoj prikazana najnovija dostignuæa u medicinskoj tehnologiji. Neki od prikazanih ureðaja zaista deluju gotovo fantastièno.


Jedan od ureðaja koji su privukli posebnu pa¾nju je robotizovani asistent za hirur¹ke zahvate uz najmanje moguæe prodiranje u telo. Jedan od pionira takve vrste hirurgije, britanski podsekretar za zdravstvo, profesor Lord Darzi, ka¾e da je margina gre¹ke kada se koristi robotska tehnologija, znatno manja od one kada hirug koristi samo svoje ruke.

"Svi imamo vrlo fino podrhtavanje ruku. Kada radimo precizno za¹ivanje krvnih sudova, jedva debljih od dlake, to podrhtavanje smeta. Ovaj ureðaj nam poma¾e jer prigu¹uje drhtaj. Takoðe uveæava sliku oko tri puta, pa omoguæava vrlo precizna za¹ivanja," ka¾e doktor Darzi.

Najnoviji model, nazvan "davinèi" omoguæava da dvoje ljudi radi za istom ma¹inom.

"Hirurzi su uvek sanjali o tome da za precizne operacije imaju treæu ruku. To ¹to asistent sada mo¾e da vam pru¾i tu dodatnu ruku jeste velika prednost," ka¾e on.

Jo¹ jedan od ureðaja prikazan na izlo¾bi je koncipiran unutar postojeæe popularne kompjuterske igrice bazirane na internetu, zvane Second life, a namnjen je ¹kolama za bolnièare. U ovoj prividnoj stvarnosti bolnièari mogu da se pripremaju za razne ¾ivotne situacije, pre nego ¹to se suoèe sa njima u realnom ¾ivotu. Iako je igra Second life otvorena za svakog, ulazak u bolnièko okru¾enje je ogranièen, pa za sada u te prostore mogu da uðu samo studenti i predavaèi britanskog Imperijalnog koled¾a. Istra¾ivaè sa tog koled¾a, D¾ejms Kinros, ka¾e da æe ova tehnologija biti uobièajena na trodimenzionalnom internetu.

"Uveren sam da se kreæemo ka trodimenzionalnom internetu, u kome æe se spojiti razne platforme. Second life je jedna od mnogih u kojima æemo imati svoje dvojnike u prividnom svetu i moæi æemo da ih koristimo u razne svrhe, jedna od kojih æe biti i savlaðivanje medicinskih tehnika," ka¾e Kinros.

Ne¹to dalje, hirurg-konsultant i vi¹i predavaè na Imperijalnom koled¾u, Paraskevas Paraskeva, demonstrirao je najnoviji ureðaj za takozvanu laparoskopsku hirurgiju. Pomoæu njega operacije mogu da se obavljaju, na primer kroz pupak, tako da se na telu ne pravi nikakav rez. Jedina te¹koæa je, ka¾e doktor Paraskeva, ¹to hirurg mora da nauèi tu tehniku.

"Instrumenti su ovde ukr¹teni pa morate da nauèite da levom rukom radite ono ¹to ste radili desnom i obratno, odnosno kao u ogledalu. Mnogim laparoskopskim hirurzima to neæe biti te¹ko, ali ovo pokazuje da pored novih instrumenata moramo da uèimo i nove tehnike kako bismo bezbedno operisali," ka¾e doktor Paraskeva.

Ova tehnika mo¾e da se koristi za operacije slepog creva, odstranjivanja ¾uène kese, bubrega ili slezine, kao i neke ginekolo¹ke zahvate. Prikazani ureðaj omoguæava da se kroz mali prorez ubace èak tri instrumenta i prvi je kod koga instrumenti mogu da naprave pun krug. Doktor Paraskeva veruje da æe se ova tehnologija toliko razviti da æe gotovo sve operacije biti bez o¾iljka na ko¾i.

"Ovakve operacije veæ se rade, samo treba unaprediti tehnologiju i instrumente i olak¹ati njihovu nabavku. A to æe omoguæiti veæi broj istra¾ivanja i informacija i dovesti do toga da se sve operacije obavljaju bez o¾iljaka," ka¾e doktor Paraskevas.

Na Izlo¾bi su prikazani i zastori za ambulante koji na pritisak dugmeta mogu da postanu providni, satelitski sistemi za vezu izmeðu pacijenata i lekara ili robot-lekar, pomoæu koga doktori mogu da poseæuju pacijente ne izlazeæi iz lekarske sobe.

http://www.voanews.com/serbian/2009-06-24-voa10.cfm