Krah penzijskog sistema u Srbiji?

[Bred]

Izvor: Veèernje novosti
Beograd -- Struènjaci upozoravaju da penzijski sistem u Srbiji ne mo¾e da bude odr¾iv na du¾e staze, pi¹u “Veèernje novosti”.

U Srbiji su, pre tri decenije, za jednog penzionera radila èetiri zaposlena, a danas je taj odnos gotovo jedan prema jedan. Penzijski fond je optereæen dugovima, dr¾ava plaæa nea¾urnost poslodavaca, u bud¾etu je 150 milijardi dinara manjka, koje poslodavci nisu uplaæivali poslednjih deset godina.

Milorad Mijatoviæ, èlan Upravnog odbora Penzijskog fonda Srbije i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, ka¾e da æe, ako se tako nastavi, doprinosi uskoro biti nedovoljni za isplatu ionako veæ simboliènih penzija.

Prema njegovim reèima, dr¾ava veæ sada dotira PIO fondu 213 milijardi dinara godi¹nje od 460 milijardi sa koliko Fond ukupno raspola¾e.

Istovremeno, upozorava Mijatoviæ, vlasti dozvoljavaju nea¾urnim poslodavcima da ne uplaæuju doprinose, pa se zato veæ sada st4vorio bud¾etski deficit od 150 milijardi dinara.

Procenjuje se da bi, kada bi Fond PIO isplaæivao penzije bez dotacije iz republièkog bud¾eta, primanja najstarijih bila bi manja za treæinu.

nastavak -> http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=07&nav_category=206&nav_id=364690

[dirigent]

Na zalost sitacija se ne moze promeniti. Mora da sa napravi uranilovka  i ljdi bukvalno naterati da placaju privatne fondove tj. sami sebi. A oni koji su radili po starom, a sad nemaju nista --njima preostaje samo ko ziv ko mrtav. Surovo ali neizbezno.

[Bred]

Hm da, a sta ce biti sa nama, mladjima?

Ima da radimo do 80. god iliti dok ne umremo na poslu ...

[dirigent]

ne nego uplacujete privatan fond od pocetka radnog staza , kako se radi na zapadu.

[Bred]

Prevremeni odlasci u penziju doveli do kolapsa sistema
Autor: S. Tuviæ |

Prevremeni odlazak u penzije, jedan je od glavnih krivaca za potpuni kolaps koji je danas do¾iveo penzioni sistem u Srbiji. Jeste da je udeo invalidskih penzionera u poslednjih nekoliko godina smanjen, ali je on i dalje veoma visok.


Prevremeno penzionisanje posebno je bilo izra¾eno devedesetih godina. Veliki giganti prestali su da rade, ljudi su ostajali bez posla, tako da je veæina njih spas potra¾ila u prevremenom penzionisanju. Lekari su bili potpuno neselektivni tako da se de¹avalo da potpuno zdrav èovek, u punoj radnoj snazi, dobije re¹enje za penzionisanje.
Udeo invalidskih penzionera krajem devedesetih bio je èak 30 odsto, da bi u reformama koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina pao na 23 odsto, ¹to je jo¹ uvek veoma visoko.

nastavak -> http://www.blic.rs/drustvo.php?id=112643