Main Menu

Leukemija

Started by Bred, 07-08-2008, 21:33:05

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Zona zdravlja
Prilika za novi ¾ivot
Svake godine se u svetu hiljade ljudi razboli od leukemije ili drugih malignih bolesti krvi. Za mnoge od njih, jedina nada za oporavak je transplantacija ko¹tane sr¾i od zdravog davaoca

„®ivot nam vraæa ono ¹to mi drugima dajemo" - Ivo Andriæ

Ko¹tana sr¾, po izgledu slièna krvi i sme¹tena u centralnom delu velikih kostiju, jeste mesto gde se stvaraju nove krvne æelije (eritrociti, leukociti i trombociti). U situaciji kada je uni¹tena nekim te¹kim oboljenjima, zraèenjem ili lekovima razvijaju se bolesti koje ugro¾avaju ¾ivot pacijenta (leukemija, aplastièna anemija, imune deficijencije, uroðeni poremeæaji metabolizma...). Danas je sve njih moguæe leèiti transplantacijom ko¹tane sr¾i èime se pacijentima pru¾a moguænost da nastave svoj ¾ivot.

Humanost na delu (spas na dar)
Idealan davalac ko¹tane sr¾i je pacijentov roðeni brat ili sestra (roditelji veæ nisu, zbog specifiènih zakonitosti nasleðivanja). Da bi transplantacija bila uspe¹na neophodno je da davalac i pacijent budu podudarni, a samo oko 30 % pacijenata ima podudarnog èlana familije. Podudarnost je zasnovana na nasleðenim karakteristikama koje se nazivaju humani leukocitni antigeni (HLA), a postupak odreðivanja je tipizacija. Mnoge osobe imaju istu krvnu grupu, ali svaka ima razlièitu HLA tipizaciju. Ipak, moguæe je naæi davaoca koji je potpuno podudaran, a da pritom nije u srodstvu sa pacijentom. Iz tog razloga je, krajem 2004. godine, i kod nas formiran Registar davaoca ko¹tane sr¾i Srbije.

Ujedinjeni registri
Da bi olak¹ali pretra¾ivanje, registri velikog broja zemalja (njih oko 50) su se udru¾ili u Svetski registar koji broji preko 12 miliona dobrovoljnih davaoca iz celog sveta i sadr¾i podatke o osobama koje ¾ele da pomognu. Ove informacije su strogo poverljive i dostupne samo timu struènjaka koji je ukljuèen u izbor davaoca. Verovatnoæa da se naðe donor odgovarajuæe podudarnosti je veæa ukoliko su i davalac i pacijent iste etnièke pripadnosti, s obzirom da je uèestalost HLA razlièita u razlièitim populacijama.
Prvi registar oformljen je u Londonu, jo¹ sedamdesetih godina pro¹log veka. Upravo tu je dr Zorana Andriæ, transfuziolo¹kinja i koordinatorka na¹eg nacionalnog registra, bila na edukaciji i donela iz sveta tehnike kako se to radi.
Uprkos mi¹ljenju da je potrebno dati ko¹tanu sr¾ da bi se postalo potencijalni davaoc, prijavljivanje u registar je veoma jednostavno. Ukoliko ¾elite da pomognete, dovoljno je da popunite prijavni list i date mali uzorak krvi neophodan da se uradi HLA tipizacija. Tek kada se pojavi pacijent potpuno podudaran vama, biæete zamoljeni da pomognete i date deo svoje sr¾i. Mo¾da æe do tada proæi godine, a mo¾da se to i nikada neæe desiti.
- Na¹ registar trenutno broji oko 900 davalaca, a sa poveæanjem njihovog broja raste i ¹ansa da se naðe podudarnost i spase neèiji ¾ivot, rekla nam je dr Tatjana Dukiæ, transfuziolo¹kinja iz Instituta za transfuziju krvi Srbije. Davalac se mo¾e postati u bilo kom delu Srbije gde postoji transfuziolo¹ka slu¾ba, a dobrodo¹li su svi zdravi ljudi izmeðu 18 i 50 godina koji ¾ele da pomognu. Va¾no je da nemaju nasledne, reumatolo¹ke ili imunolo¹ke bolesti, i da nisu nosioci nekih virusa (HIV, hepatitis B i C). Ne boli, traje svega nekoliko minuta i ne ko¹ta ni¹ta, a za nekog drugog bi to mogla biti cena ¾ivota. Ukoliko jednog dana davalac bude pozvan da nekome da deo svoje ko¹tane sr¾i, treba znati da je to potpuno bezbedna intervencija koja se radi u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, pod nadzorom struènjaka. Matiène æelije mogu da se uzimaju iz vene (slièno davanju krvi) preko aparata koji se naziva separator ili sterilnom iglom iz bedrene kosti, u kratkotrajnoj op¹toj anesteziji. Ko¹tana sr¾ je tkivo koje se stalno obnavlja, a u potpunosti se nadoknadi za 3-4 nedelje.
Ukoliko se jednom prijavite u registar, vi uvek mo¾ete da odustanete, ali neko drugi mo¾da tada gubi priliku da nastavi svoj ¾ivot.
Dr Jelena Popoviæ
Sve dodatne informacije mogu se naæi na sajtu Instituta www.rdks.org.yu

http://vivamagazin.info/0_novibroj/tekst_1.html