Degeneracija krvih sudova-aneurizma

[Bred]

Aneurizmatska bolest je opasna i u svom
                  asimptomatskom stadijumu, kad oboleli nema nikakve tegobe, a
                  o¹teæeni krvni sud mo¾e biti toliko pro¹iren da u svakom
                  trenutku pukne. O svojevrsnoj "bombi u trbuhu" govori prof. dr
                  Ðorðe Radak, vaskularni hirurg svetskog glasa, direktor
                  Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne
                  bolesti "Dedinje"
Revolucija u dijagnostici uèinila je da se i tako podmukla
                  bolest poput aneurizme, koju èesto ne najavljuju nikakvi
                  simptomi, blagovremeno otkrije i da se spreèe njene fatalne
                  posledice. Aneurizma je, osim toga, i vrlo èesta patolo¹ka
                  pojava. Na beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti
                  "Dedinje" svakodnevno se obavi jedna do dve operacije
                  arterijskih aneurizmi, ¹to je godi¹nje oko 500 takvih
                  hirur¹kih intervencija.
Profesor dr Ðorðe Radak, vaskularni hirurg svetskog
                  renomea, smatra da æe tek sa daljim razvojem takozvane
                  vaskularne medicine, koja u prouèavanje patologije krvnih
                  sudova uvodi razlièite specijalnosti medicine, i problem
                  dijagnostikovanja aneurizme dobiti svoje pravo mesto i znaèaj.
                  Ali, krenimo redom.
Atipièna arterioskleroza
                  Aneurizma je esktremno pro¹irenje krvnog suda, posebno
                  aorte ili perifernih arterija. Ta degenerativna bolest tesno
                  je vezana za patogenezu arterioskleroze - aneurizmatska bolest
                  na aorti vrsta je arteriosklerotiènog oboljenja koje se ne
                  manifestuje za arteriosklerozu tipiènim su¾avanjem krvnog
                  suda, veæ popu¹tanjem i ¹irenjem njegovog zida.
Dr Radak istièe da je ova bolest opasna èak i u
                  asimptomatskom stadijumu, kad oboleli ne oseæa nikakve tegobe.
                  Aneurizma je tada pritajena, a mo¾e biti tako velika da
                  postoji stalna opasnost da pukne. Mnogi je nazivaju "bombom u
                  trbuhu", dodaje profesor Radak, upravo zbog èinjenice da mo¾e
                  da rupturira bez ikakvih prethodnih simptoma, a tad je
                  uglavnom kasno za uspe¹no leèenje. Veliki broj smrtnih
                  sluèajeva se ranije olako pripisivao infarktu srca, ¹logu,
                  emboliji pluæa, a nije se znalo da su, zapravo, fatalne bile
                  aneurizme koje su rupturirale.
Prof. dr Ðorðe Radak redovni je predavaè na
                        Medicinskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za
                        hirurgiju. Èlan je Medicinske akademije Srpskog
                        lekarskog dru¹tva. Objavio je èetiri knjige, a meðu
                        njima i "Hirur¹ke pristupe arterijama i
                        revaskularizaciji mozga". Od oko 400 njegovih nauènih
                        radova, oko 250 je publikovano u celini, a 20 je
                        objavljeno u najeminentnijim svetskim èasopisima.
                    Govoreæi o simptomatskoj fazi, na¹ uva¾eni struènjak
                  izdvaja tri grupe problema koje aneurizma izaziva. U prvu
                  grupu spada kompresija okolnih organa: aneurizma u grudnom
                  ko¹u komprimira srce ili pluæa, aneurizma vratnih arterija
                  okolne ¾ivce, aneurizma u trbuhu tanko i debelo
                  crevo...Neobja¹njivi bolovi u leðima mogu biti posledica
                  pritiska obolele aorte na kièmeni stub, ponekad toliko jakog
                  da dolazi do o¹teæenja kièmenih pr¹ljenova, zbog stalnog
                  pulsiranja aneurizme. Zato se èesto de¹ava da lekari pogre¹no
                  dijagnostikuju lumbalni sindrom, i¹ijas na primer, pripisujuæi
                  pojavu tegoba degenerativnim reumatskim promenama.
Druga grupa komplikacija nastaje zbog
                  toga ¹to se u svakoj aneurizmi javlja turbulentno kretanje
                  krvi. Krv se, obja¹njava profesor Radak, vi¹e ne kreæe brzo i
                  laminarno, veæ vrtlo¾i zbog pro¹irenja, ¹to dovodi do
                  stvaranja prizidnog tromba. Prizidni tromb se nalazi u gotovo
                  svakoj veæoj aneurizmi i, otkidanjem njegovih deliæa, mo¾e
                  doæi do novih komplikacija - zaèepljenja arterija. Aneurizma
                  na luku aorte, na primer, mo¾e da stvori tromb koji æe
                  zatvoriti arterije za ishranu mozga, pa æe doæi do ¹loga. Osim
                  toga, tromb stvara takozvani mrtvi prostor, prizidno uz
                  arteriju, u kome se vrlo èesto skupljaju mikrobi, virusi ili
                  bakterije. Dr Radak ka¾e da veliki broj njegovih pacijenata
                  ima upravo takve, upaljene aneurizme sklone infekciji, ¹to je
                  riziènije za ishod hirur¹kog leèenja.
Najte¾a komplikacija
Ukoliko aneurizma pukne, ¹to je treæa i najte¾a vrsta
                  komplikacije, pacijent mo¾e da umre u roku od nekoliko minuta.
                  Ali, ako je rupturirala prema zadnjem zidu, èvrsto tkivo kao
                  ¹to je kièmeni stub æe pru¾ati izvestan otpor krvarenju, te se
                  krv neæe izliti u trbu¹nu duplju nego u rastresito vezivno
                  tkivo okoline, tu æe se u jednom trenutku zaustaviti i
                  uspostaviti ravnote¾u tako da takav bolesnik mo¾e da izdr¾i i
                  nekoliko dana, dodu¹e sa bolovima, padom pritiska i u te¹kom
                  op¹tem stanju, ali i sa poveæanim ¹ansama da mu se hirur¹ki
                  pomogne. Urgentne operacije, meðutim, imaju vrlo veliki
                  procenat komplikacija, pa je smrtnost nakon njih i u najveæim
                  svetskim centrima veæa od 20 odsto.
Arteriografija je ranije bila jedina metoda kojom se
                        aneurizma mogla dokazati. Sa pojavom takozvanih
                        neinvazivnih metoda - ultrazvuka, skenera i magnetne
                        rezonance - pojavila se i minimalno invazivna
                        dijagnostika.
U svetu postoji op¹ti trend razvoja minimalno
                        invazivne hirurgije pa prof. Radak ocenjuje da Institut
                        za kardiovaskularne bolesti, kad je reè o primeni
                        minimalno invazivne dijagnostike, idu sasvim u korak s
                        vremenom. U poslednje dve godine tamo je operisano oko
                        stotinu aneurizmi aorte, bez prethodne arteriografije,
                        samo na osnovu pregleda ultrazvukom i skenerom. To znaèi
                        da je stotinu ljudi bilo po¹teðeno invazivnog snimanja
                        koje zahteva da se arterija bode, u nju uvodi kateter,
                        ubrizgava kontrast, ¹to takoðe ima svoje komplikacije.
                       
Nedovoljna opremljenost na¹ih zdravstvenih ustanova
                        je, meðutim, razlog zbog kojeg se, prema reèima dr
                        Radaka, kod nas kasni sa uvoðenjem takozvane
                        endovaskularne hirurgije ili interventne radiologije.
                        Struènjaci sa Instituta su nedavno ipak uspeli da jednu
                        aneurizmu grudne aorte uklone implantiranjem
                        stent-grafta, bez operacije koja bi inaèe bila vrlo
                        te¹ka. Pacijent je, umesto da danima le¾i na intenzivnoj
                        nezi, veæ sutradan oti¹ao kuæi. Da bi se ova oblast
                        razvijala, potrebno je, meðutim, da operaciona sala bude
                        opremljena rendgenskim aparatima, trodimenzionalnim
                        skenerom, magnetnom rezonancom...
Profesor Radak zakljuèuje da aneurizmu treba otkriti i
                  leèiti ¹to ranije. Ljudima starijim od 50 godina savetuje da
                  insistiraju na rutinskim godi¹njim skrining pregledima, a ako
                  imaju neodreðene tegobe u grudnom ko¹u ili trbuhu da obavezno
                  urade ultrazvuène preglede, po moguæstvu takozvanu kolor
                  dupleks ultra sonografiju. Ona, naime, omoguæava da lekar
                  proveri stanje krvnih protoka i morfologiju pro¹irenja ili
                  su¾enja krvnih sudova (koja se nekad javljaju i u
                  kombinaciji). Na osnovu ultrazvuènog nalaza lekar mo¾e
                  pouzdano da zakljuèuje da li aneurizma postoji, koje je
                  velièine, od koje do koje arterije se kreæe, da li u njoj
                  postoji prizidni tromb, da li je mo¾da do¹lo do disekcije, da
                  li su zahvaæene takozvane arterije koje hrane bubreg i
                  digestivni trakt, da li je aneurizma mo¾da rupturirala...i da
                  li je treba leèiti konzervativno ili hirur¹ki.
Ako se aneurizma otkrije dok jo¹ nije izazavala nikakve
                  komplikacije i operi¹e kao takozvana hladna aneurizma,
                  procenat veæih komplikacija kreæe se jedan do dva odsto, ¹to
                  je i desetostruko manje nego kad se kasni sa
                  dijagnostikovanjem pa pacijent zaðe u dublju starost, u kojoj
                  je svaka operacija rizièna.
Profesor dr Radak, hirurg izuzetno bogatog klinièkog
                  iskustva, tvrdi da ne postoji aneurizma koja se ne mo¾e
                  otkloniti operacijom. Operacija se, kako je na¹ sagovornik u
                  najkraæem opisuje, izvodi tako ¹to se aneurizma resecira,
                  hirur¹ki se otkloni, a umesto pro¹irenog dela krvnog suda se
                  ugradi takozvani graft - sintetska zamena za arteriju. Graft
                  biolo¹ki ne iritira organizam, nakon nekoliko meseci je pro¾et
                  lokalnim tkivom, tako da se praktièno inkorporira u organizam.
Istra¾ivanje uzroka O uzrocima nastanka aneurizme zna se
                  relativno malo. Dokazano je da je reè o poremeæaju odnosa
                  izmeðu elastina i kolagena, materija koje krvni sud èine
                  elastiènim i omoguæavaju mu da pulzira, ali da se ne ¹iri sa
                  godinama. Smanjenje elastina, pak, doprinosi popu¹tanju zida
                  arterije i stvaranju aneurizmi.
Bakterija hlamidija, citomegalo virus i jo¹ neke infekcije
                  pominju se, meðutim, kao moguæi pokretaèi zapaljenja u zidu
                  krvnog suda, i to èak kao primarnog procesa, ¹to znaèi da do
                  ¹irenja krvnog suda mo¾da dolazi tako ¹to, zapravo, prvo
                  nastane zapaljenje u arterijskom zidu pa to zapaljenje onda
                  dovede do destrukcije elastina.
Dr Radak je, tim povodom, inicirao jednu zanimljivu studiju
                  - rutinsko citohemijsko i mikrobiolo¹ko ispitivanje svake
                  odstranjene aneurizme i u njoj naðenog tromba - koja treba da
                  doka¾e ili opovrgne vezu te bolesti sa nekim bakterijama.
                  Rezultati te studije bi, prema dr Radaku, bili utoliko
                  znaèajniji ako se ima u vidu podatak da je danas gotovo 50
                  odsto na¹e studentske populacije inficirano hlamidijom, polnim
                  kontaktima prenosivom bakterijom.
Struènjaci sa Instituta za kardiovaskularne bolesti
                  "Dedinje" na pragu su realizacije jo¹ jednog projekta: genske
                  analize zida aneurizme, s ciljem da otkriju koji su geni
                  specifièni za sintezu proteina, naroèito elastina i kolagena i
                  proteina koji utièu na sistem koagulacije. Kad je o ovom
                  istra¾ivanju reè, dr Radak ocenjuje da je vrlo savremeno, da
                  spada u sam vrh genomike (nauke o genima), te da su na¹i
                  struènjaci pri tom u prednosti nad zapadnim jer je za ovo
                  domaæe istra¾ivanje karakteristièna dobra saradnja izmeðu
                  hirurga i baziènih istra¾ivaèa.
Gordana Tomljenoviæ