Ispitivanje disajne funkcije

[Bred]

Dovoljan je samo izdah...
Testovi kojima se ispituje disajna funkcija
                  otkrivaju kako pluæa u celini rade, ali mogu i da nas dovedu
                  do taènog mesta eventualnog poremeæaja“, navodi za „Planetu“
                  pulmolog, profesor dr Predrag Rebiæ
Disanje je sinonim za ¾ivot, za postojanje. Udah je
                  najubedljiviji znak ¾ivota. Dugo se mo¾e ¾iveti bez hrane,
                  neko vreme i bez vode, ali bez vazduha ni nekoliko minuta.
                  Osnovna uloga pluæa – tog fascinantnog organa koji omoguæava
                  da di¹emo, dakle da ¾ivimo, da postojimo – jeste snabdevanje
                  organizma kiseonikom i oslobaðanje od ugljendioksida.
                  Mehanizam razmene respiracijskih gasova vrlo je slo¾en pa otud
                  i tako èudesno zanimljiva graða pluæa. Profesor dr Predrag
                  Rebiæ, ¹ef Katedre pulmologije na Medicinskom fakultetu i
                  specijalista u Institutu za pluæne bolesti pri Klinièkom
                  centru Srbije, opisuje pluæa kao mali organ velièine - jednog
                  ara!
Pluæa su, zapravo, kao krvna pena. Neveliki organ, kada
                  bismo izdvojili njegovu èvrstu strukturu, ali pun vazduha i
                  jako naduvan. Vrlo fina struktura pluæa izgleda kao razgranato
                  drvo. Du¹nik (traheja), koji èini „stablo“ drveta, grana se po
                  dva i vi¹e puta, a svaka njegova „granèica“ zavr¹ava se
                  mno¹tvom siæu¹nih mehuriæa (alveola) tako da, poèev¹i od ulaza
                  koji ima popreèni presek od samo dva kvadratna santimetra,
                  povr¹ina za razmenu gasova dose¾e oko 100 kvadratnih metara!
                  Razmena gasova                  
Razmena gasova se obavlja na èitavoj toj povr¹ini. Vazduh
                  koji udi¹emo mora da dopre do svake, i najsiæu¹nije alveole.
                  To je prva faza razmene gasova u pluæima - ventilisanje
                  gasova. Kad dospe u alveole, gas treba da preðe u krv, gde se
                  kiseonik vezuje za gvo¾ðe u hemoglobinu, ¹to se dogaða tokom
                  faze difuzije gasova. Krv zatim odnosi kiseonik u sve organe.
                  Zbog toga sva krv prolazi kroz pluæa.
Veæ i sama razmena gasova izmedju spoljne sredine i pluæa,
                  prema obja¹njenju profesora Rebiæa, mogla bi se opisati kao
                  borba izmeðu elastiènosti pluæa i elastiènosti grudnog ko¹a.
                  Pluæa nastoje da se skupe, a grudni ko¹ sve vreme te¾i da se
                  ra¹iri. Ove te¾nje su uravnote¾ene pri kraju izdaha mirnog
                  disanja. Da bismo udahnuli vazduh, mi¹iæima se borimo protiv
                  jake sile elastiènosti, naizgled ne¾nih, vazdu¹astih pluæa
                  koja „ne ¾ele“ da se ra¹ire; a kad opustimo mi¹iæe, sistem
                  pluæa – grudni ko¹ se vraæa nazad. To je, u najkraæem, na¹e
                  disanje.
Ispitivanje disajne funkcije – merenja i testovi - ima
                  brojne svrhe, pre svega da poka¾e kako pluæa u celini rade,
                  ali i da nas „dovede“ do taènog mesta poremeæaja. Dijagnostika
                  pluænih bolesti poèinje uobièajenim pregledom bolesnika. Mo¾e
                  da obuhvati rendgenski snimak i endoskopiju; meðutim, bez
                  ispitivanja disajne funkcije, nagla¹ava na¹ sagovornik, nema
                  kompletne dijagnostike.
Osnovni test disajne funkcije jeste spirometrija (merenje
                  vitalnog kapaciteta pluæa) nakon koje se postepeno, u
                  zavisnosti od potreba, ukljuèuju i drugi testovi koji treba
                  bli¾e da odrede ¹ta se de¹ava u pluæima - ne samo da li
                  postoji poremeæaj nego i gde se dogodio i kog je stepena, da
                  li je promenjljiv, da li se terapijskim postupcima mo¾e
                  uticati na tu promenu...
Znaèaj spirometrije
Rezultati testova se potom porede sa nalazima drugih metoda
                  pregleda. Tek tad dobijaju puni smisao jer jedna te ista
                  vrednost u razlièitim bolestima mo¾e da ima razlièita
                  znaèenja. Prof. dr Rebiæ navodi kao primer da ista cifra
                  dobijena spirometrijskim merenjem, za astmatiènog pacijenta
                  mo¾e znaèiti upuæivanje na intenzivnu negu, a za pacijenta sa
                  hroniènom opstruktivnom bole¹æu pluæa (najèe¹æem oboljenju
                  pu¹aèa) – otpu¹tanje iz bolnice.
Postoji zabluda da se slu¹alicama mo¾e obaviti kompletan
                  pregled pluæa. Èesto nije dovoljno ni da se pregled dopuni
                  snimkom pluæa. Kod hroniène opstruktivne bolesti, ovi pregledi
                  mogu da poka¾u normalne nalaze i pored toga ¹to se bolesnici
                  ¾ale na te¹ko disanje - tada samo spirometrija mo¾e da otkrije
                  ili potvrdi da postoji su¾enje disajnih puteva. Ili, obrnuto,
                  ponekad se pri slu¹anju posumnja na astmu, a spirometrija
                  poka¾e normalne nalaze, kada se verovatno radi samo o virusnoj
                  infekcijii. Na¹ sagovornik istièe da je spirometrija apsolutno
                  neophodna i za postavljanje dijagnoze i za razre¹enje
                  dijagnostièkih dilema; dakle onda kad, na primer, treba
                  oceniti da li se sme seæi deo pluæa, ili da li je rizièno
                  uputiti pacijenta na operaciju srca, ili ¾uène kese koja se
                  nalazi tik uz dijafragmu (za disanje vrlo bitan mi¹iæni
                  organ)...
Pored razmene respiracijskih
                        gasova, pluæa imaju i druge va¾ne funkcije: na primer,
                        da odr¾avaju acido-baznu ravnote¾u unutar organizma,
                        odnosno da koriguju acido-bazno stanje. ©tavi¹e, pri
                        obavljanju tog zadatka, pluæa reaguju br¾e od bubrega i
                        drugih organskih mehanizama koji su takoðe zadu¾eni za
                        homeostazu.
Znaèajna uloga pluæa je i u tome da nas
                        ¹tite od mikroembolusa koji se stvaraju u svim delovima
                        na¹eg tela, slu¾eæi kao filter koji spreèava te siæu¹ne
                        trombe da zaèepe krvne sudove u srcu ili u mozgu. Vene
                        donose krv iz svih delova tela, prvo u desnu polovinu
                        srca a potom u pluæa. U pluæima se krv zasiti kiseonikom
                        i oslobodi ugljendioksida i tu se, u uskim kapilarima
                        pluænog krvotoka, zadr¾e siæu¹ni trombi koji putuju iz
                        drugih delova organizma. Rezultat je da u levu polovinu
                        srca (koja krv pumpa u sistemski krvotok) iz pluæa
                        dolazi krv bogata kiseonikom bez tromba koji bi mogli da
                        o¹tete rad mozga, srca ili nekog drugog organa.
                    Spirometrijom se mere i protoci kroz disajne puteve.
                  Pacijent treba da udahne punim pluæima i da ¹to br¾e i jaèe
                  izduva sav vazduh. Taj forsirani manevar inaèe nije prirodan,
                  ali numerièki podaci koje test daje pokazuju da li je protok
                  vazduha oèekivan, ili smanjen usled nekog poremeæaja – astme,
                  hroniène opstruktivne bolesti, tumora... Visoka preciznost
                  ovog merenja pokazuje ne samo da li je uop¹te reè o pluænom
                  poremeæaju (do gu¹enja mo¾e doæi i usled srèanih ili psihièkih
                  smetnji) nego i u kom se delu disajnog puta dogodio.
Dovoljno je, uzgred budi reèeno, da je osoba pu¹aè, i to ne
                  dugog pu¹aèkog sta¾a, pa da se protoènost disajnih puteva
                  smanji jer za o¹teæenja malih disajnih puteva ne treba vi¹e od
                  godinu dana pu¹enja.
Ukoliko se utvrdi poremaæaj, test se obièno ponovi vi¹e
                  puta da bi se procenilo kako bolesnik reaguje na terapiju ili
                  da bi se pratio tok bolesti. Èesto, samo dugotrajnije praæenje
                  dovodi do prave dijagnoze.
Danas postoje i mali jeftini ureðaji (pikfloumetri) kojima
                  pacijent mo¾e i kod kuæe da meri disajne protoke, u toku
                  dogovorenog vremena. Na taj naèin dobijaju se za dijagnozu jo¹
                  objektivniji podaci. To je sprava koju bi trebalo da koriste
                  skoro svi oboleli od astme.
Inoviranje starih metoda
Ne ometajmo zdrava pluæa                         
Ljudski organizam je savr¹ena „sprava“
                        koja reguli¹e sve funkcije, i ne treba ga ometati. Kad
                        je pluæima, na primer, potrebno da „poprave“
                        elastiènost, ona nas nateraju da nevoljno uzdahnemo.
                        Pogrbljenost, odnosno svaki lo¹ polo¾aj tela remeti
                        statiku pluæa i vremenom mo¾e da dovede do stvarnih
                        pluænih promena. Meðutim, mnogo je opasnije udisanje
                        agresivnih materija (pu¹enje). Zdrav organizam ne treba
                        ometati; ali, kada je reè o obolelim pluæima, moramo da
                        pomognemo njihovo disanje – ve¾bama za jaèanje disajnih
                        mi¹iæa, medju kojima bitnu ulogu imaju i trbu¹ni mi¹iæi.
                        Za takozvano joga-disanje (pranajama)
                        nauèno je dokazano da ima povoljan efekat na
                        astmatièare, upravo zato ¹to jaèa disajnu muskulaturu i
                        time disanje èini racionalnijim. Veliki procenat
                        kiseonika se, naime, tro¹i na samo disanje, a kad se
                        di¹e lagano i racionalno, potro¹nja kiseonika je znatno
                        manja.
Jo¹ nije utvrðeno na osnovu kojih
                        mehanizama joga-disanje deluje na upalne procese u
                        disajnim organima astmatièara, ali je dokazano da ih
                        smiruje.
Specijalisti obavljaju jo¹ niz testova: merenje otpora
                  strujanju vazduha kroz disajne puteve, pa merenje difuzije –
                  koliko gasa direktno preðe iz alveola u krvne puteve, ¹to
                  pokazuje da li je oèuvana membrana izmedju alveola i krvi ili
                  je do¹lo do njene destrukcije i zadebljanja... ali, to su veæ
                  testovi koji pokazuju neke specifiène detalje i nisu neophodni
                  za osnovna merenja.
Merenja disajne funkcije su, podseæa profesor dr Rebiæ,
                  poèela davno - spirometrija jo¹ polovinom 19. veka. Pravom
                  malom revolucijom na tom planu moglo bi se smatrati pravljenje
                  odlivka pluæa, 1963. godine. Na osnovu odlivka pluæa i
                  matematièkih modela disajnih funkcija promenilo se ukupno
                  shvatanje fiziologije pluæa. Otkriveno je da u velikim
                  disajnim cevima protok ima brzinu od oko èetiri metra u
                  sekundi, da je u njima tok turbulentan a prema periferiji sve
                  vi¹e laminaran. Na samoj periferiji pluæa praktièno nema
                  kretanja vazduha, veæ samo preme¹tanja molekula, ¹to
                  obezbeðuje homeostazu gasova, odnosno spreèava da svaki udah
                  menja sastav gasova, jer to bi menjalo acido-bazno stanje
                  organizma i èinilo ga nestabilnim
U to vreme se poèelo sa tumaèenjima testova na pravi naèin,
                  i njihovom drugaèijom primenom, a potom se u sve „ume¹ala“ i
                  tehnologija koja je omoguæila da postane dostupno ono ¹to je
                  ranije te¹ko mereno. Raèunari su, potom, omoguæili jo¹ br¾a
                  merenja, pa se danas primenjuju metode kojima se iz samo
                  jednog udaha mogu dobiti podaci koji su ranije zahtevali mnogo
                  rada. Na primer, male kolièine gasa su dovoljne da se nekim
                  spektometrima ili bioskrining metodama analiziranja udaha
                  prate de¹avanja u pluæima, u toku spavanja. Upravo tako se,
                  dodaje profesor dr Rebiæ, otkriva i takozvani slip apnea
                  sindrom (sleep apnea) - prekidanje disanja u toku sna – od
                  kojeg pati oko dva odsto ljudi.
Verovatno nije daleko trenutak kad æe pacijent jednostavno
                  sesti za neki ureðaj, nekoliko trenutaka mirno disati, a
                  rezultat æe biti obilje dragocenih podataka i to ne samo o
                  stanju njegovih pluæa veæ i o stanju drugih organa i organizma
                  u celini.
Gordana Tomljenoviæ