Nauka kao igra

[Bred]

Retki su tekstovi o igri u nauci. Moguæe je da
                  nauènici nisu samouvereni pa vole da se prikrivaju ili mo¾da
                  smatraju da im igra jednostavno pripada. A ne bi bilo ni
                  zgodno da ljudi pomisle da njihovi porezi odlaze na igrarije
                  prerasle deèurlije.
Igra u nauci je prikrivena i te¹ko je pratiti, pa je
                  ekstremna teza da je nauka jednako igra - praktièno neodr¾iva.
                  Skromnija definicija koja mo¾e da se dokazuje je ona, da nauka
                  ima elemenata igre.
U seæanjima roðake ser Isaka Njutna opisana je sledeæa
                  epizoda: 29. januara 1697.godine Njutn je do¹ao kuæi posle
                  dugog i napornog dana i shvatio da ga èeka re¹enje drugog
                  problema - problem tobogana. Trebalo je pronaæi poèetak i kraj
                  najkraæe krivine ili nagiba, kada masa juri nadole niz
                  tobogan, pod uticajem gravitacije.Njutn je prona¹ao re¹enje u
                  cikloidnoj krivini, pre spavanja. “Bila je to deèja igra”,
                  rekao je, navodeæi na pomisao da se problemom bavio pre zbog
                  igre i zabave nego bilo èega drugog.
Sliènom zabavom se danas bave i deca i odrasli:
                  slagalicama. Igraèi pomoæu dvodimenzionalnih delova
                  sastavljaju odreðeni oblik, neku sliku. Sastavljanjem stvarnih
                  delova slagalice bave se u svakodnevnom ¾ivotu i arheolozi.
                  Oni rekonstrui¹u staru vazu, na primer, od sakuplenjih
                  izlomljenih delova i to je posao koji zahteva mnogo provera i
                  nagaðanja. U nauci je to èest postupak: nagaðanje re¹enja
                  problema. Tu je nauka vrlo slièna slagalici: u poku¹aju da se
                  naðe re¹enje nauènik proverava svaki deo koji treba da se
                  uklopi u okolinu pa, deo po deo, konstrui¹e ili sla¾e ceo
                  dokaz.
Najbolji u slaganju slagalica brzo i pre probe shvate da li
                  neki deo odgovara ili ne. Slièno tome, najbolji nauènici su
                  oni koji najb¾e ili najbolje pogaðaju. To znaèi da nije
                  dovoljno samo pogaðati veæ da pre konkurencije treba naæi
                  pravi odgovor. Sjajan primer igre pogaðanja je takmièenje
                  izmeðu Doroti Renè i Lajnusa Polinga, koji su 30-tih i 40-tih
                  godina pro¹log veka pogaðali strukturu proteina, praveæi
                  njihove fizièke modele.
Poling je nadigrao Renèovu i bio bolji u pogaðanju. Njegov
                  model je bio dobro struktuiran dok njen, zasnovan na
                  prstenovima, nije doveo do re¹enja.
Poznato je da igre poèinju obièno u pesku i da se graðevine
                  i oblici koji tu rastu, raðaju iz ma¹te i poriva stvaranja.
                  D¾ozef Lambert, hemièar,ka¾e da je èitavo detinjstvo proveo sa
                  drugovima u pesku, a zatim je, kasnije, istu zanimljivu igru
                  otkrio u hemijskoj laboratoriji, gde se sve zavr¹avalo
                  analizama, separacijama i eksperimentalnim zajednièkim radom.
                  Delili su iste mirise hemijske laboratorije ali su, kao
                  nekada, radili rukama i uèestvovali u fizièkom procesu rada
                  kao i u pesku! Njihovi najsreæniji trenuci su bili èasovi u
                  biohemijskoj laboratoriji. “Na kraju sam shvatio da ¾elim da
                  budem hemièar i da se igra mo¾e pretvoriti u posao za ceo
                  ¾ivot”, ka¾e Lambert.
Mnogi nauènici se zabavljaju praveæi stvarèice koje su na
                  pola puta da im budu igraèke. Neki svoje genijalne ideje
                  sprovode u dela preko genijalnih sitnica, a neki za stare
                  naprave smi¹ljaju potpuno nove namene.
Upravo je napravljena stvarèica koja meri naboj elektrona
                  pri upotrebi raspr¹ivaèa mirisa (aurtori
                  RobertMilikeniHarviFleèer); dok je Salvador Monkada izumeo
                  aparat za merenje izduvnih gasova vozila u svrhu izuèavanja
                  natrijum oksida i organskih tkiva! Kao ¹to æe posvedoèiti
                  mnogi praktièari, ovakvi izumi ne ¹tede samo gomile novca nego
                  prestavljaju i istinsko zadovoljstvo za svoje autore!
Na kraju, nauènici su pomalo kao uèesnici karnevala: nose
                  maske i sjajno se zabavljaju. Maske su tu da se ne bi znalo da
                  li su svi neozbiljni...
S. ®.