Zlatibor iz doba Jure

[Bred]

Zlatibor iz doba Jure

U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izgleda da æe ih biti
                  u buduænosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geolo¹koj
                  pro¹losti na¹e podruèje bilo veoma aktivno i tragovi tih
                  drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima.
Kako su, dakle, izgledale prastare vulkanske oblasti
                  Srbije? Pioniri geolo¹ke nauke u nas obavili su veoma predano
                  svoj posao. Te¹ko je naæi i najmanju pojavu eruptivnih stena o
                  kojoj ne postoji petrografski prikaz ili barem kratka
                  zabele¹ka u drugom delu "Geologije Srbije" Jovana M. ®ujoviæa
                  iz 1900, ili prepoznati neki vulkanogeni oblik u reljefu, koji
                  nije pomenut u "Geomorfologiji" Jovana Cvijiæa iz 1924.
                  godine.
Od najstarijeg geolo¹kog vremena do danas na na¹em podruèju
                  bilo je razlièitih vidova vulkanske aktivnosti. Detaljnija
                  rekonstrukcija, meðutim, moguæa je samo za vulkanske dogaðaje
                  koji su se odvijali u poslednjih 300 miliona godina. Ostaci
                  starijih vulkanita takoðe postoje, ali su te stene najèe¹æe
                  potpuno preoblikovane. Ovde æemo dati kratak prikaz vulkanizma
                  kasnopaleozojske (pre oko 300 miliona godina), trijaske (pre
                  oko 220 miliona), jurske (pre oko 150 miliona), gornjokredne
                  (pre oko 90-80 miliona) i tercijarne (pre oko 65-5 miliona
                  godina) starosti.
Sastav stena
Riolit- vulkanska stena sa visokim
                        sadr¾ajem SiO2
Andezit- vulkanska stena sa
                        srednjim sadr¾ajem SiO2(50-65
                        te¾.%)
Bazalt -vulkanska stena sa
                        niskim sadr¾ajem SiO2(ispod 50 te¾.%)
Krajem paleozoika na podruèju dana¹nje istoène Srbije
                  odvijao se subaerski vulkanizam prete¾no kiselog karaktera
                  (lave sa puno silicijuma, a malo gvo¾ða i magnezijuma).
                  Produkti ovih erupcija su retki u na¹oj zemlji, javljaju se
                  samo mali ostaci laviènih izliva i vulkanoklastita kod
                  Boljetina, ali su ove stene danas uglavnom pod vodom. Na
                  rumunskoj strani postoje veoma dobro oèuvani vulkanski oblici.
                  Najupeèatljiviji su riolitski ostenjaci Treskavca koji se,
                  preko puta Lepenskog Vira, vidi sa druma koji vodi od Golupca
                  prema Donjem Milanovcu. Zanimljivo je da je su komadi ovih
                  vulkanskih stena, posebno primerci izgraðeni od silifikovanog
                  vulkanskog stakla, bili kori¹æeni u industriji okresanog
                  kamena kulture Lepenskog Vira.
Trijaski vulkaniti srpskih terena vezani su za specifiène
                  procese razlamanja kontinentalne litosfere i prve faze
                  otvaranja okeanskog prostora. Najznaèajnije pojave trijaskih
                  vulkanskih stena sreæemo na Bobiji kod Ljubovije, u blizini
                  Sirogojna, na Èadinju kod Prijepolja, u okolini Kosovske
                  Mitrovice (Dudin kr¹) i u podruèju Istoka. Trijaski vulkaniti
                  su rasprostranjeniji u Crnoj Gori, i to na potezu
                  Ljubi¹nja-Sinjajevina-Bjelasica-Visitor, kao i na liniji Stari
                  Bar-Beèiæi-Budva. Veliki blokovi zelenih trijaskih vulkanita
                  nalaze se u neposrednoj blizini pla¾e u Beèiæima. Ove stene su
                  obrazovane obilnim submarinskim, a reðe i subaerskim
                  erupcijama. Emitovana lava bila je veoma heterogenog sastava,
                  ali su dominirali rastopi andezitskog i bazaltnog karaktera.
                  Vulkanogene stenske mase jurske starosti nastale su u vreme
                  ¹irenja okeanskog prostora, koji je pre oko 150 miliona godina
                  ¹iroko razdvajao terene dana¹nje istoène i zapadne Srbije.
                  Danas se veæi relikti ovog drevnog okeanskog dna nalaze u
                  podruèju Divèibara (usek puta Valjevo-Kosjeriæ), na vi¹e mesta
                  izmeðu Kragujevca i Rekovca, u ibarskoj dolini (kod Leposaviæa
                  i Kosovske Mitrovice), u zlatiborsko-zlatarskom podruèju i na
                  potezu dugom oko 30 km od Razbojne do Kur¹umlijske Banje. Ove
                  stene su nastale sliènim procesima koji se danas odvijaju pod
                  vodom, u podruèju sredi¹njih delova Atlantskog okeana. Brojni
                  submarinski vulkani linearnog tipa proizveli su ogromne
                  kolièine koherentnog i izdrobljenog laviènog materijala
                  bazaltnog sastava. Posebno su znaèajni jastuèasti oblici
                  stenskih masa, tzv. pilou-lave (eng. pillow – jastuk), èije
                  prisustvo direktno svedoèi o izlivanju u¾arenih masa na morsko
                  dno. Serije ohlaðenih pilou-lava kod Leposaviæa i pored Lima,
                  kod u¹æa Bistrice, predstavljaju izvanredne primere tragova
                  jurskog bazaltoidnog vulkanizma na tlu Srbije.
Burni timoèki krateri

Gornjokredni vulkanizam u Srbiji dogodio se pre oko 80
                  miliona godina, kao rezultat geodinamike koja se mo¾e
                  uporediti sa tektonskim re¾imom dana¹nje zapadne obale Ju¾ne
                  Amerike ili jugoistoène obale Azije. Dno okeana formiranog za
                  vreme jurskog vulkanizma prestalo je da se ¹iri, a daljim
                  kretanjem na istok ono je podvuèeno pod deblju kontinentalnu
                  ploèu na zapadnoj margini tada¹nje Evrope. Paralelno ovoj zoni
                  podvlaèenja (subdukcije) formirane su vulkanske oblasti koje
                  danas nalazimo u timoèkoj oblasti - od Majdanpeka na severu,
                  do Knja¾evca na jugu. Ovaj pojas se nastavlja na vulkanske
                  terene u jugozapadnoj Rumuniji i severozapadnoj Bugarskoj. U
                  timoèkom podruèju u vreme gornje krede obrazovan je veliki
                  broj istaknutih vulkanskih kupa slo¾ene graðe - stratovulkana.
                  Aktivnih stratovulkana bilo je do pre nekoliko miliona godina
                  u slovaèkim i rumunskim Karpatima, a danas ih ima u raznim
                  delovima sveta, na primer, u Boliviji, Èileu i Indoneziji.
                  Gornjokredni vulkanizam u istoènoj Srbiji bio je centralnog
                  tipa i prete¾no je proizvodio lave andezitskog karaktera.
                  Rastopi su bili bogati gasovima, ¹to je direktan preduslov za
                  burna vulkanska dejstva. Aktivnost se odlikovala smenjivanjem
                  podvodnih - mirnih i subaerskih - eksplozivnih erupcija.
                  Timoèki vulkani su po dejstvu bili slièni vulkanima Mon Pele
                  (ostrvo Martinik, Antili), Merapi (Indonezija), Majon
                  (Filipini) ili Kotopaksi (Ekvador). Ovaj tip aktivnosti
                  odlikuje se formiranjem gustih piroklastiènih tokova. Ti
                  tokovi nastaju gravitacionim kolapsom viskoznih laviènih masa
                  koje nisu mogle da se razviju u izlive, veæ su se na samom
                  vulkanskom grotlu nadimale do kritiène granice, a onda
                  obru¹avale u podno¾je vulkana. Danas se brojni ostaci
                  gornjokrednih stratovulkana nalaze na prostoru izmeðu Bora i
                  Majdanpeka: Crni vrh, Tilva njagra, okolina sela Jasikovo i
                  Vlaole, okolina Brestovaèke Banje, Èoka Marin i druga mesta.
                  Sineruptivna i posteruptivna spiranja u velikoj meri su
                  nivelisala prvobitan reljef. Poseban vid destrukcije
                  vulkanskih oblika bile su tzv. drobinske lavine, d¾inovska
                  klizi¹ta vulkanogenog drobe¾a u kojima su neki blokovi imali
                  ogromne dimenzije. U useku puta Bor-Brestovaèka Banja-Borsko
                  jezero otkrivene su velike stenske masekoje su nastale kao
                  rezultat ovih pretalo¾avanja. Najzad, promeni reljefa i
                  prvobitnog vulkanogenog pejza¾a doprineo je i sam èovek. Na
                  predelu gde se nekada nalazio borski stratovulkan Tilva ro¹,
                  koji se pre samo pola veka nekoliko stotina metara uzdizao
                  iznad grada Bora, danas zjapi povr¹inski kop isto tolike
                  dubine i preènika od nekoliko kilometara.
Poèetkom tercijarne periode, pre oko 65 miliona godina,
                  uga¹en je oganj andezitskih vulkana istoène Srbije. U narednih
                  dvadesetak miliona godina u ovom delu dana¹nje Srbije nastaæe
                  izvestan broj manjih vulkana kupastih formi, èija osnova
                  verovatno nije prelazila nekoliko kilometara. Rezultate ovih
                  dogaðaja nalazimo danas kao bazaltne blokove na Ozrenu kod
                  Sokobanje, na vi¹e mesta u Siæevaèkoj klisuri i u selu Gornji
                  Stri¾evac kod Bele Palanke. Ovaj magmatizam je po volumenu
                  emitovane lave hiljadu puta manji od onoga koji se dogodio u
                  gornjoj kredi. Ipak, lave koje su se tada izlile imaju veliki
                  nauèni znaèaj. Zbog svoje velike pokretljivosti ovi rastopi su
                  na povr¹inu doneli nepromenjene fragmente Zemljine
                  unutra¹njosti sa dubina do oko 70 km, i to predstavlja veoma
                  va¾an izvor informacija za geologe.
Radan kao Krakatau
Posle zati¹ja na samom poèetku tercijara, na¹e podruèje
                  ponovo postaje popri¹te intenzivnog vulkanizma pre oko 40
                  miliona godina. Nema vi¹e mezozojskog okeanskog prostora, a na
                  njegovom mestu obrazovan je dinaridski deo alpskog orogenog
                  pojasa. Orogen je u stvari planinski sistem, odnosno mesto gde
                  je litosfera deblja od okolnih regiona i zbog toga je
                  gravitaciono nestabilan. Ta gravitaciona nestabilnost dovodi
                  do razlamanja, a duboke pukotine koje se pritom javljaju
                  posredno dovode do magmatske aktivnosti. </P>
                  <P>Rudnièko-boraèko-kotlenièka oblast, kopaonièka provincija,
                  kao i kompleksi Golije, Rogozne, Radana (Lece) i Surdulice,
                  jesu najveæe tercijarne vulkanske oblasti u Srbiji. Manje
                  pojave sreæu se i na Fru¹koj gori i u ©umadiji (Avala, Kosmaj,
                  ®uti oglavak i Klje¹tevica). Velike mase stena vulkanskog
                  porekla nalaze se i na severu Vojvodine, ali su one prekrivene
                  mlaðim sedimentima koji su talo¾eni u Panonskom moru.
Vulkanizam koji se na na¹oj teritoriji dogodio u doba
                  tercijara bio je veoma raznovrstan. Bilo je tu gotovo svih
                  poznatih vulkanolo¹kih procesa. Na nekim mestima relativno
                  mirno se izlivala pokretljiva bazaltna lava, na primer na
                  Koritniku kod Sjenice ili kod Novog Pazara (Mutol vrh), a na
                  drugim lokalitetima do¹lo je samo do nadimanja gustih masa
                  kisele lave i obrazovanja dôma ili nekova, o èemu svedoèe
                  Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Boraèki
                  kr¹ ili Zveèan. Eksplozivna aktivnost je takoðe imala ¹irok
                  spektar tipova, od kratkotrajnih bazaltnih erupcija, na primer
                  u selu Dru¾etiæi kod Èaèka, pa sve do ¾estokih paroksizama
                  lave bogate silicijumom i vodenom parom. Razorne erupcije,
                  posle kojih su se uzdizali eruptivni stubovi nalik na
                  'peèurke' koje se formiraju pri nuklearnim eksplozijama, bile
                  su èeste pojave u Srbiji za vreme tercijara. Pojedine
                  eruptivne faze na Radan-planini ili na Rudniku, recimo, po
                  svojoj snazi nisu zaostajale za najjaèim vulkanskim erupcijama
                  koje je istorija zabele¾ila. Pomenimo samo erupciju vulkana na
                  ostrvu Krakatau (Indonezija) 1883, onu u Dolini deset hiljada
                  dimova (Katmai, Aljaska) 1912. ili katastrofalnu erupciju
                  Vezuva 79. godine nove ere. Ogromne kolièine lave, koje su za
                  relativno kratko vreme emitovane u vidu rastresitih
                  piroklastita, uèinile su magmatske rezervoare u plitkim
                  delovima Zemljine kore delimièno ispra¾njenim, a to je èesto
                  dovodilo do sleganja tla i obrazovanja cirkularnih depresija
                  koje nazivamo kalderama. U Srbiji su veoma dobro oèuvane
                  gajtanska kaldera u leckom vulkanogenom kompleksu, kao i vi¹e
                  manjih kaldera u rudnièko-boraèko-kotlenièkoj provinciji
Mrak od Tercijara
Podaci dobijeni geolo¹kim ispitivanjima svedoèe da je
                  tercijerni vulkanizam zavr¹en emisijom bazaltoidnih lava èiji
                  se ostaci danas nalaze u ju¾noj Srbiji, u okolini Pre¹eva i
                  Gnjilana. Tada definitivno pada zavesa na eruptivna zbivanja
                  na na¹em podruèju. Unutra¹nja dinamika Zemlje i regionalni
                  geotektonski sklop uèinili su da se centri vulkanizma premeste
                  u susedne regione.
Od pre nekih 5 miliona godina glavnu ulogu u nekada
                  aktivnim vulkanskim oblastima Srbije preuzima erozija i ona æe
                  u velikoj meri promeniti izgled mnogih predela. Na nekim
                  mestima biæe otkrivene i one magmatske mase koje nikada nisu
                  izlivene na povr¹inu, veæ su se ohladile duboko u Zemljinoj
                  kori (na primer Cer, Bukulja, Boranja, delovi Kopaonika i
                  Jastrepca i masiv Surdulice). Najzad, erozija æe dati i
                  pojedine impresivne oblike kao ¹to je Ðavolja varo¹ ili manje
                  poznat lokalitet Prlovi kod Novog Pazara. Ovi oblici u reljefu
                  pripadaju prvorazrednoj geolo¹koj ba¹tini i predstavljaju
                  gloriosae memoriae na velièanstvene vulkanske dogaðaje u
                  geolo¹koj pro¹losti na na¹em podruèju.
Vladica Cvetkoviæ