Кад се мозак пре

[Bred]

Од свих органа мозак је најосетљивији на прегревање. Када овај командни центар попусти, слабе функције свих органа. Да би се спречила несвестица, неопходне су мере заштите од топлоте


Др Мирјана Томовић

Летње врућине не само да су стигле, већ ће према најавама прогностичара, и потрајати. А високе температуре могу утицати на здравље на много начина, углавном неповољно. На прегревање су осетљиви сви органи, а највише мозак. Здрави примећују да на врућини нису кадри да добро размишљају, памте и довољно добро препознају. Да би се одбранили од неповољних дејстава топлоте и лакше је подносили, неопходно је поштовати одређене препоруке стручњака.

Зашто се тако лоше осећамо када је јако топло? По речима доц. др Мирјане Томовић, неуропсихијатра Војномедицинске академије, тегобе настају због тога што се крвни судови под утицајем топлоте шире у читавом телу, па и у мозгу, а будући да је затворен у коштану чауру, у њему се накупља течност. Осетљиве мождане ћелије нису кадре да се изборе са њом и попуштају у функцијама. Отицање мозга можемо препознати по смањеној контроли покрета, успореном ходу, споријем реаговању, слабијем говору, а могући су и малаксалост, главобоља, сумаглица, несвестица, чак и губитак свести. Осим тога и наше расположење се мења, прегрејани лако клонемо духом или имамо осећај немира, што је нарочито изражено код преосетљивих особа, срчаних болесника и особа с болестима крвних судова.

Знаци упозорења

Сув, топао ваздух се лакше подноси. Када је топло и спарно, организам трпи због губитка течности и због недостатка кисеоника, будући да влага онемогућава добро дисање. Први знаци упозорења губљења течности су сува уста, главобоља, мучнина и вртоглавица на које треба одмах реаговати.

Како можемо себи помоћи? Прво, саветује докторка Томовић, треба потражити хлад, односно склонити се далеко од сунчевих зрака, а затим расхладити тело. Лице, руке, врат и прегибе на шакама и лактовима треба овлажити водом без брисања, будући да се на тим местима налазе сплетови крвних судова. Влажење доноси олакшање и спречава губитак течности. Освежење ће донети и трљање прегиба коцкицама леда. Поступак се понавља све док се лед не истопи.

Кад је претопло, знојењем се губи калијум, сазнајемо од наше саговорнице. Недостатак овог минерала изазива различите сметње, па и грчеве сличне епилептичном нападу. Ипак, најтежа последица високих температура јесте губитак свести. Тај најчешће краткотрајан прекид циркулације у глави последње је упозорење организма пре гашења свих функција и јасан показатељ да је организам у тешком стању.

Пити без страха


Сваког сата по једну чашу воде
Колико воде попити? Препоручује се узимање расхлађених, али не превише хладних и негазираних напитака, будући да мехурићи угљен-диоксида смањују количину кисеоника у организму. Стручњаци су израчунали да је деци сваких пола сата потребно 100 мл течности. Вода треба да је благо заслађена (5 г шећера на 100 мл воде) и благо закисељена с неколико капи лимуновог или неког другог киселог сока. Одрасли дневно треба да узимају најмање два до три литра течности, што износи око осам чаша обичне или негазиране минералне воде и чаја, тањир немасне супе или чорбе од поврћа. Сви би требало да попију сваког сата по чашу воде.

Срчани болесници и особе којима је ограничен унос течности често узимају лекове за њено излучивање (диуретици) и, страхујући од повишеног притиска, не узимају довољно воде. По мишљењу др Томовић, и они би требало да узимају два литра воде током дана. Вода и напици се могу пити без бојазни, јер организам задржава само онолико течности колико му је потребно. Осим тога, особе с хипертензијом треба чешће да контролишу притисак и, у случају неправилности, да се јаве лекару.

Високе температуре прете и другим хроничним болесницима и старијим особама. Њима се препоручује кретање на отвореном искључиво у јутарњим и вечерњим часовима. Када излазе из куће треба да понесу здравствену књижицу, личну карту, адресу и број телефона контакт особе.

--------------------------------------

Прва помоћ онесвешћеном

Особу која је изненада пала као покошена треба истог часа пренети у дубоку хладовину и подићи јој ноге како би мозак, који управља радом свих органа, добио довољно крви. Затим поквасити онесвешћеном главу, лице, врат и превоје на рукама и ногама. То не значи, наглашава др Томовић, да га треба прелити кофом воде. Осим тога, онесвешћеном се не сме давати да пије течност јер се у том стању губи рефлекс гутања и вода лако може да склизне у плућа и заустави дисање. Ове мере су довољне док не стигне лекар који ће губитак течности и минерала надокнадити инфузијом.

Вера Бошковић
<a href="http://www.politika.co.yu/magazin/461/m2.htm" rel="nofollow">Izvor</a>