Сунце у очима

Started by Bred, 03-09-2006, 21:02:31

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

Најновијим истраживањима је непобитно утврђено да сунчево зрачење изазива различите очне болести, прерано стварање катаракте и слабљење вида. Како заштитити очи од продорних сунчевих зрака?



Многе очне болести праћене слабљењем вида за које смо веровали да су резултат наслеђа или непознатих чинилаца, настале су утицајем сунчевих зрака на различита ткива ока. Нарочито су угрожена деца и млади, особе које много времена проводе на отвореном, али и други који не носе заштитне наочари. Недавна студија спроведена специјалном камером на групи деце од 9 и 10 година у Сиднеју, открила је код сваког четвртог детета почетна оштећења изазвана ултравиолетним зрацима. У групи деце од 12 и 15 година, такве промене у очима имао је чак 81 постотак деце без иједног симптома који би указивао на могућност настанка неке очне болести.

Ризик од неповољног деловања сунчевог зрачења и слабљења вида имају и физички радници, риболовци, планинари. Према истраживању које је спровео др Сесил Делкор на 2584 становника у једном француском приморском граду, рана катаракта четири пута је чешћа код риболоваца. Докторка Шила Вест из америчке клинике Johns Hopkins Hospital, дошла је до сличних резултата и навела да је учесталост катаракте међу становницима планинских предела чешћа, будући да је на висинама УВ зрачење знатно јаче.

Угрожена ткива


Да ли је ношење наочара за сунце мода или потреба? Сунчево зрачење састоји се од видљивих и невидљивих зрака различитих таласних дужина, објаснио је проф. др сци мед. Мирослав Вукосављевић, офталмолог-хирург на симпозијуму посвећеном штетном деловању сунчевог зрачења. Најштетнији утицај на око има ултраљубичасто Бе (УВБ) зрачење, таласне дужине од 280 до 320 нм. Ови зраци продиру великом снагом у сва ткива ока и изазивају у ћелијама хемијске промене које слабе видне функције. Осим тога, сунчеви зраци могу да прегреју очи, мада ређе, захваљујући томе што се од топлоте бранимо бекством у хладовину.

По речима др Вукосављевића, сунчеви зраци дуплирају вежњачу или коњуктиву, односно слузницу ока, која може да смањи вид када се толико увећа да прекрива део зенице. Жуте наслаге на вежњачи за које се веровало да настају старењем, такође потичу од дуготрајног деловања сунчевих зрака.

Сунчеви зраци изазивају и промене на рожњачи, углавном акутне природе, такозвани соларни кератитис. Препознаје се по болу и отоку ока и местимичном замућењу површине рожњаче. Дуготрајно излагање сунцу може да изазове и њено пропадање. Очно сочиво је такође осетљиво на УВБ зрачење. Под њиховим утицајем настаје замућење и ствара се катаракта већ у раним средњим годинама. Вид је слабији или сасвим замућен, а једина могућност лечења је операција.

На ретину или мрежњачу долази свега један до два одсто сунчевих зрака, али и тако мало зрачење је довољно да изазове оштећења и смањи централну видну оштрину, нагласио је др Вукосављевић. Опадање вида је обично пролазно, опоравак је спор и траје месец или два. Ова, такозвана соларна ретинопатија, углавном се јавља код деце и млађих особа. Међутим, када је оштећен пигментни слој ретине смањење вида је трајно. Сунчеви зраци су по многим истраживањима и узрок сенилне дегенерације жуте мрље коју прати опадање или губитак вида, али се овај став још проверава.

Какве наочаре одабрати


По речима др Вукосављевића заштита ока од сунчевог зрачења је неопходна уколико желимо да спречимо слабљење вида. Према препорукама америчке организације „Prevent Blindness America”, наочаре треба да буду довољно тамне да заштите око, али не толико да онемогућавају препознавање светла на семафору. Најбоље су неутрално сиве, браон или зелене боје, са високим УВ упијајућим полимером који апсорбују готово 100 одсто зрачења. Треба одабрати оне које спречавају продор сунчевих светлости са свих страна, такозване „wrapped” наочари. Заштитне наочари се препоручују одраслима и деци, као и избегавање боравка на отвореном у време највећег зрачења.

Контактна сочива су веома ефикасна у заустављању УВ зрачења. Па ипак, новија истраживања су показала да имају нижи степен заштите, истакао је др Вукосављевић, тако да се и особама које носе контактна сочива препоручују наочаре са УВ заштитом. У летњим месецима на отвореном требало би главу и очи заштитити шеширом с великим ободом или качкетом.

Употреба антиоксиданата, како су показала истраживања у више италијанских истраживачких центара, пре свега лутеина у облику таблета и каротеноида из свежег црвено-жутог поврћа и воћа, штити очи од сунчевог зрачења и побољшава функције вида за 40 одсто. Подједнако су корисни на летњим врућинама и у зимском периоду.

Вера Бошковић
<a href="http://www.politika.co.yu/magazin/460/m1.htm" rel="nofollow">Izvor</a>