Genetski modifikovana hrana - za i protiv

[Bred]

Stiv Baragona

Amerièka Uprava za hranu i lekove razmatra bezbednost genetski modifikovanog lososa za ljudsku ishranu. Tim savetnika danas je Upravi izneo svoje mi¹ljenje da je genetski izmenjena riba po svemu sudeæi bezbedna za jelo, ali da bi trebalo obaviti jo¹ ispitivanja. S jedne strane mnogi su uzbudjeni zbog najnovijeg nauènog dostignuæa, jer bi to moglo da smanji lov na divljeg lososa, a u isto vreme stavi vi¹e hrane na trpeze. Drugi su, medjutim, zabrinuti zbog ove, kako su je nazvali, "frankenribe“ koja bi mogla da izazove alergije kod ljudi. Kritièari, takodje, navode da bi, ukoliko gre¹kom dospe u prirodu, ova riba koja raste dva puta br¾e od obiène, mogla da desetkuje divljeg lososa.

Oko 50 demonstranata okupilo se nedavno pred Belom kuæom sa namerom da ubede amerièku Upravu za hranu i lekove da ne odobri proizvodnju genetski modifikovanog lososa kompanije “Akvabaunti teknolod¾is”.

“Za¹to razmatraju samo tri istra¾ivanja koja su obavljena na malom uzorku i èiji rezultati nisu dostupni javnosti, od kojih je jedno istra¾ivanje obavljeno pre 19 godina. Nije ozbiljno ispitano koliko je ta hrana bezbedna”, ka¾e Venona Hoter, izvr¹na direktorka Organizacije za nadzor hrane i vode.

Predsednik firme ”Akvabaunti” Ronald Stoti¹ ka¾e da je nova riba bezbedna i da za njom postoji velika potra¾nja. Losos je treæi najprodavaniji morski produkt u Sjedinjenim Dr¾avama, a samo pro¹logodi¹nji uvoz iznosi milijardu dolara.

“Sa porastom svetske populacije oèekujemo i porast potra¾nje hrane koja sadr¾i visko nivo proteina. Riba je jedna od vrsta hrane koje se najefikasnije pretvaraju u proteine”, obja¹njava Stoti¹.

“Akvabaunti teknolod¾is” je atlantskom lososu dodala hormon rasta izolovan iz dve druge ribe, jer obièan losos stvara taj hormon samo izvesno vreme. To je omoguæilo ribi da raste tokom cele godine i to dva puta br¾e od divljeg lososa.

Nauènici u amerièkoj Upravi za hranu i lekove nisu iznosili sumnje u vezi sa novom ribom, ali i ako se zanemari bezbednost tog lososa, protivnici genetske modifikacije upozoravaju da bi nova vrsta mogla da pobegne sa riblje farme i potpuno uni¹ti populaciju divljeg lososa. Kritièari takodje ne veruju predstavnicima “Akvabauntija” koji tvrde da su sve ribe sterilne, da ne mogu da se razmno¾avaju i da su zatvorene na farmama u kopnu.

“Znamo da postoje farme ribe u Kini, u Aziji, koje su veoma zainteresovane za ovo. Te farme imaju lo¹u reputaciju ¹to se tièe regulacija. Brinemo da bi ribe mogle da pobegnu”, zabrinuta je Hoter.

Genetski modifikovan losos nailazi na jo¹ jednu prepreku – oprezne potro¹aèe. Dejvid Edvards iz Organizacije za biotehnolo¹ku industriju je medjutim uveren da æe sumnje u vezi sa genetski modifikovanim lososom biti prevazidjene.

“To je samo nova tehnologija. ©to vi¹e ljudi bude imalo priliku da nauèi o tome i proba tu ribu, mislim da æe poèeti da je ceni”, ka¾e Edvards, koji nije zabrinut ni za bezbednost hrane.

“Ako amerièka Uprava za hranu i lekove ka¾e da je bezbedno, a podaci svakako ukazuju na to, onda æu definitivno da jedem tu ribu”, poruèuje Edvards.

Konaèna odluka amerièke Uprave za hranu i lekove oèekuje se narednih meseci. Ukoliko proizvodnja bude odobrena, losos “Akvabauntija” bi mogao da se nadje u prodavnicama u roku od naredne dve godine.

Genetski in¾enjering se uveliko koristi za useve, ali ukoliko se dozvoli proizvodnja lososa, to bi bilo prvi put da vlada Sjedinjenih Dr¾ava dozvoljava da genetski izmenjene ¾ivotinje budu ponudjene za ljudsku ishranu.

To bi moglo da otvori vrata za niz drugih genetski izmenjenih ¾ivotinja, kao ¹to je stoka otporna na bolest ludih krava.

Genetski izmenjene ¾ivotinje nisu klonovi, koji su inaèe veæ odobreni za jelo od strane amerièke Uprave za hranu i lekove. Genetski izmenjenim ¾ivotinjama su izmenjeni geni - da bi se dobile ¾eljene osobine.

http://www.voanews.com/serbian/news/genetically-modified-food-salmon-fda-pending-approval-09-21-2010-103468619.html