Studirati u Italiji...

[Bred]

Ona vest  koja je neminovna na poèetku svakog novinskog teksta, ovoga puta glasi: «Prema prijavama za ispite iz znanja jezika, svi su izgledi da ovogodi¹nji rekordni broj od 45 hiljada stranih studenata u Italiji, bude znaèajno nadma¹en u narednoj ¹kolskoj godini». Dolaze, i to sa raznih strana sveta. Na prvom mestu su mladi Albanci, koji èine èak 25 odsto svih stranih studenata u Italiji, slede Grci, Rumuni, studenti iz Kameruna i Maroka, pa Hrvati, a onda iznenaðenje – Nemci, pa Bugari, Rusi, Kinezi... Na¹ih, koliko za spominjanje, ali ne i za statistiku. Dolaze da bi stekli zananje, ali jo¹ vi¹e da bi dobili diplomu koja otvara vrata u celoj Evropi. Italijanski univerziteti nemaju renome britanskih i nemaèkih, ali imaju privlaènu snagu duge slave i tradicije, i ¹to rekao ekonomista Lester Tjurou (Thurow): «ima 19 zemalja u svetu sa veæim dohotkom nego ¹to je italijanski, ali ko bi bio lud da radije ode u Bahrein, nego u Firencu».

pi¹e: Milutin Mitroviæ

[img]Ona vest  koja je neminovna na poèetku svakog novinskog teksta, ovoga puta glasi: «Prema prijavama za ispite iz znanja jezika, svi su izgledi da ovogodi¹nji rekordni broj od 45 hiljada stranih studenata u Italiji, bude znaèajno nadma¹en u narednoj ¹kolskoj godini». Dolaze, i to sa raznih strana sveta. Na prvom mestu su mladi Albanci, koji èine èak 25 odsto svih stranih studenata u Italiji, slede Grci, Rumuni, studenti iz Kameruna i Maroka, pa Hrvati, a onda iznenaðenje – Nemci, pa Bugari, Rusi, Kinezi... Na¹ih, koliko za spominjanje, ali ne i za statistiku. Dolaze da bi stekli zananje, ali jo¹ vi¹e da bi dobili diplomu koja otvara vrata u celoj Evropi. Italijanski univerziteti nemaju renome britanskih i nemaèkih, ali imaju privlaènu snagu duge slave i tradicije, i ¹to rekao ekonomista Lester Tjurou (Thurow): «ima 19 zemalja u svetu sa veæim dohotkom nego ¹to je italijanski, ali ko bi bio lud da radije ode u Bahrein, nego u Firencu».

pi¹e: Milutin Mitroviæ

Slava poèinje formalno 1088. godine kada je u Bolonji formiran prvi na svetu Univerzitet za civilno i kanonsko pravo, sa prva dva studenta zapisana samo kao Pepone i Irineo. Velike svetske enciklopedije priznaju Bolonji primat, ali ne i godinu osnivanja. Naime u njima se kao godina osnivanja navodi 1111. jer je tada Bolonja dobila katedre za gramatiku, logiku i retoriku, kojima su kasnije pridodate medicina, aritmetika i filozofija. Nastava je izvoðena na latinskom jeziku, a obavezni predmeti su bili jo¹ grèki i hebrejski. Tek u ¹esnaestom veku pridodaje se katedra za «magia naturale», eksperimentalne nauke. Od velikana svetske nauke koji su na tom univerzitetu predavali nave¹æemo samo tri: Paracelzius, Kopernik, Karduæi... Osnovna karakteristika tog univerziteta, a to se da naslutiti i iz navedenoga, bila je i ostala spremnost na stalno inoviranje nastave, pa je èak i dana¹nji evropski proces inoviranja univerzitetskog sistema dobio nazin «Bolonjska deklaracija».

Odmah posle Bolonje, kao drugi na svetu, nikao je univerzitet u Padovi. Osnovali su ga profesori koji su morali iz politièkih razloga da pobegnu iz Bolonje. Duh inoviranja i ¹irenja nastave vidi se i po imenu «Universitas artistarum», a pod tim se podrazumevala astronomija, dijalektika, filozofija, gramatika i medicina. Na ovom univerzitetu 25. juna 1678. godine diplomirala je Elena Lukrecija Kornaro Piskopija, prva ¾ena na svetu koja je dobila najvi¹e akademsko zvanje i èija skulptura stoji u holu univerzitetske zgrade. U velikoj sali (Aula magna) nalaze se portreti najveæih nauènika koji su predavali u Padovi pa se pored Galilea, uz mnoge druge mo¾e videti i portret Dubrovèanina Ruðera Bo¹koviæa, matematièara, fizièara, astronoma, pesnika....



To bi bio zvanièni deo istorije. Medjutim, u Padovi, koja je i danas pravi univerzitetski grad, isprièaæe vam sasvim drugaèiju prièu, naime da naziv univerzitetske zgrade «Il Bo» potièe od imena krème, koja je na tom mestu bila i u kojoj su se skupljali uèeni ljudi. Tu su debatovali uz vino i prisustvo publike i tako se vremenom krèma pretvorila u visoku ¹kolu. Navodno je nad ulazom u krèmu stajala rogata volujska lobanja koja se i danas zadr¾ava kao simbol univerziteta. Tako, kad dobijete neko znanièno pismo sa Univerziteta u Padovi u prvi mah pomislite da vam pi¹e neko sa ranèa u Teksasu. Postoji jo¹ jedna osobenost Univerziteta u Padovi, a to je sna¾an slobodarski duh. Februara 1848. godine studenti i profesori podigli su tu ustanak za osloboðenje, 1861. godine su opet bili medju prvima u borbi za ujedinjenje Italije. Godine 1943. rektor Konèeto Markezi, pozvao je studente i porofesore na otpor fa¹izmu, i morao da pobegne u ©avjcarsku da bi spasao glavu. I danas se studentima tradicionalno priznaje da na Dan studenata preuzmu grad u svoje ruke: od posla gradonaèelnika do uliènih policajaca koji reguli¹u saobraæaj. Tog dana studenti imaju prava da sede u kafanama i galame ne poruèujuæi èak ni kiselu vodu – èa¹u obiène vode dobiju kao znak dobrodo¹lice.



Ðovani Bokaèo, onaj èije su motive kasnije razraðivali ©ekspir, Molijer i Dr¾iæ, smatra se osnivaèem Univerziteta u Firenci (1321. godine) iako je tada mogao imati samo 18. godina, pa izgleda da je to opet predanje vi¹e nego istorijska èinjenica. Imperator Karlo VII progla¹ava 1364. taj univerzitet Imperijalnim, ma ¹ta to znaèilo. Politièke prilike nikada u Italiji nisu bile stabilne tako da su kompletno nastavno osoblje i deo studenata 1473. godine pobegli od pobesnelog Lorenca Velièanstvenog u Pizu i tu osnovali univerzitet. Karlo VIII ih 1497. vraæa u Firencu, ali 1515. godine moraju opet da be¾e u Pizu od strahovlade Mediæijevih. Deo profesora sa Univeryiteta u Pizi 1859. godine dolazi u Firencu i osniva «Istituto di studi pratici e perfezionamento». Burno neko vreme.

Daleko bi nas odvelo preprièavanje istorijata ostalih univerziteta u Italiji od kojih su danas medju najuglednijima «La Sapienza» u Rimu i «Bocconi» u Milanu. Zavr¹iæemo zato navoðenjem jo¹ samo Univerzitete u Trstu, jer se na njemu meðu 25.000 studenata nalazi i 1.200 stranaca, a medju ovima i 76 mladiæa i devojaka iz Srbije. Univerzitet u Trstu nastao je tek posle Prvog svetskog rata, kada je ovaj grad u¹ao u sastav Italije, mada veæ od 1877. godine u njemu deluje «Scuola superiore di Comercio». Danas u njegovom sastavu postoji i fakultet za prevodioce, koji ljubomorno èuva naziv «Scuola superiore».

Kako studirati danas na nekom italijanskom univerzitetu ...




Da bi se neko od stranaca upisao na taj, ali i druge univerzitete, obavezan je da se prijavi italijanskoj ambasadi (u Beogradu) pre 20. aprila u godini, kada se svuda odr¾avaju ispiti iz elementarnog poznavanja italijanskog jezika. Polo¾i li taj ispit dobija vizu koja mu omoguæava da ode u Italiju i prijavi se na fakultet (najdalje do 4. septembra) i u slu¾bu za strance u policiju (najdalje 8 dana po dolasku). Svaki fakultet prima limitirani broj stranih studenata, pa je broj stranih kandidata na arhitekturi sveden na 8, dok je na in¾enjeriji maksimum – 80. Tu pola¾u ispit (admission for degree) iz vladanja materijom. Oni koji se interesuju za potpunije podatke mogu ih dobiti na internetu (università trieste) ili e-mailom na adresu: [email protected] pri èemu je moguæe pisati i na engleskom.



Studentski ¾ivot je svugde vedar, pa u Italiji u to ne treba sumnjati. Osnovni ton vedrini, pogotovo za strane studente, daje jeftinoæa studija. Generalno ¹kolarina na svim dr¾avnim univerzitetima (kojih u Italiji ima 77) iznosi formalno iznosi 270 evra, ali od kako su smanjeni fondovi za obrazovanje fakulteti imaju prava da sami odrede dodatne iznose pa zbir doðe i 1.200 do 2.500 evra godi¹nje. Ako student da pismenu izjavu da su mu roditelji vrlo siroma¹ni, onda se oslobaða i jednog dela tro¹kova. Postoji i ono veèito «ali», za pomodne i nekonvencionalne studije kao ¹to je «Moda i stilistika» doplaæuje se jo¹ 1.245 evra dodatno (na Univerzitetu u Firenci). Studenti koji ispite daju u roku i sa visokim ocenama opet imaju «popust» u plaæanju taksi. Nala¾enje sme¹taja je svakojako, ali svugde postoje studentske slu¾be koje poma¾u bruco¹ima da se «uloguju». U Trstu je nedavno potpisan ugovor o renoviranju jedne biv¹e kasarne, èime æe se dobiti 450 mesta, najveæim delom namenjenih stranim studentima, no, dakako, sve to u nekoj buduænosti, s obzirom na tempo kojim se u ovoj zemlji izvode graðevinski radovi. Ko u ne uspe da naðe mesto u domu najèe¹æe naðe partnere pa njih 4 – 5 iznajme jedan stan i ¾ive kao u komuni.



Ishrana je najveæim delom dobro organizovana u univerzitetskim menzama. U te menze najvi¹e navaljuju strani studenti èiji su bud¾eti tesni pa, za razliku od italijanskih kolega, ne mogu sebi da dozvole ni odlazak u neku osteriju. Obilat sendviè i piæe (konzerva soka ili mineralne vode) ko¹taju 1,20 evra. Ruèak: predjelo, glavno jelo, jogurt i voæe ili desert ko¹taju 2,10 evra. Sve je ovo okvirno i menja se od univerziteta do univerziteta. ©to se zabave tièe treba biti «mrgud» pa u Italiji ne naæi sebi dru¹tvo medju kolegama. Ogroman je izbor «otvorenih» ¾urki, organizovanih izleta, ludiranja svake vrste, ali i ponuda da se nekim poslom zaradi dodatno koji evro za d¾eparac. Prosek studiranja (za Italijane) je 7,5 godina, jer se italijanski studenti veæinom dele na takozvane «mammone», majkine sinove ili one koji studiraju radeæi istovremeno neki redovan posao. Stranci uglavnom nemaju prilike ni za jednu od ove dve moguænosti.

Da slika ne bi ispala ba¹ nerealno lepa navedimo da u Italiji postoje i privatni univerziteti, od kojih je samo mali broj, onih najskupljih, na glasu, dok je veæina ostalih nastala da bi se zgrtao novac po svaku cenu. Moguæe je, pogotovo na jugu, «dopisnim» putem studirati, ¹aljuæi èak i pismene odgovore na ispitima, dok usmeni deo predstavlja puku formalnost. Tako steèena diploma ko¹ta mnogo i ne vredi ni¹ta. Zbog mase skandala retko koji privatan univerzitet ima ugleda, njihova diploma èak mo¾e da ¹teti kandidatu za neki ozbiljniji posao. Reformom univerziteta uvedeno je da osobama koje se bave javnim poslovima (politièari, slu¾benici u administraciji, policajci, novinari) mogu biti priznati neki predmeti, koje su oni savladali u svojoj profesiji. Na univerzitetskim ustanovama je da procene koje æe ispite priznati kandidatima bez polaganja. Kao najdrastièniji primer navodi se jedan privatni univerzitet na kojem se dr¾avnim funkcionerima od 31 ispita priznaje 13, a samo 18 polo¾enih je dovoljno da se stekne diploma iz politièkih nauka. Istina, zato priznavanje ispita bez polaganja ko¹ta i do 1.800 evra po predmetu! Najveæi interesenti za ovakvu vrstu «studiranja» su policajci, politièari i vojna lica.

Karakteristièno je da nema dr¾avnog Univerziteta koji prihvata ovu vrstu izbegavanja provere znanja. 
Dakle, kako pesma ka¾e: Gaudeamus igitur, Juvenes dum sumus
http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=204884