FKS:Јedinstvena mreza apoteka

[Bred]

Дипл. фарм спец Драгана Јовановић, Директорка ФКС

Право на доступност здравствене заштите је једно од основних права пацијената, односно право на једнак приступ здравственој служби без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења или време приступа здравственој служби.
У претходном периоду, равномерна доступност лековима који се издају на рецепт, односно на терет здравственог осигурања, обухватала је само апотеке државног сектора у оквиру плана мреже здравствених установа. Обзиром на тенденцију
изједначавања начина рада државних и приватних апотека у Србији, приватне
апотеке које се налазе ван постојеће мреже би требало заједно са државним
апотекама да чине јединствену мрежу апотека и на тај начин обезбеде равномерну
доступност фармацеутске услуге. У пракси, на жалост, то није случај.
Годину дана након изједначавања положаја апотека у приватном и државном власништву у погледу уговарања са фондом здравственог осигурања у области снабдевања грађана лековима и медицинским средствима, имамо ситуацију
да се доступност фармацеутске услуге повећала углавном у срединама у којима је
већ била на завидном нивоу, док је у већини места остала непромењена, што се и могло
очекивати.
Пре закључивања уговора са приватним апотекама, па цијенти су могли да подигну лекове на рецепт у 948 апотека. Сада, пацијенти могу да подигну лекове у још 855 приватних апотека, које су до сада потписале уговор.
На основу података објављених на сајту фонда осигурања, који се односе на списак
приватних апотека са којима је склопљен уговор, видимо да је доступност повећана у Новом Саду за 272%, Београду 235%, Шапцу 222%, Панчеву 133%, Нишу 132%, Крагујевцу 131%. У ових шест градова се налази 60% свих приватних апотека које су потписале уговор. Из наведене статистике се види да само повећање броја апотека не доводи до повећане доступности лекова пацијентима, још је више продубљена
разлика. Сеоска подручја су и даље остала на истом или нижем нивоу снабдевености
лековима.
Неравномерном снабдевању становништва лековима погодују различити услови под којим се отварају државне и приватне апотеке, а нарочито зато што не постоји ограничење броја апотека на истој локацији у зависности од броја становника, као и прописана удаљеност међу њима. Ово је довело до тога да постоје средине са превеликим бројем апотека, на пример на општини Савски Венац у Београду,
где ка једној апотеци гравитира 805 становника.
Са друге стране, у мање ,,атрактивним" срединама број апотека је знатно мањи, у Сјеници на пример једна апотека постоји на 25.385 становника.
Потребно је направити равномерну расподелу ресурса, јер у уређеним системима
тај стандард је око 5.000, што задовољава реалне потребе пацијената. Такође је потребно размотрити критеријуме који се односе на удаљена места од градова.
Комора је у више наврата предлагала у циљу уређења апотекарског сектора у целини,
да је неопходно да се измени и допуни законска регулатива у смислу нових критеријума
за формирање нове мреже апотека поштујући принцип према броју становника и међусобне удаљености. Односно, да се одреди максималан број апотека који може да постоји на свакој општини и да се тај број ни под којим условима не сме премашити. Такође, налик на добро уређене системе, неопходно је дефинисати минимално
растојање између две апотеке, како се не би дешавало као сада, да је у истој улици отворено десет апотека једна поред друге.
Према евиденцији које води Комора, скоро 50% апотека нема законом прописан број фармацеута, те се стога поставља питање ко све ради посао фармацеута у апотекама.
Ради лакшег надзора над радом апотека, веће безбедности пацијената, као и пружања
квалитетније услуге, потребно је да се успостави вођење јединственог регистра апотека
са подацима о локацији, радном времену и стручном кадру који ради у њима, што би допринело већој транспарентности апотекарског сектора.
Izvor: Apotekarska praksa