Namirnice koje skraæuju ¾ivot

[Bred]

 Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drastièno smanjili, unos ¹eæera, belog bra¹na i margarina, neuporedivo manje bismo patili od srèanih i malignih bolesti i èestih infekcija

Prof. dr Branko Jakovljeviæ

Dok smo zdravi razmi¹ljamo o svemu osim o zdravlju, a kada se razbolimo tragamo za „èarobnim” lekom koji bi nas odmah izleèio. Meðutim, kada se bolest ispolji, ona je u organizmu veæ napravila ¹tetu koju èesto ni najsavremenija terapija ne mo¾e da popravi. To je i razlog ¹to 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.

Nastanak ovih oboljenja mo¾e se spreèiti promenom lo¹ih navika u ishrani, zbog kojih nastaju poveæane kolièine masnoæa, ¹eæera i insulina u krvi, hipertenzija i gojaznost. Svi ovi èinioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu „metabolièki milje” koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute, veæ i druge bolesti koje nisu smrtonosne, ali smanjuju na¹e radne sposobnosti i kvalitet ¾ivota.

Za mnoge od nas, meðutim, velika je dilema ¹ta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo razlièite, èesto i suprotne informacije.

Nedoumicu izazivaju i razlièita mi¹ljenja o tome da li pojedine namirnice sadr¾e dovoljno minerala i vitamina za na¹e svakodnevne potrebe, ili ih treba uzimati i u preparatima. Odgovor na ova pitanja potra¾ili smo od prof. dr Branka Jakovljeviæa, specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uz meso ne ide skrob

Lo¹e navike se stièu veæ u detinjstvu
– Najveæa gre¹ka u na¹oj ishrani, koja direktno ugro¾ava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su ¹eæer i belo bra¹no, grickalice, èips, keks, kolaèi, èokolada, slatki¹i, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su ¹eæer i belo bra¹no poèeli da se koriste u ogromnoj kolièini, dramatièno je poveæan broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropolo¹ka istra¾ivanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, èak ni karijesa! Od ovih bolesti su poèeli da boluju tek kada su poèeli da koriste namirnice bogate ¹eæerima – ka¾e na¹ sagovornik.

On navodi da su i tehnolo¹ki modifikovane namirnice u modernoj prehrambenoj industriji veæinom vrlo ¹tetne po zdravlje. Jedna od njih je i margarin, koji se koristi u velikim kolièinama u proizvodnji keksa i slatki¹a, a u pekarama za proizvodnju peciva. Ova masnoæa se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mono-nezasiæenih masnih kiselina. Zbog geometrijske sliènosti sa molekulima zasiæenih masnih kiselina one se talo¾e na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze.

Doktor Jakovljeviæ savetuje svima koji ¾ele da saèuvaju zdravlje da odmah poènu sa korekcijom lo¹ih navika u ishrani. Zdrava hrana nije skupa, brzo se priprema, zasiæuje, daje snagu, èuva nas od infekcija i drugih bolesti. Kilogram haringe, recimo, ko¹ta samo 110 dinara. Priprema se za 20 minuta u peænici na 200 stepeni. Miris ribe se mo¾e ubla¾iti sokom od limuna, belim lukom i zaèinskim biljem. Na isti naèin se mogu pripremiti i druge vrste riba. Dodatak uz ribu je povræe - blitva, kelj, prokelj, brokuli, karfiol – koje se priprema na pari pet do ¹est minuta. Uz obrok se mo¾e uzimati i integralni hleb.

Za¹to riba ima prioritet u odnosu na meso? Po reèima dr Jakovljeviæa masnoæe iz riba imaju snagu leka, èuvaju krvne sudove i obezbeðuju na¹em mozgu potrebne sastojke za normalno funkcionisanje. Deca koja uzimaju riblje ulje imaju bolje pamæenje, psihièki su stabilnija i posti¾u bolji uspeh u ¹koli. Osim toga, ove masnoæe imaju sna¾no protivzapaljensko dejstvo, a kada se uzimaju nekoliko meseci u veæim kolièinama poma¾u i kod reumatoidnog artritisa. Polinezasiæene masne kiseline nalaze se i u pojedinim namirnicama biljnog porekla kao ¹to su orasi, semenke bundeve, zeleno lisnato povræe i tofu sir, ali nisu prava zamena za riblje masnoæe.

Osim ribe, koja bi trebalo da bude glavni izvor ¾ivotinjskih proteina i masnoæa, mogu se uzimati piletina, æuretina i junetina. Uz meso uvek treba uzimati povræe koje ne sadr¾i skrob.

Ogranièiti i voæe

Druga velika zabluda je da se voæe mo¾e uzimati u neogranièenim kolièinama, navodi dr Jakovljeviæ. Voæe jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetnih vlakana, ali je bogato i prostim ¹eæerima. Ako ga jedemo previ¹e, unosimo i veliku kolièinu ¹eæera, pa ga treba ogranièiti na 400 do 600 g dnevno.

I sva gazirana piæa, kao i kupovni voæni sokovi, imaju visok sadr¾aj ¹eæera, èak i oni na kojima pi¹e da su „bez ¹eæera”. Sokovi su daleko siroma¹niji vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima nego voæe. U veæim kolièinama mogu da utièu na pojavu gojaznosti i dijabetesa.

– Savremena proizvodnja hrane, koja podrazumeva upotrebu hemijskog ðubriva, pesticida, aditiva i konzervansa, znaèajno smanjuju biolo¹ku vrednost namirnica. Pre nego ¹to stigne do nas, hrana prolazi kroz niz postupaka kao ¹to su zamrzavanje i odleðivanje, dugotrajno èuvanje, su¹enje, seckanje i kuvanje, ¹to sve dodatno smanjuje kolièinu vitamina i minerala u njoj. To se mo¾e korigovati upotrebom vitaminsko-mineralnih suplemenata, a neki od njih mogu da pobolj¹aju odbranu organizma. Za imunitet su posebno znaèajni vitamini A, Ce i E i minerali cink, selen, gvo¾ðe i bakar.

Preparati vitamina Ce i A se mogu koristiti i preventivno za spreèavanje infekcija ili ubla¾avanje prehlade. Meðutim, treba biti vrlo oprezan pri kori¹æenju vitamina A, D, E i K u dozama veæim od onih koje preporuèuje lekar. Pu¹aèi ne bi smeli da uzimaju vitamin A u veæim dozama, jer kod njih mo¾e biti dodatni faktor rizika za nastanak karcinoma pluæa. Trudnice, dojilje i deca pre upotrebe suplemenata morali bi da se konsultuju sa lekarom.

Sve ¹to pojedemo utièe na na¹ organizam. Zbog toga zdrave navike u ishrani treba negovati jo¹ kod dece, dokrazvijaju ukus, ne zbog gojaznosti kao takve, veæ zbog oèuvanja zdravlja. Samo promenama lo¹ih navika u ishrani ¾ivotni vek u Srbiji mogao bi da se produ¾i za 10 do 15 godina, tvrdi doktor Jakovljeviæ.

Vera Bo¹koviæ

politika.rs