Kada poèinju da se primeæuju znaci starenja

[Bred]

 Starenje izaziva u organizmu promene koje se razvijaju progresivno i neprimetno. Znaci starenja se ne javljaju odmah èim proces starenja poène da se razvija. Oni se ne javljaju ni kod svih osoba u isto ¾ivotno doba, jer ni starenje ne poèinje kod svih osoba u isto vreme. Osobe koje ¾ive urednim ¾ivotom, hrane se umereno, dosta se kreæu i rade, ne piju alkoholna piæa, ne pu¹e i ne uzbuðuju se lako, sporije stare i du¾e ¾ive nego osobe koje postupaju suprotno. Kod njih se starenje, a i znaci starenja javljaju kasnije.

Ni svi organi jedne iste osobe nisu zahvaæeni starenjem u isto vreme. Mo¾e se reæi da starenje poèinje izmeðu tridesete i èetrdesete godine, vidni znaci starenja poèinju da se primeæuju izmeðu pedesete i ¹ezdesete, a krajem ¹ezdesetih godina mo¾e se kod mnogih osoba veæ govoriti o starosti.

Arterioskleroza je jedan od prvih znakova starenja. Zato se i ka¾e da je èovek onoliko star koliko su mu stari krvni sudovi.

Prvi vidljivi znaci starenja primeæuju se po smanjenoj pokretljivosti pogoðenih osoba. Zatim se znaci starenja poènu primeæivati na ko¾i. Ko¾a vi¹e nije tako glatka i sjajna kao ranije, postaje malo rapava, suva i na izlo¾enim mestima istanjena. Pod istanjenom ko¾om poleðine ¹ake i gornje strane stopala vide se jaèe istaknute pro¹irene vene. Oko oèiju i usana, na èelu i vratu javljaju se bore, kojih pre toga nije bilo ili nisu bile tako izra¾ene. Na poleðini ¹aka i na licu izbijaju malo-pomalo tamne mrlje, koje su veæ dobro izra¾en znak starenja (staraèka pigmentacija).

Kosa poèinje da sedi i da se proredjuje. Kod izvesnog broja ¾ena pojaèava se maljavost, a kod mu¹karaca lice postaje o¹trije, grublje, æo¹kasto.

Na mi¹iæima, kostima i zglobovima javljaju se isto izvesne promene. Mi¹iæi omlitave, postaju slabiji i te¾e pokretljivi, pogotovo kod osoba koje se i inaèe malo kreæu. Kosti gube kalcijum, njihovo tkivo se razreðuje postaju krte i lako se lome, a prelomi im te¹ko zara¹æuju. Nesigurne na nogama, takve osobe lako padaju i èesto lome vrat butne kosti, ¹to mnogim starim osobama zagorèuje ¾ivot. Zglobovi poèinju da se deformi¹u, postaju èvornovati i kvrgavi, usled èega je hod ote¾an. U nekim sluèajevima se zglobovi oko¹tavaju, naroèito na kièmi koja postaje ukoèena, iskrivljena i savijena napred. Osobe sa takvom kièmom hodaju manje ili vi¹e pogurene. Usled sasu¹ivanja pojedinih organa i smanjenja njihovog obima (atrofija), kod nekih osoba se smanjuje u izvesnoj meri i njihova visina.

Broj mo¾danih i drugih nervnih æelija smanjuje se a ne obnavlja. Mozak vi¹e nije u stanju da shvata i re¹ava probleme kao ranije. Javljaju se i izvesni du¹evni, psihièki poremeæaji (zaboravnost, slabljenje pamæenja itd.) Karakteristièno za stare osobe je da pamte i seæaju se dobro dogaðaja i do¾ivljaja iz detinjstva, a te¹ko se ili nikako ne seæaju onoga ¹to je nedavno bilo. Takve osobe su krute u svom shvatanju i dr¾anju.

Na pluæima, naroèito kod pu¹aèa, pokazuju se znaci pro¹irenja pluæa sa hroniènim bronhitisom i upornim ka¹ljem. Organi za varenje ne funkcioni¹u uredno. Apetit i èitav metabolizam je poremeæen. Kod ¾ena usled slabljenja funkcija polnih ¾lezda javljaju razne tegobe (klimakterijum).

Proces starenja zahvata i pojedina èula, naroèito èulo vida i èulo sluha.

Sa svima ovim i drugim promenama, koje starenje donosi sa sobom, ulazi se polako ali sigurno u doba starosti.

........................................................................

viva magazin




Pu¹enje vas èini starijim deset godina
Autor: Blic online |

Ne samo ¹to skraæuje ¾ivotni vek, pu¹enje i znatno utièe na kvalitet ¾ivota, tvrdi nova studija objavljena u Finskoj, javlja WebMD.

Istra¾ivanje je sprovedeno tokom 26 godina, meðu 1.658 mu¹karaca roðenih izmeðu 1919. i 1934. godine, sliènog socijalno-ekonomskog statusa i dobrog zdravlja.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji nisu nikad pu¹ili ¾iveli u proseku deset godina du¾e od "te¹kih" pu¹aèa, koji su konzumirali vi¹e od 20 cigareta dnevno. Od ukupnog broja ispitanika, njih 372 je umrlo.
Prouèavanje kvaliteta ¾ivota ovih mu¹karaca uzelo je u obzir njihovu fizièku spremu, ogranièenja izazvana zdravstvenim i psihièkim problemima, socijalnu ulogu, emotivno stanje, energetski nivo i op¹te zdravstveno stanje.
Najveæe razlike pojavile su se izmeðu ispitanika koji nikad nisu pu¹ili i te¹kih pu¹aèa, posebno u kategorijama fizièke spreme i ogranièenja uzrokovanih zdravstvenim problemima.
Maltene 70 odsto mu¹karaca koji su bili te¹ki pu¹aèi 1974, kada je poèelo istra¾ivanje, ostavili su cigarete do 2000. godine.
Istra¾ivaèi su ocenili da je pu¹enje imalo veliki uticaj na smrtnost i kvalitet njihovog ¾ivota.