Poznajete li nove otrove? (veoma interesantno)

[AquArius]

HEMIJA NA OPTU®ENIÈKOJ KLUPI

Poznajete li nove otrove?

Na evropskom tr¾i¹tu postoji najmanje 100.000 hemijskih sastojaka koji se koriste u proizvodnji roba ¹iroke potro¹nje. Vreme je pokazalo da neki nisu bezopasni kako nam se èinilo. Primer je inkriminisani teflon bez kojeg je ¾ivot doskora bio nezamisliv.

Sad je veæ izvesno: otrovi su meðu nama! U nekim sluèajevima, reè je o supstancama sa kojima smo svakodnevno u dodiru, buduæi da se kriju u kozmetici, igraèkama, posuðu, sredstvima za èi¹æenje, daskama za peglanje, name¹taju, odevnim predmetima, podovima, lamperijama. Nekad su to hemijske materije, neophodne u proizvodnim procesima, koje se oslobaðaju postepeno i truju okolinu na du¾e staze. Postoje i hemikalije èija toksiènost jo¹ nije dovoljno ispitana a one su se, ipak, na ovaj ili onaj naèin, na¹le u prehrambenom lancu.
Vreme je, dakle, da saznamo kako hemijski elementi utièu na zdravlje i ¾ivotnu sredinu.

Politetrafluoretilen (Ptfe) - Osnovni sastojak teflona toliko je kancerogen da je amerièka vlada krajem januara zatra¾ila da se svi proizvodi od teflona (posuðe, tepisi, odeæa, pakovanja za hranu...) povuku iz upotrebe!
•  Nedavna istra¾ivanja su pokazala da se Ptfe, koji je izazivao rak i organske poremeæaje kod laboratorijskih ¾ivotinja i u èijoj blizini nijedna ptica nije bila sigurna, nalazi u krvi gotovo svih Amerikanaca, ukljuèujuæi trudnice! Visoko otporan na toplotu, pa stoga "nelepljiv", teflonski tiganj je bio kuhinjski san svake domaæice. Zar je iko mogao i pomisliti da mu je papagaj uginuo od svakodnevnog udisanja toksiènih teflonskih isparenja!
Ftalati - Slu¾e za omek¹avanje plastike, a ima ih i u medicinskoj opremi (kese za krv, maske za spavanje), podnim materijalima, kablovima i ¾icama, lakovima, bojama, samolepljivim trakama, kozmetici.
• Pretpostavlja se da ftalati lo¹e utièu na rad ¾lezda koje proizvode hormone.
Fenoli - Najvi¹e se koriste bifenol A (Bpa) i nonilfenol.
• Bpa se mo¾e naæi u plastiènim bocama, kompjuterima, elektronskim ¹koljkama, ¹lemovima, unutra¹njim delovima konzerve, zubnim plombama.
• Koristi se i za izradu providnih predmeta, na primer kutija za pakovanje prehrambenih proizvoda.
• Nonilfenole sreæemo u rastvorima za skidanje masnoæa, antifrizu, lakovima, pesticidima, hemikalijama za obradu tekstila i ko¾e, kozmetici.
• Smatraju ih krivcima za poremeæeni rad ¾lezda koje luèe hormone.
Polietilen glikol (Peg) - Koristi se u sredstvima za rastvaranje ulja i masnoæa, sprejovima za èi¹æenje rerni, ali i pojedinim preparatima za negu tela.
• Sumnja se da je kancerogen i da slabi imunitet.
Propilen glikol (Pg) - Ovaj moæni rastvaraè nezaobilazni je sastojak dezodoransa, mleka za skidanje ¹minke, zubne paste, losiona za posle brijanja i kozmetièkih proizvoda za kosu.
• Istra¾ivaèi tragaju za dokazima da je pomenuti sastojak ¹tetan za mozak, jetru, bubrege.
Natrijum laurilsulfat (Nls) i natrijum laurileter (Nles) - Koriste se kao deterd¾enti i komponente u ¹amponima za automobile, sredstvima za èi¹æenje podova i motora, pastama za zube, balzamima za kosu i ¹amponima koji proizvode veliku penu.
• Navodna toksiènost ovih supstanci zasad je sporna. Optu¾uju ih da nadra¾uju oèi i slabe odbrambeni sistem.
Monoetanolamini (Mea), dietanolamini (Dea) i trietanolamini (Tea) - Sastojci koji se mogu naæi u "penastim" preparatima, kao ¹to su sapuni, ¹amponi i miri¹ljave kupke.
• Od njih nastaju nitrosamini, kancerogene supstance opasne za jetru.
Triklosan - Sastojak s antibakterijskim dejstvom, èest u deterd¾entima za sudove i podove, sapunima, dezodoransima, losionima, kremama, pastama za zube.
• Njegova najveæa "krivica" je u tome ¹to je po molekularnoj strukturi i hemijskom sastavu slièan ozlogla¹enom dioksinu, jednoj od najtoksiènijih supstanci koje je proizveo èovek. Pored toga ¹to je kancerogen, dioksin (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,16987.0.html) uzrokuje te¹ka o¹teæenja jetre i bubrega.
Nitrosamini - Sastojci, koji se dobijaju vulkanizacijom gume, poveæavaju elastiènost i otpornost proizvoda kao ¹to su kondomi ili luftbaloni. Sumnja se da su kancerogeni i ¹tetni za jetru.

ZA VA© ZDRAVI DOM

U dnevnoj i spavaæoj sobi - Po¾eljni su tepisi od prirodnih vlakana, kao ¹to su vuna, pamuk, juta.
• Izbegavati upotrebu nepromoèive hartije, plastiènih presvlaka i prekrivaèe koji sadr¾e sintetièku penu ili penastu gumu. Èesto isparavaju organske hemijske materije.
• Ne upotrebljavati raspr¹ivaèe za parfem. Pametnije je otvoriti prozore i provetriti prostorije u kojima boravite.
• Izbeæi, ako je moguæe, hemijsko èi¹æenje. Birati odevne predmete koji se mogu prati u ma¹ini.
• Ogranièiti no¹enje odeæe od ve¹taèkih vlakana (ili me¹avine prirodnih i sintetièkih) buduæi da se za takve komade èesto koriste hemijske tinkture.
U kupatilu - Preporuèuju se higijenska hartija i sanitarni proizvodi u kojima nisu kori¹æeni izbeljivaèi.
• Birati kozmetièke preparate bez mirisa ili sa prirodnim mirisima. Kozmetika, parfemi i toaletni proizvodi sa ve¹taèkim mirisom sadr¾e opasne hemikalije kao ¹to su ftalati (najèe¹æe izostavljeni na listi sastojaka).
• Kupovati higijenske proizvode - sapun, ¹ampon i balzam za kosu - od prirodnih sastojaka.
• Ne zloupotrebljavati proizvode za èi¹æenje kupatila i stana ili sredstva za dezinfekciju s antibakterijskom komponentom, na primer, triklosanom.
U kuhinji - Izbegavati sva sredstva za èi¹æenje (na primer, teènost za pranje sudova ili deterd¾ent za pod) sa prejakim mirisom.
• Ne upotrebljavati providnu foliju i plastiène posude (kutije) za grejanje ili pripremanje namirnice u mikrotalasnoj peænici, ako im to nije namena.
Na moru - Izbegavati dugo izle¾avanje na du¹eku i le¾aljkama: sadr¾e hemikalije koje isparavaju ftalate.
• Koristiti kreme i losione za sunèanje i posle sunèanja bez mirisa, aditiva i ve¹taèkih konzervansa koji izazivaju alergiju.
Praktièni saveti - Svako u svom malom svetu mora poku¹ati da se prilagodi i skrati izlaganje hemikalijama potencijalno opasnim po zdravlje. Evo saveta koji mogu da pomognu:
• Kad god je moguæe, opredeliti se za biolo¹ke proizvode.
• Pre jela voæe oprati i olju¹titi.
• Ne upotrebljavati pesticide
u kuæi ili ba¹ti veæ prednost dati biolo¹kim proizvodima.
• Smanjiti upotrebu konzervisanih namirnica u korist sve¾ih ili smrznutih. Unutra¹njost limenke ponekad je presvuèena ve¹taèkom supstancom nazvanom bifenol A koja uzrokuje hormonske poremeæaje, a mo¾e da zagadi i jelo iz konzerve.
• Zaobilaziti namirnice uvijene u tanku providnu foliju koja sadr¾i Pvc.
• Èesto otvarati prozore i izbegavati upotrebu raspr¹ivaèa.
• Oznaka Evropske unije na proizvodu jeste neka vrsta garancije.
• Kupovati sapune, ¹ampone i kozmetièke preparate sa prirodnim mirisima.
• Koristiti boje i lakove sa ¹to slabijim hemijskim isparenjima ili ona koja mogu da se razbla¾e vodom.

Tekst u celini preuzet sa sajta http://www.politika.co.yu/viva/