Mi¹iæna bol - fibromialgija

[Bred]

IBROMIALGIJA JE bolest koju karakteri¹e dugotrajna bol u mi¹iæima i mekim tkivima, bez jasno definisane lokalizacije. Glavobolje, ukoèenost, umor i malaksalost defini¹u ovu bolest. Dolazi i do poremeæaja spavanja, a san, ako ga ima, nije kvalitetan, te je buðenje bezvoljno, umorno.

Izvor: ambulanta Nika

Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat. Standardnim dijagnostièkim metodama fibromialgija se ne mo¾e dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije, i skaneri, prikazuju fiziolo¹ko stanje. Primetna je bol na dodir, ali tu veæ postoji neko pravilo gde se najèe¹æe javlja. To su prednja i zadnja strana vrata, lopatièna regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob. Potvrðeno je da vi¹e obolevaju ¾ene od mu¹karaca, kao i da je period adolescencije najèe¹æe vezan za nastanak ove bolesti.

Izlo¾enost stresu predstavlja znaèajan razlog nastanka fibromialgije. Pitanje je gde prestaje stres i gde on dobija fizièku formu u vidu fibromialgije. Trebalo bi zamisliti ne¹to veoma apstraktno kao ¹to je stres i uticaj koji on ima na fizièko telo da mo¾e da izazove tegobu u smislu fibromialgije, koja je tako konkretna.

Primeæeno je da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom autoimunih bolesti, koje su rezultat poremeæenog imunog sistema.

U ovom trenutku, svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije.

Imajuæi u vidu da je kolièina simptoma koji karakteri¹u tu bolest velika, a da su oni meðusobno nespojivi i terapija je takva. Najèe¹æe se preporuèuju sedativi i analgetici.

Terapija fibromialgije

Sistemska oboljenja zahtevaju i sistemska re¹enja. Trebalo bi prvo otkloniti uzrok stresa. Naravno, to je najte¾i zadatak. Uzroci mogu da budu razlièiti i mnogobrojni, ali je bitno prepoznati ¹ta vam najvi¹e smeta. S obzirom na to da je kvalitet ¾ivota veoma lo¹, puno je dnevnih obaveza, te da je naèin ¾ivota dosta neprijatan, i da je doveo do pojave bolesti, trebalo bi svaki oboleli od fibromialgije da postane svestan sopstvenog zdravstvenog stanja i kako je do toga do¹lo.

Svako je u stanju, ako to ¾eli, da promeni dosta stvari u svom ¾ivotu. Ishrana bi mogla da bude redovna i zdrava. Teènost koja se unosi u organizam bi trebalo da je zdrava, ne gazirana. Dnevni ritam bi trebalo da zapoène u pristojno vreme i da se zavr¹i u pristojno vreme. U komunikaciji sa ljudima bi moglo da bude malo vi¹e pa¾nje. Sve ¹to je vi¹ak i neprijatno, trebalo bi odbaciti. Sa ovakvom postavkom poèinjemo i proces izleèenja i drugu fazu koju prepu¹tate struènjacima.

U drugoj fazi leèenja primenjuju se fizikalne procedure koje bi vas re¹ile bolova. Koriste se anelgetici koji se elektroforezom lokalno aplikuju (strujom se aplikuju na bolno mesto). Osim anelgezije, potrebno je reæi da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi, imaju isti cilj, a to je da se prokrvi bolna regija i pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci ¹tetne metabolièke produkte i uzme ¹to mu treba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu obolelom od fibromialgije. Razlog za to je pospe¹ivanje cirkulacije u bolnoj regiji. Pored fizikalnih procedura, primenjuje se i terapeutska masa¾a.

Svaki terapeut æe fibromialgiju da opi¹e u ranoj fazi kao ¾elatinoznu masu, a kasnije èvoriæ koji se nalazi u samom mi¹iæu i oseæa se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji naru¹ava fluidnost mi¹iæa.

Treæa faza u tretmanu fibromialgije je primena kineziterapijskih procedura ili primena terapeutskih ve¾bi. Naravno, bilo bi veoma lepo kada bi se sve ovo kombinovalo sa plivanjem.

Kineziterapija – ve¾be

Trebalo bi prvo znati: izleèenje neæe doæi samo tako ¹to æe drugi da ve¾ba umesto vas. Nema èarobne pilule koja re¹ava problem. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za va¹e zdravstveno stanje je na vama, a struènjaci su tu da vas usmere.

U prvoj fazi kineziterapijskih procedura potrebno je raditi iskljuèivo ve¾be istezanja i mobilizacija svih zglobova.

Prvo da defini¹emo ve¾be istezanja. Ve¾be istezanja se rade u svim segmentima u maksimalnim fiziolo¹kim normama, lagano, bez prekida u kontinuitetu. U maksimalnoj amplitudi zadr¾aæemo polo¾aj nekoliko sekundi i ponoviti pokret nekoliko puta.

Ovim posti¾emo fiziolo¹ku amplitudu pokreta kroz mi¹iæ koji ima fiziolo¹ku fluidnost i rastegljivost.

Koliko se dugo istezanja rade, zavisi od pacijenta. Krajnji cilj je fiziolo¹ka pokretljivost svih segmenata bez boli u mi¹iæima.

Kada se razvije automatizam ovih ve¾bi, ukupno trajanje ve¾banja za celo telo iznosi 20 – 30 minuta.

Kada se ovo usvoji, nastavlja se sa aerobnim treningom, koji se dozira tri puta nedeljno po 20 minuta.

Ve¾be istezanja se nastavljaju pre aerobnog treninga i rade se svakodnevno.

Uglavnom, bitno je da re¹enje uvek postoji.

Nije lako pokrenuti se!

b92