Nazire li se kraj kardiovaskularnim oboljenjima

Started by AquArius, 27-09-2006, 22:48:44

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

AquArius

NAZIRE LI SE KRAJ KARDIOVASKULARNIM OBOLJENJIMA

Kad pukne srce

Srce zna da misli svojom glavom. Spremno je da zatreperi kao odgovor na poljubac, da zakuca jaèe kad se uzbudi, da se "iskida" zbog izdaje ili pritaji kad spavamo - osim u sluèaju ru¾nih snova. Otkucaj srca je prvi radosni znak ¾ivota, on je i tu¾ni zavr¹ni udarac koji oznaèava trenutak smrti.
U dana¹njim prozaiènim vremenima srce vi¹e nije uzvi¹eno "mesto gde stanuje du¹a", ali njegov duhovni i romantièni uticaj na nas nije prestao. Svi i dalje govorimo o sreænom srcu, dobrom srcu, te¹kom srcu i hrabrom srcu. Nema onog koga srce nije bar jednom zabolelo ili bar malo ¹trecnulo. Patili smo kad se ¾elje "srca moga" ne bi ostvarile i ljutili na ljude bez srca. Jo¹ smo skloni da vidimo samo dobre strane rodne grude jer instinktivno znamo da je dom tamo gde je srce.
Zanemarimo li romantiku, slo¾iæemo se da nema organa koji radi tako naporno i neprekidno. Stvarnost, na¾alost, ima i mraèniju stranu. Bolesno srce podrazumeva beskrajni umor, razdiruæi bol u grudima, zastra¹ujuæu aritmiju i grèevitu borbu za vazduh. To je srce koje znaju kardiolozi.

Buduænost je poèela
A upravo "doktori za srce" danas imaju razloga da se raduju. Magiène cevèice koje ulaze pravo u srce, detektori masnih naslaga u zidovima arterija i sve dragoceniji "dobri holesterol" poveæavaju ¹ansu protiv ubice koji se zove Infarkt. Decenije mukotrpnog laboratorijskog rada, klinièka istra¾ivanja, tehnolo¹ki razvoj i pogled u najskrivenije delove srca i krvnih sudova prethodili su pojavi novih efikasnih lekova i aparata, èak i terapija u kojima se rezervna æelija (ili neki drugi deo) uzima iz tela samog pacijenta. Raspon otkriæa je neverovatan. "Ako se ovako nastavi, bolesti srca i koronarnih arterija mogle bi za nekoliko godina nestati. Nikad nisam bio veæi optimista", ka¾e dr Ken Igl, klinièki direktor Univezitetskog kardiovaskularnog centra iz Mièigena.
I nije jedini koji tako misli. Na skupu koji je krajem pro¹le godine organizovalo Amerièko udru¾enje kardiologa, planeri su morali da uvrste u program i reprizno prikazivanje najnovijih hirur¹kih zahvata i terapija kojima se danas podvrgavaju srèani bolesnici. "Bilo je toliko zanimljivih noviteta da nismo znali ¹ta da izostavimo", izjavio je ¹ef programa i kardiolog sa klinike Mejo dr Rejmond Gibons.
To je, razume se, samo mali iseèak svega ¹to se dogaða u ovoj oblasti medicine. ©irom sveta, nauènici, istra¾ivaèki centri i hiljade pacijenata ukljuèenih u klinièke eksperimente menjaju lice kardiovaskularne medicine. Pregled nekih od najva¾nijih otkriæa, od kojih su gotovo sva veæ prevalila put od istra¾ivaèke laboratorije do ¾ivotno ugro¾enog bolesnika, jasno govori za¹to su specijalisti takvi optimisti, za¹to i pacijenti smeju da se nadaju.

Bum lekova
U sluèaju lo¹eg holesterola (LDL) na snazi je pravilo: ¹to ni¾i, to bolji. Proizvoðaèi lekova tra¾e, meðutim, naèin da smanje rizik od srèane bolesti koji se neæe svoditi samo na obaranje lo¹eg (HDL) holesterola.
Dobra sorta HDL. - Lekovi iz grupe statina znaèajno smanjuju LDL, ali ne èine ni¹ta da poveæaju dobru sortu HDL. Iz Amerike sti¾e vest o sintetièkom obliku HDL-a koji za samo pet nedelja smanjuje masne naslage u koronarnim arterijama. U eksperimentima sa stotinak pacijenata pokazalo se da lek, koji se daje intravenozno, mnogo obeæava. Poveæanje dobrog (HDL) holesterola, ili bar njegova veæa efikasnost, ideja je koja odavno zaokuplja farmaceutsku industriju i njene istra¾ivaèe. Zna se i za¹to: HDL skida holesterol sa zidova arterija i vraæa ga nazad u jetru! U jednom drugom istra¾ivanju, lek za poveæanje dobrog HDL holesterola pojavljuje se kao vakcina koja poma¾e imunom sistemu da blokira CETP, protein koji utièe na kretanje holesterola u organizmu.
Da se ponovo ne zapu¹i. - Kad zapu¹ena koronarna arterija ponovo postane prohodna, u nju se stavlja mre¾asti metalni cilindar zvani stent kako bi takva i ostala. Meðutim, najèe¹æe se ponovo zapu¹i posle, otprilike, ¹est meseci, kad tkivo uraste u stent. Novi stent, u èijem se sklopu nalazi i odgovarajuæi lek, zvuèi kao idealno re¹enje, ali je skup. U nedavno zavr¹enoj studiji lek cilostazol, koji se prepisuje protiv bolova u nogama, pominje se kao sredstvo koje efikasno spreèava ponovnu blokadu koronarne arterije.

Operacija "na cevèicu"
Ako morate na operaciju srca koja mo¾e da se izvede: (a) konvencionalnim metodom otvaranja grudnog ko¹a ili (b) cevèicom koja se kroz mali rez ubacuje u srce, ¹ta biste izabrali? Mala cev i jo¹ manji rez zvuèe bolje. To je razlog ¹to interventna kardiologija, koja se koristi cevèicama, postaje sve popularnija, a kardiohirurzi sve nervozniji.
Kad ne kuca kako treba. - Srce je elektrièni organ, a njegove otkucaje reguli¹u impulsi koji kroz srce prolaze u sinhronizovanom ritmu (u veæini sluèajeva). Milioni ljudi ¹irom sveta pate, meðutim, od poremeæenog rada srca (aritmija) koje odjednom poèinje da lupa kao ludo - do 175 puta u minutu! - prouzrokujuæi treperenje a, u te¾im sluèajevima, gubitak daha i druge zabrinjavajuæe simptome. Nedavno je tim sa Medicinskog fakulteta u Mièigenu otkrio nov, efikasan naèin leèenja od pretkomorne fibrilacije. Gurnuli su jednu od onih cevèica, ili katetera, u srce i na precizno utvrðene taèke u unutra¹njosti leve pretkomore delovali elektriènim impulsima slabog naboja. ©est meseci kasnije, 88 procenata pacijenata, podvrgnutih ovoj proceduri, bili su potpuno izleèeni.
Zamena "delova". - Dve pilot studije, jedna u Evropi a druga u Americi, bave se tehnikom ugraðivanja ve¹taèkih propusnih ventila srca (zvanih i zalisci) - bez operacije. Ventil odgovarajuæeg oblika kroz cevèicu ulazi u srce i tu se "¹teluje" naduvavanjem balona. Pedesetsedmogodi¹nji francuski pacijent bio je 2002. prvi èovek na kojem je primenjena ova tehnika. Naslage kalcijuma zapu¹ile su i suzile propusni ventil aorte, zbog lo¹eg op¹teg stanja pacijenta operacija nije dolazila u obzir. Metod je ocenjen kao uspe¹an iako je èovek nekoliko meseci kasnije umro iz neutvrðenih razloga.

Sprave koje sve vide
Zamislite spravice koje mogu da "uplove" duboko u srce i omoguæe lekaru da gotovo istog trenutka postavi dijagnozu i odredi terapiju. Ultrazvuèni pogled. - Dve treæine svih srèanih udara dogaða se kad se grudvica masnih naslaga u zidu koronarne arterije odvoji i zapu¹i krvni sud. Lekari, meðutim, nikad nisu imali priliku da masne naslage vide direktno. Intravaskularni ultrazvuk (IVUS) ih prikazuje od prapoèetka, kad izgledaju kao masne linije, do debelih naslaga spremnih da svakog èasa "eksplodiraju". Kateter se ubacuje u arteriju i sprovodi do srca i odreðenog krvnog suda. Dodatno istra¾ivanje, koje je u toku, treba da potvrdi da je nalaz IVUS-a taèan. Ako jeste, IVUS æe i slikom pokazati da li novi lekovi stvarno deluju u zidovima arterije - kad zagusti. To æe skratiti i vreme koje je potrebno da bi novi preparat bio odobren za kori¹æenje.
Novi CT skeneri. - Poslednja generacija CT-a sa 16 "rezova" ima ne¹to od sposobnosti IVUS-a da "pogledom" uðe u zidove krvnih sudova, ali za razliku od IVUS-a, CT skener mo¾e da se uradi i bez ubacivanja katetera u telo i srce. Potencijalna te¹koæa? CT skeneri koriste ç-zrake, a neki lekari se pla¹e da poveæaju dozu zraèenja kojem su pacijenti veæ izlo¾eni.
Eho iz srca. - Stetoskopi su zgodni, ali ogranièenih moguænosti: sumnjivi zvuk mo¾e da uka¾e na vi¹e problema odjednom. Portabl verzija ureðaja za dopler ehokardiografiju zami¹ljena je kao zamena za stari dobri stetoskop. "Dopler eho" koristi visokofrekventne zvuène talase da sklopi sliku o¹teæenog propusnog ventila i aneurizme aorte. Model koji je veæ u prodaji ko¹ta oko 12.000 dolara, ali oèekuje se da mu cena padne na ispod hiljadu dolara.

Arsenal nikad bolji!
Oru¾je protiv srèanih bolesti pomera granice, a arsenal kojim se danas slu¾e "od¾aèari srca" lekari pre deset godina nisu mogli da zamisle ni u najbujnijoj ma¹ti. Bolji lekovi, humaniji hirur¹ki zahvati i oprema visoke tehnologije napreduju uporedo sa saznanjem kako se koriste - i na kojim pacijentima.
Statini i stentovi. - Dugo nakon pojave prvog statina 1987. (bio je to lovastatin koji se dobija iz gljive sposobne da izazove i smrtonosnu infekciju pluæa), mnogi lekari bili su sumnjièavi. Prihvatali su da statini drastièno smanjuju lo¹i LDL holesterol, ali se nisu slagali da to automatski znaèi i manji broj srèanih udara ili smrti. U stvari, ovo je tek pre devet godina potvrdila sveobuhvatna nauèna studija.
©est statina, svaki jaèi od prethodnog, danas su na tr¾i¹tu. Pokazalo se da poslednji, rosuvastatin, za ¹est nedelja smanjuje lo¹i holesterol za èak 62 procenta. Jedan statin, baÚcol, povuæen je 2001. zbog visokog indeksa te¹ke mi¹iæne slabosti i velikog broja smrtnih ishoda, ali s ostalim nije bilo gotovo nikakvih neprijatnosti. Ovi lekovi prepisivani su rutinski, kao preventiva, ljudima kod kojih i nije postojala veæa opasnost od srèanih bolesti. A nove studije otkrivaju da bi statini mogli igrati va¾nu ulogu i u spreèavanju mo¾danog udara i Alchajmerove bolesti. "Poèinjemo da uviðamo koliko su to moæni lekovi", izjavljuju vodeæi amerièki kardiolozi.
Zanimljivo je pitanje zbog èega ih vi¹e ljudi ne koristi. Studije i analize pokazuju da ih lekari u SAD ne prepisuju onoliko èesto koliko ih hvale, a kad to i uèine, doze su upadljivo male. Zauzvrat, ni pacijenti ne ostaju dugo na ovim lekovima. Veæina struènjaka veruje da æe se upotreba statina u buduænosti poveæati, utoliko pre ¹to veæina sredoveènih ljudi ima pokazatelje srèane slabosti.
Pre dve decenije, èovek sa zapu¹enom koronarnom arterijom mogao je da ode samo na operaciju bajpasa. To je znaèilo dane i dane u bolnici, mesece muènog oporavka i veliki o¾iljak koji ¾iga kad zahladi. Danas kardiolozi stotinama hiljada ljudi svake godine ponude opciju koje do pre deset godina nije ni bilo u lekarskim statistikama: stent.
Mali cilindar od elastiènog mre¾astog metala ima zadatak da, posle uklanjanja blokade, koronarnu arteriju dr¾i otvorenu. Ubacivanje iziskuje samo mali ulazni rez u jednoj od arterija na preponama. Kardiolog uvlaèi dugu cev - kateter - i polako je vodi do srca, prateæi napredovanje na TV ekranu.
Do pre nekoliko godina, ubacivanje stenta uvek je bio drugi korak. Prvi je bio angioplastika. Tim metodom u arteriju se uvlaèi mali balon koji se naduva kako bi potisnuo masne naslage prema zidovima krvnog suda. Poèetkom devedesetih procedura se tu zaustavila. Danas je SDBA (kako kardiolozi u ¹ali zovu "staru dobru balonsku angioplastiku") retka, èesto i potpuno zaobiðena. Stent se gura pravo u zapu¹enu arteriju. Potom se ¹iri, "uglavljuje" gde treba, arterija ostaje otvorena, a operacija je izbegnuta. Mnogi pacijenti dobijaju vi¹e od jednog stenta. Neko ide kuæi veæ istog dana, dok veæina prenoæi u bolnici.
Robot u operacionoj sali. - Hirurzi sve èe¹æe pribegavaju robotizovanoj hirurgiji. Nije tako kao ¹to izgleda, to jest hirurg nije tu da se zavali u fotelju i gleda kako pa¾ljivo programirani robot izvodi operaciju. Umesto toga, hirurg sedi na konsoli odakle ruènim kontrolama i pritiskom noge na pedalu upravlja aparatima, skalpelima i ostalim instrumentima prièvr¹æenim za pokretne ruke iznad operacionog stola. Gledajuæi kroz dva proreza za oèi, hirurg vidi trodimenzionalnu sliku operacionog polja i zumiranjem dobija ¾eljenu perspektivu.
Sve za dobro pacijenta. Buduæi da se videokamera i ostali instrumenti ubacuju kroz otvor od centimetra i po ili manji, veliki rezovi su iskljuèeni. Robot radi neverovatno precizno i ve¹to, ve¹tije èak i od ruku i prstiju vrhunskog hirurga. Uvoðenje kamere u srce i uveæanje vidnog polja omoguæava hirurgu da jo¹ jednom proveri svaki ugao. Èak i posle delikatnog posla obavljenog u samom srcu, pacijent veæ drugog dana napu¹ta bolnicu. Rezultati govore da su operacije bajpasa (ali i zamene ventila i mnogi drugi kardio-zahvati), sa robotom kao asistentom, danas sigurne i efikasne kao klasiène intervencije.
Uhvati ritam. - Mnogi kandidati za srèani udar imaju poremeæaj srèanog ritma (aritmiju). Kod drugih srèana pumpa ne radi kako treba. U oba sluèaja pacijenti nemaju mnogo razloga za optimizam. Ugraðivanjem sprave koja se zove kardioverter-defibrilator (ICD), veæina njih mo¾e da bude spasena.
Za proseèno oko, ICD izgleda kao malo kabastiji pejsmejker ili, recimo, pejd¾er. I takav je dovoljno mali da se hirur¹kim putem uvuèe ispod same ko¾e na grudima. Drugi model je veæi jer su dana¹nji ICD instrumenti, u stvari, dve sprave u jednoj. One objedinjuju funkcije pejsmejkera, koji registruje opasno usporen rad i ve¹taèki proizvodi propu¹tene otkucaje kako bi srcu vratio normalni ritam, i kardiovertera, koji "oseæa" neuobièajeno brz puls i ¹alje srcu o¹tru elektriènu "poruku" da smesta uspori. (Udar je jo¹ jaèi kad puls stvarno "poludi"). Meðutim, èak i najslabiji strujni podsticaji neprijatni su za veæinu pacijenata koji za svoj mehanièki puls ka¾u: "To vam je isto kao kad vas iznenada ritne mazga".
Ali, ICD deluje. U nedavnoj studiji, 1.200 ljudi sa istorijom koronarne bolesti, prele¾anog infarkta ili registrovane srèane slabosti podeljeno je u dve grupe: jedna je ostala na klasiènoj terapiji lekovima, druga je dobila ICD. Posle gotovo dve godine, u ICD grupi zabele¾eno je oko 30 procenata manje smrtnih sluèajeva.
Jedina mana su previsoki tro¹kovi. Ne samo implanta ICD veæ i njegovog kasnijeg odr¾avanja, lekarskih kontrola i neophodnih analiza. Sve te novitete u medicini neko mora i da plati, zar ne.


PUT DO ZDRAVOG SRCA

Lekari su tu jednodu¹ni: izmene u naèinu ¾ivota i eliminisanje faktora rizika (pu¹enje, hipertenzija, gojaznost, slaba fizièka aktivnost, stres) znaèajno smanjuju rizik od srèane bolesti. Najjednostavniji put do zdravog srca je pravilna ishrana, uz upotrebu pomoænih preparata izuzetno korisnih za organizam.
Na bolesti srca preventivno deluju nezasiæene masne kiseline iz masti morskih riba, zatim antioksidanti, ekstrakt belog luka i ekstrakt iz semena crnog gro¾ða. Na na¹em tr¾i¹tu postoje brojni preparati koji sadr¾e ove elemente, ali "zdravo srce" (u svetu "Smart Heart") je jedini sa optimalnom kombinacijom sva èetiri sastojka. U istom preparatu su i jedanaest vitamina i minerala koje èovek treba da uzme u toku dana. "Zdravo srce" je pred kraj ¾ivota izmislio dr Kristijan Bernar, a ekskluzivno ga proizvodi ju¾noafrièka kompanija "Vital Health Food". Svi sastojci po srce dragocenog preparata "upakovani" su u meke ¾elatinske kapsule koje se lako gutaju i ne prièinjavaju nikakve gastro-smetnje, zbog èega su pravi hit u svetu. Propisana doza "zdravog srca" je jedna kapsula dnevno (potrebno je slediti prilo¾eno uputstvo), uvozi ga beogradska kompanija "SibeØLine", a prodaje se u bolje snabdevenim apotekama po ceni od 615 dinara.
- Da sam se ranije usmerio na prevenciju srèanih oboljenja, umesto samo 150 mogao sam saèuvati 150 miliona ljudskih ¾ivota - konstatovao je pred kraj karijere dr Bernar.
Pored brojnih dostignuæa u oblasti kardiohirurgije, svetu je ostavio i Fondaciju koja stipendira mlade struènjake i finansira humanitarne projekte, kao i jedinstveni dijetetski preparat "zdravo srce". Deo prihoda od svake prodate kutije odlazi preko Fondacije Bernar deèjim medicinskim ustanovama ¹irom sveta.

Tekst preuzet sa sajta http://www.politika.co.yu/viva/