Bolje dobar razvod nego lo¹ brak...

[Darker]

Деца разведених родитеља
Нису они криви
Док се у генерацијама садашњих баба и деда о разводу говорило шапатом, кришом, с дозом срама – данас је ситуација увелико другачија

„Друштвена дезорганизација јача брак и породицу. Распад државе и ратови на простору бивше СФРЈ држали су мужеве и жене спојене у браковима све до Дејтонског мировног споразума 1995. године. Од тог тренутка, па све до бомбардовања, лагани пораст развода указивао је на лагани повратак у живот, који ће нагло бити прекинут 1999. године. Од 5. октобра 2000. године у Србији има сваке године све више развода. Кад је поступак развода у току – супружници су најчешће равнодушни, а развод се, код жена, чешће одражава на физичко, а код мушкараца на психичко здравље...”

Подаци из истраживања „Развод брака у контексту друштвене транзиције” Наде Половине (Институт за педагошка истраживања) и Маје Жегарац (Градски центар за социјални рад Београда) указују на то да у Србији број развода расте управо сразмерно расту стандарда грађана.

Није истражено шта све трпе деца. Недавно се Соња Вукићевић, истакнута балетска играчица, у ТВ емисији присетила свог школског доба када су деца разведених родитеља била изузетак, док је данас обрнут случај. У разредима има више ђака из разбијених породица.

Без кривице

Развод више није брука, још мање скандал. Чак ни таблоиди више не помињу овај друштвени феномен у порасту, осим ако није у питању нека интрига у вези између силиконског симбола и тајкунског сина.

И „завиривачима иза туђих плотова” већ је доста тога. Где год се човек осврне у својој околини приметиће остатке бивше брачне целине. Неки су депресивни, неки ојађени, неки процветали. За многима су остала деца: збуњена, често неупућена, можда мучена, сигурно утучена; ако су још у пубертету, мука се умножава. Животна спирала почиње да им се врти, па у зависности од одлуке суда, дете припадне овом или оном родитељу.

Јелена Холцер (има вишегодишње искуство школског педагога, водитељ различитих семинара и радионица, аутор десетак књига за децу и родитеље, као и бројних емисија о родитељству и одрастању) каже да је – без обзира на то колико се родитељи свађају, шта све тада кажу и да ли ће се икада развести или су то већ учинили – најважније да дете никада не заборави да је оно криво за њихове сукобе.

„Одрасли се свађају због својих разлога, који теби могу бити тешко разумљиви. И мада понекад изгледа да то има везе с тобом (на пример, чини ти се да приликом свађа често помињу твоје име), ти за њихове свађе не можеш бити ни на који начин одговоран. Такође, немој заборавити да те твоји родитељи воле највише на свету. Можда понекад то не умеју да ти кажу довољно јасно и отворено – али је сигурно не само да баш тебе воле највише, најискреније, како најбоље умеју, већ да ће то тако бити ЗАУВЕК”.

Ипак, нема свако срећу да чује такав савет, па су деца често „крива за све”, мада „нису крива ни за шта”. Између та два пола се врти став околине према њима. Уколико не превладава равнодушност.

Мада деца разведених родитеља у Србији нису више посматрана као „бунтовници без разлога”, презрени појединци, јер су окружени себи сличнима, ипак, су обележени. У евиденцији за служење војног рока у касарнама, поред осталих података, као што су – криминогена прошлост, наркоман, насилник, стоји и – из разведеног брака. Као потврда да је момак психички нестабилан, („рана на срцу”) или као жигосан да ће учинити нешто недостојно униформе.

Судари у тами

Зоран Милојковић (правник, 52) за себе каже да познаје појаву са обе стране. Наиме, он је дете из разведеног брака и отац детета из разведеног брака. Сећа се прегањања између родитеља и наговарања шта да лаже на суду, као осмогодишњак, да ли би више волео с татом (који има све) или мамом (која нема ништа), суд је одлучио за маму, што је окренуло његов пут. Судбина, судска одлука.

„Зато моје дете није присуствовало никаквим свађама, судовима и препиркама. Развели смо се ’цивилизовано’. Сина виђам и чујем готово сваког дана, помогао сам му заједно с мајком да постане свој човек. Сада га питам за савет.”

„Данас је све више разведених бракова, и деце разведених родитеља. И док се у генерацијама садашњих баба и деда о разводу говорило шапатом, кришом, са одређеном дозом срама – данас је ситуација увелико другачија. Наиме, у многим београдским школама и по трећина, а у каснијим разредима и половина деце ’долази’ из породица где живе са једним родитељем. Не увек, али најчешћи разлог јесте управо развод. Оваква ситуација је утицала да се на развод данас гледа с већом дозом толеранције у свим сферама друштва, школи, вршњачкој групи”, тврди Јелена Холцер.

Како је кренуло, деца разведених родитеља ће ускоро чинити већину. Како ли је тек у развијенијим земљама где је сходно већем стандарду и „стопа развода” већа.

Познајем брачни пар с Неимара, имају по 83 године, живе заједно пет деценија. Као стопљеног духа, он проналазач и футуролог, сликар, илустратор и историчар у пензији, она службеница угледног бившег експорт-импорт предузећа.

Ови људи који никако не желе да се њихова имена објављују јавно нису славили ни сребрну, ни златну свадбу, шта ће им измишљене церемоније, када међу њима постоје склад и разумевање. Још шетају Авалом, све чешће Дунавским кејом. Никад се нису раздвајали, били с другим, озбиљније посвађали. Као млади пропутовали су свет држећи се за руке. Али, без деце.
Саветују младима да рађају децу, да их добро васпитају и уче. Јер и дете, ако је погрешно и једносмерно васпитано, може бити узрок брачних свађа, кад већ родитељи нису једно за друго.
Милорад Ћириловић
[објављено: 18.10.2006.] Politika

[Smrda]

ja se apsolutno slazem sa naslovom ove teme....

[Darker]

Деца разведених родитеља (2)
Брак није више светиња
Изрека: „Боље добар развод него лош брак” потврђује и став већине дечјих психолога и педагога

Не важи више предрасуда да се деца разведених родитеља издвајају од других по бунтовничким испадима или пороцима, због просте рачунице да више нису толико уочљива мањина. Не штрче, јер број развода расте.

Према подацима из истраживања „Развод брака у контексту друштвене транзиције”, у Лозници је прошле године венчано 225 парова, 33 мање него претходне године и 90 мање него пре деценију. У 2003. било је 54 развода, у 2004 – 63, а 2005 – 64. У истом периоду поднета су 352 захтева за развод брака, у просеку – 120 годишње.

Има ли разлике у том погледу између мањих средина и Београда? Педагог Јелена Холцер каже за „Политику”: „У великим градовима је феномен учесталости развода као и ванбрачних заједница, или породица са усвојеном децом, присутнији него по селима и мањим местима. Међутим, утицаји из градова су све присутнији и у другим срединама. Коначно, данас и у Србији постоје места позната управо по хранитељским породицама или усвојеној деци захваљујући чему се руше бројне предрасуде о томе шта је то потпуна породица, да ли је брак ’светиња’ и тако даље. Коначно, изрека: ’Боље добар развод него лош брак’ потврђује и став већине дечјих психолога и педагога да је и за дете боље да одраста уз једног родитеља који је стабилан, задовољан, посвећен свом родитељству него уз два који су у сталном сукобу.

С друге стране, мој утисак је да оно што се некада сматрало здравом породичном средином, која је подразумевала проверене системе вредности, бројну породицу, ’здраво’ окружење, нажалост, данас бледи и у мањим срединама.”

Суд је дужан да води рачуна о интересу малолетне деце, али ни правда није свевидећа, па се догађа да дете буде додељено „погрешној страни”, ако „праве стране” уопште има. Бар да дете не припадне наркоману, алкохоличару, болеснику или клошару. Важну улогу у томе могли би имати медијатори, посредници уместо суда и пре суда.

Накнаде за издржавање се одмеравају без увида у то како се после уплаћују.

– Економско оснажење жена јесте један од фактора који су утицали, како на повећање броја развода, тако и на мање инсистирање жена о учешћу оца у каснијем издржавању детета. Без обзира на законску обавезу и да ли је отац детета испуњава или не (по нашем закону, дете у највећем броју случајева припада мајци), једна од највећих грешака које маме могу да учине јесте условљавање виђања детета тиме да ли је плаћена алиментација. Наиме, и детету разведених родитеља неопходно је да буде у контакту са оба родитеља, да са сваким од њих развије свој особен однос, и, уколико је могуће, одраста у окружењу подршке, љубави и разумевања од оба родитеља – објашњава Јелена Холцер.

Један мушкарац, Саша Лудајић, преко интернета пласира своју муку у 15 тачака. Бирам број три: „У пракси, оцу се додељује старатељство уколико се мајка тако изрази или уколико је болесна, алкохоличарка, наркоманка или ментално оболела особа. Само тада”. Под четири: „Зашто се деца додељују мајкама уколико очеви поседују више имовине и могу да омогуће материјално безбрижнији живот детету”. Под 14 – „Да ли због повређене сујете мајке не дозвољавају деци да се виде са очевима и да ли очеви у тим случајевима туже мајке”.

Господин Лудајић је веома бесан због нечега. Људи не говоре радо о својој приватности, а деци разведених родитеља остаје да се сналазе, са или без родитељске помоћи.

Јелена Холцер саветује шта је најбоље после развода: „Иако може звучати апсурдно, велики је број оних родитеља који после развода брака постају ’прави’ родитељи својој деци. Наиме, када између супружника престану сталне размирице и конфликти онда, као разведени, временом увиде да је њихова кооперација неопходна јер је то у најбољем интересу заједничког детета. Осим тога, очеви као да се пробуде и покушавају да са својом децом успоставе блискије и срдачније односе. Наравно, постоје и бројни примери када су разлози за развод брака толико нарушили породичне односе да ни после развода родитељи не успевају да их поново стабилизују чак ни у оној мери која би за дете била неопходна, као услов за колико-толико нормално и здраво одрастање.”

Али све је више и и клинаца који одрастају без једног родитеља и због тога много не брину. Смориле их патетичне јадиковке над њиховим судбинама.

Милорад Ћириловић
[објављено: 19.10.2006.] Politika

[Masha]

I ja se apsolutno slazem sa naslovom ove teme. Mislim da je i za decu tako bolje nego da gledaju roditeleje koji se svadjaju ili prolaze jedno pored drugog bez reci. U slucaju razvoda deca i dalje imaju mamu i tatu, ali jedino ne volim kada mama krene detetu da puni glavu o tome kako je tata ovakav ili onakav i obrnuto, ali ova situacija ne spada u ovo dobar razvod. Biti u losem braku ne znaci ziveti vec zivotariti.

[Smrda]

los brak je nacin pravljenja izbora linjom manjeg otpora

[Darker]

Da li onda danas brak uop¹te ima smisla?

[Smrda]

mislim da je papir prevazidjena stvar danas,,,iz prostog razloga sto nista ne garantuje...tako da u tom kontekstu brak nema smisla....
ali ako pricamo o usmenom braku,tj poverenju izmedju dvoje...onda i te kako ima smisla....
i...da...jednom mi je kum rekao da se ljudi zene(mislio je na papir)samo da bi lakse sazidali kucu......ja nisam verovala,ali kako godine idu...zaista mislim da je brak spao na to.....olaksava puno stvari,ali ne garantuje nista....