Gnosticizam

Bred · 06-10-2006, 10:41:34

Epohalni pronalazak gnostièkih jevanðelja, koji se dogodio u decembru 1945. godine u Gornjem Egiptu, u blizini mesta Nadz(g) Hamadi, praæen je mraènom prièom o najsurovijoj krvnoj osveti seljaka Muhameda Alija i njegove braæe.

Autorka: Irina Markoviæ

Æup u kojem se nalazilo trinaest papirusa u ko¾nom povezu umalo nije zavr¹ilo u vatri, jer ih je njihova majka iz neznanja koristila za potpalu zajedno sa slamom po kojoj su bili rasuti.

U strahu od policije Muhamed je nekoliko knjiga dao na èuvanje jednom sve¹teniku, a nedugo potom, knjige dospevaju u ruke mesnog uèitelja istorije, koji ih, naslutiv¹i njihovu vrednost, ¹alje u Kairo da im se utvrdi vrednost. Iako bivaju prodati na crnoj berzi, papirusi æe privuæi pa¾nju egipatske vlade koja æe otkupiti jednu, a konfiskovati deset i po knjiga i predati ih Koptskom muzeju u Kairu.

Veliki deo trinaestog kodeksa saèinjenog od pet izvanrednih tekstova biæe, ipak, prokrijumèaren u Ameriku. Saznav¹i za kodekse, ®il Kvispel, cenjeni istorièar religije iz Utrehta, zatra¾iæe od Jungove fondacije u Cirihu da otkupi kodeks. Zahtev mu biva usli¹en, ali on ubrzo otkriva da neke stranice nedostaju, ¹to æe ga naterati da ode u Kairo, gde uspeva da dobije fotografije nekih tekstova. Èim je poèeo da ih de¹ifruje, susreo se s reèima koje su veoma ozbiljno zapretile da iz temelja uzdrmaju èitavu hri¹æansku doktrinu:
«Ovo su tajne reèi koje je ¾ivi Isus izgovorio, a njegov brat blizanac Juda Toma zapisao.»

Kvispel je prepoznao da ovi redovi pripadaju od ranije poznatim izvornim fragmentima na grèkom Jevanðelja po Tomi, koji su pronaðeni u Oksirinhu 1897. i 1903. godine, meðutim, otkriæe celokupnog teksta pretilo je da podstakne pitanja o autentiènosti sadr¾aja zvaniènih Jevanðelja. Jevanðelje po Tomi bilo je, naime, samo jedno od pedeset i dva teksta pronaðena u crvenom æupu kod Nag Hamadija. To su bili do tada potpuno nepoznati tekstovi u kojima se o¹tro kritikuje hri¹æanstvo za krivo izlaganje istine, koja se pak nalazi u svom punom obliku u ovim skrivenim tekstovima. Kasnije je utvrðeno da su oni, zapravo, prevodi na koptski jo¹ starijih grèkih rukopisa.

U njima se govori, karakteristiènom stilskom formom jevanðelja, o postanku èoveka i kosmosa, ali na sasvim drugaèiji naèin nego u Knjizi Postanja; èitava kosmogonija pro¾eta je predhri¹æanskim mistièkim kultovima i misterijama, neoplatonistièkom filozofijom, pa èak i uticajima dalekoistoènih religija. O Isusu se govori, kao i o Mariji Magdaleni i drugim poznatim protagonistima Novog zaveta u potpuno drugaèijem kontekstu od onog novozavetnog.

Da bi se na najbolji naèin razumelo zbog èega je pronalazak ovih tekstova uzburkao duhove evropske intelektualne javnosti i za¹to se do dana¹njih dana ta bura nije sti¹ala, najbolje je steæi uvid u sama gnostièka jevanðelja. Moglo bi se reæi da ba¹ u njima le¾i pravi odgovor na fenomen planetarne popularnosti dela kao ¹to je Davinèijev kod, Dena Brauna, ali i kljuè za razumevanje nekih velikih knji¾evnih dela poput Heseovog Demijana, ili Neèistih sila Fjodora Dostojevskog.

Gnostièki mit

Gnostièki autori izlagali su svoj mit uvek po odreðenoj, unapred zadatoj shemi i etapama. Svi nivoi gnostièkog mita proizlaze postupno jedan iz drugog, bez obzira na to da li se mogu rekonstruisati iz razlièitih jevanðelja, ili kao paradigmu uzimamo samo jedno.

Njihov mit predodreðen je krajnjim ciljem, koga ukratko mo¾emo odrediti kao spasenje i Boga i Èoveka, ukoliko je taj èovek prethodno primio gnozu, tajno i spasonosno saznanje koje utièe na njegov ontolo¹ki preobra¾aj. Ovo znanje mogu primiti samo oni izabrani time ¹to su èuli poziv sa nebesa. Ovde veæ nailazimo na duboko razmimoila¾enje s hri¹æanskom doktrinom jer je kod hri¹æana vera, kao i spoznaja Boga, dostupna svima bez razlike, ili bi bar tako trebalo da bude.

Gnostièki mit o postanju mo¾emo podeliti u sledeæe etape:

1) Prikaz bo¾anske uzvi¹enosti, èistote i transcendencije, nenaru¹enog jedinstva kosmosa, njegove punoæe u apsolutnom smislu, Plerome, odnosno duhovnog sveta, nasuprot Kenomi odnosno ni¹tavilu, koje odgovara pojavnom, tj. svetu dostupnom na¹im èulima. To je svet gornjih eona, naime bo¾anskih emanacija; prikaz emaniranja «Oca Sviju»; popunjavanje bo¾anskih nebeskih prostranstava mno¹tvom po moæi ni¾ih biæa i njihovih velikih carstava »u svim besmrtnim nebesima i njihovim svodovima» (Pismo Eugnostovo).

2) Naru¹avanje sklada bo¾anske Plerome od strane Boga samog, naime, jedne njegove emanacije, ni¾eg androginog bo¾anstva i to njegovog ¾enskog dela Sofije; roðenje Sofijinogmonstruoznog i nedovr¹enog sina Jaldabaota; stvaranje donjeg sveta i njegovih slugu Arhonata, zlih sila.

3) Stvaranje èoveka kao sredstva spasenja stanovnika donjeg sveta; borba gornjih i donjih eona oko bo¾anske iskre svetlosti, odnosno èoveèije du¹e, jer ona je, ne sliène (kao kod hri¹æana), veæ iste prirode kao i bo¾anska.

4) Vraæanje du¹e u naru¹eno pleromatsko jedinstvo, kojim i Bog, «Otac Sviju», i Èovek (gnostik) posti¾u Spasenje; èovek prima svoje prvobitno oblièije, doslovno se rastopiv¹i, ili stopiv¹i s Bogom, u njegovoj veènoj i nepromenljivoj svetlosti.

(Veliko pitanje je ¹ta se u tom sluèaju dogaða s lièno¹æu tj. sa samosve¹æu.)

Ovim se zavr¹ava gnostièki mit, ali isto tako i postizanje prvog stepena gnoze za onoga ko je mit istinski razumeo. Dalje usavr¹avanje gnoze posti¾e se tako ¹to «svako treba da ve¾ba na vi¹e naèina i biæe osloboðen od prirodnog zakona, te neæe skrenuti s puta...» (Rasprava o vaskrsenju).

U prvoj fazi gnostoèkog mita govori se, kao ¹to smo veæ rekli, o onostranom bo¾anskom svetu, koji je Neporoènost i Pleroma, savr¹enstvo svetlosti, èistote i punoæe. Tu obitava u poèetku (ne u smislu vremena, veæ kao uzrok, jer se ovde radi o veènosti), sam «Istinski Bog, Otac Sviju, Duh Sveti», dok ne po¾eli da spozna samog sebe.

Bo¾ija samospoznaja inicira emaniranje, a interpretira se na sledeæe naèine:
«Jer On, Praotac bez poèetka, vidi sebe u sebi samome kao u ogledalu, kada se prikazao u oblièiju Autopatora...On je uistinu po starosti ravan onome koji mu prethodi, ali mu nije ravan po moæi» (Pismo Eugnostovo);
«Onaj ko ¾udi za sobom u savr¹enstvu svetlosti, poznaje nepomuæenu svetlost...Onaj ko sebe vidi u sopstvenoj svetlosti, koja ga okru¾uje- on je izvor vode ¾ivota...Izvor duha potekao je od ¾ive vode ¾ivota i on je ispunio sve eone i svetove» (Apokrif Jovanov).

Ovde se sasvim jasno uoèava sliènost s antièkim mitom o Narcisu, jer i za Narcisa kao i za gnostièkog Boga, ovakav vid samospoznaje je, s jedne strane, poguban po identitet i celovitost, ali zato, s druge, on zapoèinje neumitni dijalektièki proces ka istinskoj samospoznaji, koja je izjednaèena sa njegovom ontologijom- spoznati pravu sliku o sebi, jednako je: bivstvovati u svom idealnom ostvarenom smislu. Iako gnostici Jaldabaotu pripisuju pripisuju svo zlo, ovaj drugi, u potpunosti savr¹eni Bog ipak se emanira, ne da bi zbog svoje neogranièene dobrote i ljubavi (kao kod hri¹æana) stvorio ne¹to drugo od sebe, nego da bi na taj naèin jasnije sagledao samog sebe, razgraðujuæi svoje jedinstvo u mno¹tvo personifikovanih atributa, dok na kraju ne izaðe iz svoje onostranosti (transcendencije) i ne preðe u ovostranost (imanenciju). Njegov krajnji cilj je da preko èoveka, to jest, pomoæu njegove du¹e, povrati ono ¹to je sam sebi sebi oduzeo svojim emaniranjem- sopstvenu celovitost. Mo¾e se steæi utisak da su motivi gnostièkog Boga egoistièni, ali ipak ne treba prenagliti sa zakljuèkom, jer paradoks sadr¾an u dinamici njegove liènosti je zapravo prividan, a bio je i neophodan da bi se gnostici uèvrstili u svom laskavom uverenju da je njihova du¹a ista kao i bo¾anska, te da tako oni, kao jedna duhovna elita jedini imaju pravo na spasenje; isto tako, taj paradoks bio je nu¾an da bi otpoèeo velièanstveni proces stvaranja vasione i svega u njoj, a to nije mala stvar.

Ovakva kosmogoniska interpretacija mnogo je bli¾a Hesiodovoj Teogoniji, orfièkim i eleusinskim misterijama, kao i persijskoj Mazdajasni (zoroastrizmu) i drugim drevnim kutovima i religijama. Èitava gnostièka filozofija zapravo pre podseæa na neku dalekoistoènu (istovetnost bo¾anske i ljudske du¹e, svet je privid, uloga Svetlosti i prosvetljenja, itd). Neki nauènici smatraju da su hinduizam i budizam mogli imati uticaja na gnostièka uèenja, jer su trgovaèki putevi izmeðu rimsko-helenskog i dalekoistoènog sveta upravo tada poèinjali da se otvaraju, a postoje i izvesni podaci o delovanju budistièkih misionara u Aleksandriji.

Za pravoverne hri¹æane, gnostici su od najranijih vremena bili ni¹ta drugo do jeretici i veoma su o¹tro osuðivani: lionski biskup Irinej, jo¹ u drugom veku, pi¹e petotomno delo pod naslovom Uni¹tenje i prevrat la¾no- samozvanog znanja, a njegov poduhvat petnaest godina kasnije upotpunjuje jedan rimski uèitelj Hipolit, koji je napisao veliko delo pod naslovom Pobijanje svih jeresi da bi njime «raskrinkao i pobio zloèesto huljenje jeretika». Naime, treba imati na umu da je u prva dva veka posle Isusovog raspeæa, dok jo¹ nije postignut konsenzus o pravoj veri na crkvenim saborima (poèev¹i od onog u Nikeji 325. godine, na kome je ustanovljen Simbol vere ili nikejski kredo), postojalo mno¹tvo sekti koje su sebe nazivale hri¹æanskim, a zapravo su bile gnostièke. Hri¹æanstvo su ozvanièili milanskim ediktom 313. godine Konstantin I (Veliki) i istoèni car Licinije, a tada su biskupi bili nadrðeni policiji, pa je posedovanje jeretièkih knjiga tretirano kao krivièno delo, a knjige bivale uni¹tavane i spaljivanje. Ovakve mere bile su neophodne Konstantinu da bi osigurav¹i jedinstvo vere Istoènog i Zapadnog carstva, osigurao i politièku stabilnost. To mu je na kraju i uspelo, a hri¹æansto je nastavilo da ¾ivi u svom uzletu do dana¹njih dana, iako praæeno burnim i èesto krvoloènim previranjima.

Prièa o eonima

Posle bo¾anskog sozercanja, vasiona poèinje da se odmotava kroz eone, ili bo¾ije hipostaze, a taj trenutak ujedno predstavlja i poèetak druge faze gnostièkog mita.

Grèka reè eon (aion) koja znaèi vreme, vek, ¾ivot, sudbina, veènost, u gnostièkim tekstovima interpretirana je na vi¹e naèina. Ona mo¾e pratiti izvorna znaèenja kada se govori o prostoru u kome se nalaze nadnebesna bo¾anska biæa, prostoru koji ima svoje vreme i svoju veènost. U ovom kontekstu uputna je Aristotelova konstatacija: «Tu su nam reè predali na¹i preci kao bo¾ansko znanje» (De Caelo, A,9,279a). Naime, u ovom pojmu premo¹æuje se razlika izmeðu ovostranog i onostranog, a eon dobija ulogu grèkog boga Hermesa, glasnika bogova, koji stoji upravo na ovoj te¹ko premostivoj granici.

U eonima nalaze se takoðe eoni, ali ne u smislu manjih prostora u veæim, jednih veènosti u dugim, veæ kao hipostazirani (postvareni) i personifikovani bo¾iji atributi, moæi i sile. Tako da, svaki eon ima svoje lièno ime: Barbelo, Misao, Prva Spoznaja, Neporoènost, Nous (Um), Hristos Iluminator, Elelet, Autopator, Besmrtni Èovek, Sin Èoveka, Sofija. Svaki eon razlikuje se po moæi i spoznaji Oca. Najveæu privilegiju meðu eonima ima Sin, Hristos, koji je ujedno i Otac.: «Sin je njegovo, Oèevo ime» (Jevanðelje istine); «Ja sam Otac, ja sam Mati, ja sam Sin», govori Hristos Jovanu, sinu Zavedejevom u Apokrifu Jovanovom. Ipak, Hristosu je dodeljena znaèajna uloga, jer on je taj koji treba da obznani ljudima Oca, da bi potom, putem ovog spasonosnog saznanjai posebnog ¾ivotnog re¾ima oni mogli da se vrate Ocu od kojeg su potekli. Na taj naèin oni izvr¹avaju ne samo sopstveno spasenje, nego posredno uèestvuju u spasenju samog Boga. Gnostici su, dakle, ti koji spasavaju Boga i ne samo to, svaki gnostik ponaosob mo¾e i mora svojom uzvi¹enom gnozom prevaziæi samog Isusa, jer na kraju svi æe postati isto- Otac! Hristos, dakle, nema ulogu iskupitelja èoveèanstva i spasitelja pale èoveèije du¹e, veæ je on samo nosilac, kurir, koji ljudima prenosi poruku od Oca. Oni tada primaju samo prvi stepen gnoze, dok njeno potpuno postizanje zavisi od samospoznaje, jer se svi odgovori zapravo veæ nalaze u njima samima. Ovako izgleda gnostièka interpretacija prilièno reducirane uloge Isusa Hristosa, a ujedno je i izlo¾ena treæa faza gnostièkog mita.

U èetvrtoj fazi ponovo se uspostavlja naru¹eno pleromatsko jedinstvo, istovremenim i uzajamnim spasenjem i Boga i Èoveka. Gnostici ponekad idu toliko daleko da samog Boga nazivaju Èovekom, Isusove muke na Golgoti prividom, a samog Isusa obiènim èovekom u koga se spustio duh, a potom ga posle raspeæa napustio. Slièno viðenje Isusa imamo u Islamu i kod Monofizita- Isus nije Gospod Bog, veæ prorok ili ni¾e biæe. Jasno je da je ovakvo gledi¹te za pravoverne hri¹æane bilo krajnje neprihvatljivo. U ovim stavovim ogleda se jedan jasan antropozofski i na vi¹e naèina izveden dualistièki stav.

Prièa o Sofiji

Prateæi sudbinu jednog drugog, a u nekim tekstovima istog, androginog eona Sofije, vraæamo se na dugu etapu gnostièkog mita. Naime, eon Sofija po¾eleo je «...da iz sebe iznedri lik». Sofija je to uèinila, ali «bez saglasnosti duha i bez znanja njenog dru¾benika» (Apokrif Jovanov).

Slièno kao starozavetni pali anðeo Danica ili Lucifer (onaj koji nosi svetlost), koji ka¾e:» Uèiniæu sebe jednakim svevi¹njem» ( Is. 14,12), Sofija je posegnula za onim ¹to joj po prirodi njenog biæa ne pripada, bila je gorda i po¾elela da stvara, taènije emanira, bez saglasnosti Oca i «Nevidljivog Duha» (Uoèavamo sliènost s Evinim praroditeljskim grehom). Isto kao ¹to i Otac stvara promi¹ljanjem, tako je i Sofija pomislila «misao o sebi» i stvorila jedno nesavr¹eno nakazno delo, himeriènog boga u obliku zmije i lava.

Taj bog je verovatno starozavetni jevrejski Bog Jehova, koji se kod gnostika naziva Jaldabaot, Saklas ili Samael. On predstavlja prvog Arhonta i ujedno poglavara svih Arhonata, koje je stvorio, a zapravo emanirao, da mu slu¾e.

Arhonti predstavljaju donje eone, naime sile koje su navodno zle, ali neretko predstavljaju i samo ustrojstvo kosmosa (Sunce, zvezde, dane u nedelji, 365 dana u godini, itd.). Protiv ovakvog antikosmièkog stava, prvi je ustao filozof Plotin rekav¹i: «Zaista je besmisleno da oni koji imaju telo kakvo ljudi imaju, i ¾udnje, boli i nagone, ne preziru vlastitu moæ, veæ tvrde da oni mogu dohvatiti umstveno, a da na Suncu ne postoji moæ koja je od njihove bestrpnija, ureðenija i nepromenljivija, i da Sunce nije mudrije od nas koji smo nedavno roðeni i od toliko toga varani i spreèavani da doðemo do istine.» (Eneade I-II). Jaldabaot je znao samo za svoju majku Sofiju, dok mu je ceo pleromatski svet ostao nepoznat. Zato je i rekao: «Ja sam ljubomorni Bog, pored mene nema drugoga!» (Apokrif Jovanov). Dakle, bio je li¹en spoznaje Oca (identièna sudbina dodeljena je palim du¹ama u Danteovom Paklu), bio je zao jer nije posedovao gnozu, ka¾u gnostici.

Slavljena zmija

Svoðenjem zla na neznanje, na misaoni element, kakvo uostalom i jeste dobro, jer dobro je gnoza (grè. spoznaja), autori gnostièkih jevanðelja èini se da zaobilaze postojanje metafizièkog zla i njegove su¹tine (bar za hri¹æane)- greha pokvarene volje, koji je èin, a ne misao. To potvrðuje i njihova interpretacija stvarnja sveta i prvih ljudi Adama i Eve, ¹to nas opet vraæa u treæu fazu gnostièkog mita. Gnostici, naime, ne priznaju Istoèni greh kao greh, veæ ga slave. Verovatno je zato zmija u pojedinim gnostièkim sektama visoko po¹tovana, jer ona je ta koja èoveku donosi dragocenu spoznaju dobra i zla. Oni smatraju da istinski èovek ne bi smeo biti sazdan od tri prirode (duhovne, du¹evne i telesne), veæ samo od bo¾anske Pneume (Duha). Za njih je telo okov od materije u koji su ga bacili zli Arhonti, da bi zarobili bo¾ansku iskru u èoveku (njegovu du¹u) i oteli je za sebe. Gnostici ne ¾ele da priznaju realnost ovoga sveta, on je puki privid, turobno mesto sazdano od zle materije, koja je po definicij podlo¾na propadanju. Zato kod njih dominira misaona nad oseæajnom komponentom, za razliku od hri¹æana, gde je vera stvar srca, a ne uma. Premda je kranji cilj svakoga ko je primio gnozu upravo gubitak svog posebnog uma i rastakanje liènosti u bo¾anstvu, veoma slièno postizanju Nirvane u Budizmu, ali i aktivnom umu kod islamskih filozofa.

Na kraju, s obzirom na sve navedene implikacije, gnostièki mit prevazilazi okvire mita i postaje pravo sredstvo spasenja putem spasonosnog saznanja, gnoze. Gnosticima je mit bio potreban kao prikladna forma izlaganja njihovog tajnog uèenja.

Iako u mnogo èemu protivreèna, gnostièka filozofija predstavlja izraz odreðenih arhetipskih sadr¾aja u èoveku, ¹to je Jung nedvosmisleno pokazao, ali iznad svega ona izra¾ava jedno realno oseæanje koje postoji u du¹i svakog èoveka. To oseæanje je oseæanje nemoæi da se prevaziðe prolaznost koja prati telesnu prirodu, nemoguænost da se pobedi smrt i propadanje, apsurd ¾ivota koji je unapred osuðen na smrt samim sobom. Gnostici to jednostavno nisu mogli da prihvate. Zbog toga su ¾iveli kao da tela uop¹te i nemaju: s jedne strane podvrgnuti strogom asketizmu, a s druge, uronjeni u totalni razvrat (Barbelognostici su se èak prièe¹æivali svojim genitalnim izluèevinama).

Ako hri¹æani mogu u ime pravovernosti i anðeoskog milosrða da èine najgora zverstva i zloèine, gnostici valjda mogu da se prièe¹æuju na ovaj naèin, iako nikada u istoriji nisu stekli zvaniènu politièku moæ da bi se pokazali u krajnjoj praksi. Odjeci gnostièke filozofije itekako su prisutni u srednjovekovnoj i modernoj Evropi, kako u knji¾evnosti i filozofiji, tako i u du¹ama onih koji njome upravljaju, premda, naravno, ne u njenom izvornom obliku.

b92

Vampire 666 · 06-10-2006, 22:20:59

koliko se ja razumem u sekte(a razumem se podosta) gnostici su prilicno zaj**a sekta koja je kod nas vrlo slabo razvijena....

Darker · 07-10-2006, 14:45:31

I posle metalci nisu sekta¹i, ccc

Bred · 07-10-2006, 14:47:13

pa mislim da ovde nije akcenat na sektama

Vampire 666 · 07-10-2006, 22:17:00

jeste...nego vecina ljudi ima predrasude da sektasi samo jedu ljude i siluju decu, ne znajuci da postoje sekte koje su mnogo humanije npr. od hriscanstva...

p.s. da ne bude da branim sekte...ja bih prvi potamanio sve sekte...pa bih onda presao na ove velike, odnosno religije...

Smrda · 08-10-2006, 01:46:34

ja koliko kapiram tebi je svaka ideoloska organizacija sekta?!?!?!?

Vampire 666 · 08-10-2006, 07:00:51

gnostici nisu ideoloska organizacija(mada spadaju u grupu sekti koje se tako prestavljaju) vec religijska....

p.s. procitajte knjigu Leksikon Verskih Sekti U Srbiji, Biljana Ðurðeviæ Stojakoviæ. Iako su autori takvih knjiga kod nas vrlo pravoslavno obojeni, Biljanina dela su objektivna i zasnivaju se na konkretnim i proverljivim cinjenicama...

Smrda · 08-10-2006, 20:53:11

ne bih se slozila sa tobom po pitanju da li je ideoloska ili ne,kao i religija...ali necu o tome da ne odem u off...taman sam mislila da cu se sloziti sa tvojom izjavom....
xexexe
mislim da postojanje takvih organizacija je neminovno,samo ga treba posmatrati distancirano...i neostrasceno...
a gnosticki mit?!?!?
pa ko zeli verovace....