Novi Colin album

[Bred]

Pesme koje morate èuti pre nego ¹to umrete

Dana¹nji „Gardijan“ u kulturnom dodatku sa naslovom „Nezaobilazna umetnost“ donosi spisak „20 dela koja morate videti pre nego umrete“. Selektor izbora ka¾e da „ako odista ¾elite da do¾ivite umetnièko delo, onda nema alternative, morate ga lièno pogledati“.

Za biv¹eg studenta umetnosti nemam lo¹ rezultat: divio sam se, u taèno jedanaest od utvrðenih dvadeset prilika: Pikasu, Polaku, Mikelanðelu, Rembrantu, Rotku, maski Tutankamona, Jan van Ajku, skulpturama sa Partenona, Rafaelu, Leonardu i Vermeru po ©paniji, Americi, Italiji... Izbor kao svaki izbor nosi nepravde. Krivo mi je ¹to nema Karavaðove slike „Odsecanje glave Sv. Jovana“ iz katedrale Sv. Jovana u Valeti na Malti, suncokreti Van Goga... Kakav je to popis bez ©ekularèevog driblinga protiv Engleske na JNA 1958, kad nema zvuka „Stonsa“ iz Hajd parka, jula 1969... A kada æemo da se izvinimo graditeljima!? Njih preskaèemo kad se divimo stvaraocima. Gde je tvorac piramide u Gizi, katedrala u Sent Deniju, Kelnu...

Aste¹ki Pentagon

O tome ne¹to mozgam dok sedim u ogromnom prostoru èija je prednja strana potopljena ispod povr¹ine jezera i koja kao pramac broda deli vodu na dva potoka, dok tri ogromna staklena zida okrenuta ka svetlu podseæaju na sve pre nego na jedan od najskupljih muzièkih studija. Spolja je to poput aste¹kih piramida, iznutra kao komandna soba Pentagona. Armirani zidovi debljine nekoliko metara èine besprekornu izolaciju. Nadrealna konstrukcija na osam stubova nosi krov sa 32 okrugla i jednim otvorom na kome visi metalna mre¾a sa pregradama koje ovu prostoriju od nekoliko hiljada kubnih metara èini idealnom akustiènom celinom. Ta graðevina, kao kad se futurizam ®ila Verna sudari sa fantazijom Stenlija Kjubrika, naslonjena na staru vodenicu, vrh je ve¹taèke ade. Kad se podeli, voda sa jedne strane pada u potok, a sa druge mirnim krakom be¹umno omeðuje zamisao graditelja. Na tom ostrvu veliki parking i administracija koncepta koji se zove Stvarni svet. Direkcija festivala „Womad“, izdavaèka kuæa „Real World“, hangari sa koncertnom opremom za najzahtevnije turneje, audio, video i dizajn studiji... Na zadnjem ¹picu ostrva most koji vraæa u onaj drugi svet. Suroviji i stvarniji.

Muzika i ti¹ina

Sve ovo je zamisao jednog èoveka. Piter Gabrijel, pare zaraðene od muzike, investirao je u idealne uslove da bi se muzika mogla obnavljati. Simbolièno, dno njegovog studija je ispod nivoa jezera sa namerom da podseti kako se upravo iz vode sve raða - ¾ivot ali i muzika. Tri ogromna staklena zida gledaju ka istoku, jugu i zapadu odakle svetlost hrabri ¾ivot. Na severu, stanuje mrak i ti¹ina. A ¹pic graðevine, po¹to podeli vodu, nudi dva izbora: buèni i spokojni. Celo popodne ba¹ tu posmatram proces iz koga se raða ono ¹to je nastalo u Bala¹eviæevoj ma¹ti. Iz 144 kanala najnovijeg SSL stola serije XL 9000 K pomaljaju se gitare, gudaèi, klavir, me¹oviti hor i glas Zdravka da isprièaju jednu od onih prièa zbog kojih znamo da jo¹ sve nije izgubljeno. Kako je napravljena pesma „Spasi me, Bo¾e, njene ljubavi“ èini èast ne domaæoj muzici veæ i poeziji jednog jezika. Zdravko ponovo ima pesmu zbog koje æe mu¹karci biti lomni a sve ¾ene nemoæne.

Reèi kao zvezde

Talijanu Marku Maljariju koji saoseæa muk kad balada pobegne iz zvuènika ne prevodim tekst. Emocije su neprevodive. Nema o èemu nisu napisane pesme. Novi je uvek naèin kako autor nosi svoj udes. Jer, prave reèi kao zvezde padnu same:

Kad na jednu kartu stavi¹ sve ¹to ima¹... Kad su ti sve misli istoj slici ram... Kad ne broji¹ da li daje¹ ili prima¹... Znaèi da æe¹ ostariti sam... Kad se spusti zavesa... Aplauz sledi... Al’ u jednom trenu vlada mrkli mrak...

U tom èasu posumnja¹ da i¹ta vredi... ®ivot ceo... Pepeo i prah? ®ivot ceo samo tuði deo...

Kad pogre¹i¹, pa zavoli¹ vi¹e nego ¹to bi smeo...

Ovo je samo deo jedne od pesama koje se „moraju èuti pre nego se umre“. Bez brige, ona neæe stiæi u èitanku jo¹ manje svog tvorca odvesti u Akademiju. Tamo su podobni. Genijalni su, sreæom, na na¹oj strani ulice. Petar Popoviæ

P.S. Dok ovo pi¹em, saznajem da je Gebrijelu malopre u Londonu uruèena „Q nagrada“ za ¾ivotno dostignuæe. Engleska zna da prizna svoje velikane.