memento mori! hominem te memento!

[Korisnicko Ime]

Dejan Stankoviæ (22 Januar, 2007 - 10:52)

Io triumphe! klièu pobednici.

Parada velièanstvena. Euforièna svetina klièe legijama ¹to mar¹iraju pod punom borbenom opremom. Plebs voli da se dernja: danas ti se divi, obo¾ava te, ljubi zemlju kojom hoda¹, a sutra te ru¾i, kamenuje, pljuje. Danas je dan veseo i gomila dovikuje: CARPE DIEM - dan je tvoj, pobednièe, makar ovaj. Pobeda je zaslu¾ena, dan je triumfatorov – beli konji ne vuku dvokolice drumom, veæ preko zvezdanog neba. Vrhunac uspona preko trnja, krvi i znoja. U trenutku euforije slava i uspeh èine se opipljivima: svemoæni smo, kraja nam nema, more nam do kolena ...


Triumfator vodi pobedonosnu povorku kroz kroz ovacije, preglasne izraze divljenja. Trijumf stvara besmrtnike; makar na kratko. Slava kao i svaki drugi opijat, doðe i ode a mi smo, okreni-obrni, samo ljudi.

U takvom èasu, toliko jedinstvenom i posebnom da ga retko koji smrtnik do¾ivi i na svojoj ko¾i iskusi, svakome kroz glavu proleti neblagorazumna misao da od ovog èasa nestaju granice; da je slava pobedila smrt. Ba¹ svakome, makar na tren i makar nehotice. Takav je èovek stvor, nezasit. Zar nije s tolikom snagom i silom sve moguæe? Svakoga ponese sumanuta ¾elja, pa za¹to ne vojskovoðu koji da nije gord kao ¹to jeste, nikada ne bi postao to ¹to jeste?

Io triumphe! klièu pobednici.

Kapu dole! Triumfator je dostojan poèasti. Ali slava pobednika je opasnost; mo¾e da bukne kao Vezuv ili Etna, da se izvrgne na naopako. Mudri ljudi, nauèeni gre¹kama, svojim i tuðim, iskustvima, nedavnim i drevnim, znaju koliko moæi èovek udahne dok se u koèijama od zlata u purpurnoj tunici kreæe kroz ovacije i koliko je njegovo telo nejako da tu silu u sebi obuzda. Zato, dok traje pobedonosni pohod triumfator ni na trenutak ne sme biti ostavljen sam. U stopu ga prati i sa njime se na koèijama vozi poseban pratilac, najmudriji od sveg carskog roblja. I dok narod urla, cveæe leti a triumfator odmahuje, rob, se ne odvaja od pobednika èvrsto dr¾eæi krunu od lovora nad njegovom glavom. A za¹to mu se mièu usne? ©ta to govori? ©ta, po svetom zadatku, su¾anj pobedniku neumorno pri¹aptava na uvo?

Memento mori. Hominem te memento! Mortalem te esse memento!

Pobednik i gubitnik su ljudi na razlièitim krajevima slave – jedan opijen poèetkom, kada slava izgleda beskonaèna, a drugi na koncu, odkuda se ugasla glorija mnogo bolje sagledava i razume. I nièija nije gorela do zore. A svakom onome ko je iskusio slavu i pad, dovoljno je da pogleda uljanicu kako se gasi da bi se setio mudrih reèi: Sic transit gloria mundi! Dok trepne¹ okom sagori i proðe zemaljska slava!

©apuæe rob: Pobednièe, kroz dane slave i moæi koji te èekaju proði neizmenjen, svoj. Onakav kakav si sebi obeæavao da æe¹ biti. To je te¾e nego pobediti. Kako god to sada izgledalo slava jeste prolazna i ¾ivot ima kraj, a ti jesi samo smrtnik, jednak svakom drugom. 

To ¹apuæe nesreæni rob, a slavu ne poznaje, bogastvo samo gleda i sreæu zami¹lja. Osu¹ila mu se usta od ponavljanja. D¾aba, niko njega u toj gunguli nit èuje, nit slu¹a. A sav je skr¹en od tolikog  truckanja na tvrdim toèkovima po jo¹ tvrðoj kaldrmi, ruke ga bole od dr¾anja lovora nad pobednikovom glavom i pun mu je nono1 svega. Ali pun!!

Blog B92



Covek je 
Ja sam se zamislio, a vi?

[Smrda]

nemam reci.

[AquArius]

Eh,... u ispraæaj izborima...