Grip je stigao

[Bred]

Prele¾an grip ostavlja kratkotrajan imunitet, ali ipak dovoljan da u istoj sezoni ne mo¾e dva puta da se dobije isti virus.

Izvor: YUMAMA

Grip izaziva virus. Virus gripa pripada familiji Influenza viridae, a influenca - ime virusa je postalo poznato i van medicinskih krugova. Postoji nekoliko tipova virusa koji se oznaèavaju velikim slovima abecede, u okviru kojih se nalaze podtipovi koji su dobili svoje brojeve. Neki od virusa su dobili i „geografsko ime“ po delovima sveta u kojima su „poharali“ stanovni¹tvo u bli¾oj ili daljoj pro¹losti. Svake godine se neki od njih pojavi sa svojim specifiènostima koje se ispolje tokom epidemije.

Kako se »zakaèi« grip?

Veoma jednostavno - bolesno dete (ili odrasli) zarazi zdravo, nevakcinisano.

Izvor je, dakle, bolesno dete (ili odrasli) u kome se virus razmno¾ava. Kako su disajni organi mesto gde se virus prvo nastani, odatle se lako izbacuje u spolja¹nju sredinu - kijanjem i ka¹ljanjem.

Kada virus dospe u disajne puteve, on se zakaèi za æelije sluzoko¾e gornjih respiratornih organa (pre svega nos, grlo, du¹nik) i munjevito se ubacuje u unutra¹njost æelije. Tamo se pona¹a veoma ru¾no - koristi pogodnosti æelije domaæina da bi se razmno¾avao, a kada se umno¾i, nezahvalno ubija »krevet u kome je spavao«. Tada izlazi iz æelije tra¾eæi druge »¾rtve« u kojima se razmno¾ava. Virus gripa ogoljuje delove sluzoko¾e disajnih organa, a ovako gola sluznica je bogata nervima koji zapoèinju refleks ka¹lja. Kada dete ka¹lje, ono izbacuje kapljice sluzi brzinom od preko sto kilometara na sat. Naravno, u te kapljice se uvalio virus gripa koji se brzo ¹iri, i u okolini obolelog deteta je pravi nevidljivi oblak virusa influence. Ako se u blizini naðe zdravo dete, virus ulazi u njegove disajne organe, pa postoji velika moguænost za pojavu oboljenja.

©ta razlikuje virus gripa od drugih zimskih virusa?

Svi respiratorni virusi manje ili vi¹e o¹teæuju sluzoko¾u disajnih organa, ali virus gripa to radi u mnogo veæem obimu. Njegovo ¹irenje unutar organizma obolelog deteta je mnogo br¾e u odnosu na druge zimske viruse, pa se zbog virusa gripa daleko èe¹æe javljaju komplikacije, od kojih su neke veoma ozbiljne. Za grip je karakteristièno da je to bolest èitavog organizma, jer virus putem krvi dospeva u skoro sve delove tela.

Veæina drugih zimskih virusa traje nekoliko dana. Obièno deca posle tri-  èetiri dana visoke temperature ¾ivnu, i u toku par narednih dana potpuno ozdrave (naravno, pod uslovom da se ne¹to ne iskomplikuje). Grip traje najmanje pet do sedam dana, a kod mlaðe dece ili osetljivih mali¹ana i du¾e!
Tipiène su i »porodiène epidemije« gde skoro svi èlanovi familije obole.

Za razliku od svojih »zimskih srodnika«, virus influenze je otporniji i du¾e opstaje u spoljnoj sredini, pa se lak¹e i br¾e prenosi, a samim tim i br¾e putuje - prelazeæi iz zemlje u zemlju, pa se pro¹iri u èitave delove kontinenata za nekoliko nedelja.

Koji su simptomi i znaci bolesti - kako gripozno dete izgleda?

Onima koji su imali grip ne treba mnogo prièati, pa mogu da preskoèe ovaj odeljak.

Prvi znaci gripa se ne razlikuju bitno od ostalih infekcija - dete se prvo »potuli« - izgubi uobièajenu ¾ivost, a potom se javljaju sledeæi simptomi i znaci:

1. Povi¹ena telesna temperatura
Iako svako dete ima posebnu reakciju na viruse, kod veæine mali¹ana uz grip ide veoma visoka temperatura. Ona je uslovljena prodorom virusa iz sluzoko¾e u krv, kojom ovaj opasni mikroagresor sti¾e u sve kutke detetovog tela. Naravno, odbrambeni (imunolo¹ki) sistem vodi pravi »mikrorat« sa virusom, pri èemu se oslobaðaju supstance koje dovode do poveæanja telesne temperature.
Karakteristièno je da prvih dana bolesti veæina dece prilièno lo¹e reaguje na lekove koji obaraju visoku temperaturu, ¹to roditelje dovodi u veoma te¾ak polo¾aj. Èak se desi da temperatura poraste posle leka (sreæom retko), ¹to je zaista uznemirujuæe. Zato treba u pomoæ »prizvati« tu¹iranje mlakom vodom, naroèito u intervalima izmeðu dve doze antipiretika.

2. Dete veoma lo¹e izgleda - lo¹e op¹te stanje
Veliki broj zimskih virusa (koji nisu grup) uzrokuju lo¹ izgled deteta, ali je za njih skoro tipièno da se po obaranju visoke telesne temperature deca oraspolo¾e i izgledaju kao da nisu bolesna. Na¾alost, kod gripa ovo nije sluèaj. Veæina gripoznih mali¹ana je skoro stalno lo¹e - i kad imaju i kad nemaju visoku temperaturu. Ovo je naroèito prisutno prvih dana bolesti. Deca su po pravilu adinamièna (»vuèe ih krevet«), gube interes za okolinu (ne vrede ni omiljene igraèke, èak ni crtani filmovi i igrice ne poma¾u), a mlaða deca su »kenjkava«. Lo¹e spavaju, a buncanje nije retka pojava.
I za ovaj aspekt gripa je kriva ogromna invazivnost virusa koji prodire u krv, ali i njegova snaga kojom se odupire odbrambenom sistemu deèjeg organizma. Lo¹em stanju doprinosi dugotrajna visoka temperatura, ali i:

3.Oslabljen apetit

Lo¹ apetit je obavezni pratilac influence, ali pored odbijanja hrane, deca nerado uzimaju i teènost. Jedan broj mali¹ana (naroèito mlaði) povraæa, pa je problem dodatno uveæan. Visoka temperatura »su¹i« dete - dolazi do gubitka veæe kolièine teènosti, a ako se teènost ne unosi dovoljno, nastaje dehidracija (manjak teènosti u organizmu). To doprinosi pogor¹anju ionako lo¹eg stanja deteta, ali i slabi njegovu sposobnost da se bori sa opasnim virusom. Zato je od ogromnog znaèaja da se dete »naliva« i tako spreèi nepo¾eljni gubitak teènosti iz organizma.

4.Curenje nosa i ka¹alj

Ovo su neizbe¾ni pratioci gripa. Naglasili smo da se virus prvo naseli u gornjim delovima respiratornog sistema, a nos je prvi na udaru. Kada virus razori æelije sluzoko¾e nosa, dolazi do otkrivanja nervnih zavr¹etaka koji su odgovorni za zapoèinjanje refleksa kijanja. Kijanje je »dizajnirano« da izbaci neko strano telo u nosu, ali ovde se samo izbacuju virusi koji se kupaju u kapljicama sluzi koje lete svuda unaokolo.
U nosu postoje ¾lezde koje tokom invazije virusa luèe ogromne kolièine sluzi koja delimièno curi iz nosa, ali u jo¹ veæoj meri »lije« niz grlo deteta, stvarajuæi dodatne probleme. Zato je nosiæ zapu¹en, slinav, pa dete ote¾ano di¹e.

Ka¹alj nastaje iz dva razloga. Prvi je pomenuti sekret iz nosa koji se sliva niz grlo i nadra¾uje gornje delove du¹nika (traheje), pa se izaziva refleks ka¹lja. Drugi, va¾niji razlog je direktno uni¹tavanje æelija koje èine sluzoko¾u grla i du¹nika (ali i drugih delova respiratornog sistema). Ovako »ogoljena« sluznica je veoma nadra¾ljiva jer nervi koji izazivaju ka¹alj »vire« ispod delova gde je virus napravio ¹tetu. Tako dete veoma dugo i nadra¾ajno ka¹lje, ali bez korisnog efekta ka¹lja. Prisutan je samo »pogor¹avajuæi efekat«, jer dete dok ka¹lje - èestice sluzi lete brzinom oko 150 kilometara na sat, vazdu¹na struja o¹teæuje ionako o¹teæenu sluzoko¾u disajnih organa.

Naravno, kijanje i ka¹ljanje »poma¾u« rasejavanje virusa i njegovo »osvajanje« zdrave deèice.

5.Bolovi i »lomnost u celom telu«
Nema gripa bez bolova!
Veæa deca jasno opisuju da ih sve boli. Potpuna »lomnost« i bolovi »u kostima i mi¹iæima« su prilièno karakteristièni za grip. Nije retka glavobolja (»cela me glava boli«) koja mo¾e da prethodi muènini i povraæanju. Ovaj bolni sindrom je takoðe rezultat prodora virusa u ceo organizam, pa i u nervni sistem koji prenosi bolne dra¾i, ali je delom i posledica borbe organizma sa virusom.
U¾asna je kombinacija veoma visoke telesne temperature i op¹teg bolnog stanja, koja se èesto de¹ava tokom gripa. Sreæom, lekovi za obaranje visoke temperature (antipiretici) su istovremeno i lekovi protiv bolova (analgetici), pa se detetu ipak mo¾e olak¹ati ovo prilièno nedostojanstveno stanje.

Kako se grip leèi?

-Obaranje povi¹ene temperature

je veoma va¾no, ne samo zbog olak¹anja koje donosi detetu, veæ i zbog èinjenice da æe se tako smanjiti gubitak teènosti iz organizma.

Antipiretici (lekovi koji obaraju temperaturu) su i analgetici - dakle smanjuju bol, pa æe detetu biti dvojako lak¹e.

*Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet, Miralgin...) je dobar izbor i mo¾e se davati kao sirup, a kod dece koja povraæaju, ili jednostavno neæe da progutaju lek, treba stavljati supozitorije (èepiæe). Oni su odlièna alternativa i kod onih ¹to ne povraæaju, jer »dobar stomak« treba èuvati za preko potreban unos teènosti. U pojedinim zemljama postoje i intramuskularni preparati paracetamola.

*Ibuprofen (Brufen) je lek koji je takoðe veoma efikasan. On se daje samo kao sirup, a ima jednu malu prednost u odnosu na paracetamol - ima i antizapaljenski efekat (ovo nije presudno u terapiji gripa). Neka deca bolje »reaguju« na jedan, a neka na drugi antipiretik, ali to roditelji brzo provale, pa pravilno odaberu lekiæ.

Lekovi se daju u skladu sa dozama koje preporuèi pedijatar, i u intervalu koji ne sme da bude manji od èetiri sata. Va¾no je biti u kontaktu sa pedijatrom, jer su se doze nekih antipiretika promenile (na primer kod Brufena), a to nije promenjeno i u uputstvu za kori¹æenje leka.

Pored lekova, tu je i tu¹iranje mlakom vodom. Ovo se mo¾e ponavljati bez straha od »komplikacija« (zablude tipa - dobiæe upalu pluæa), a naroèito su dobre izmeðu dve doze leka, ili ako dete nije dobro odreagovalo na antipiretik.

Va¾no je ponoviti da dete NE SME da bude pretopljeno, naprotiv - kada »gori«, ostavite ga samo u pelenici ili gaæicama!

Veæina dece se sama leèi - njihov imunolo¹ki sistem otera virus, pa se dete polako oporavi i vrati normalnom ¾ivotu. Zato se leèenje gripa kod veæine dece svodi na pomoæ da se izbore sa odvratnim virusom.

-Otpu¹avanje nosiæa

Treba koristiti fiziolo¹ki rastvor, ali ne treba be¾ati ni od kapi za nos (Efedrin za male, Olynth, Nafazol, Adrianol T... za veæe) koje bezbedno mogu da se koriste èetiri do pet dana (po¹tujuæi preporuèene doze).

-Obezbeðivanje dovoljnog unosa teènosti

je veoma va¾no za dete. Dete NE SME da dehidrira, zato je va¾no da se  po¹tuje princip »èesto po malo«, naroèito kod dece koja povraæaju. I ona koja ne povraæaju treba stalno da se nude (nekada i teraju) da piju, jer zbog lo¹eg apetita i muènine neæe sama da tra¾e.

Voda (naravno negazirana), ohlaðeni (ne ledeni), blagi èajevi (ne jaki - ruski, indijski i sl.) i negazirani sokovi (breskva, kajsija ...) su idealni napici. Treba izbegavati kisele napitke (jake limunade, oran¾ade) i gazirane sokove, jer mogu da provociraju povraæanje.

Dete ne treba terati da jede na silu, a treba mu davati lak¹u hranu. Ako neæe da jede - ne mora, ali mora da pije!

-Borba protiv dosadnog ka¹lja

Terapija antitusicima (Sinecod, Sinetus, Omnitusm Pholcodin...) se sprovodi kada se deca »razdiru« ka¹ljuæi, i kada im se zato poremeti san. To su lekovi »smirivaèi« ka¹lja. Antitusici ne leèe uzrok ka¹lja, veæ »gu¹e« nadra¾ajni ka¹alj. Ipak se daju, jer prekidaju zaèarani krug sve veæeg o¹teæenja sluznice grla i du¹nika. Treba po¹tovati preporuèene doze i prestati sa njihovom upotrebom kada ka¹alj proðe, jer tada prestaje potreba da se smiruje ne¹to èega vi¹e nema.

-Antivirusni lekovi

Treba znati da postoje lekovi protiv virusa gripa. To nisu klasièni antibiotici, veæ »antivirotici« koji mogu znaèajno da umanje te¾inu bolesti i skrate tok gripa, ali i smanje verovatnoæu nastanka komplikacija. Terapija je efikasna ako se zapoène na vreme - ¹to pre! Ovi lekovi su se prvo davali samo naroèito riziènim pacijentima (prete¾no starim i bolesnicima koji imaju dugotrajne iscrpljujuæe bolesti), ali se poslednjih par godina daju i deci. Ostaje nada da æe i kod nas biti ¹ire dostupni (jo¹ uvek su skupi).

Komplikacije gripa se leèe svaka posebno, ali u dogovoru sa pedijatrom.

Kako grip mo¾e da se spreèi?

Na dva naèina. Prvi (ne savetujemo) je da se do proleæa ne izlazi iz kuæe i da se u nju niko ne prima!

Pravi naèin je vakcinacija!

U praksi veæina dece lepo izgura grip i od njega se potpuno oporavi. Komplikacije koje mogu da nastanu su odlièan razlog da SVAKO DETE mora da bude pod budnim okom roditelja. Oni treba da budu u kontaktu sa pedijatrom koji æe znati da isprati bolest i na vreme reaguje u sluèaju eventualnih komplikacija.

Ass. dr Goran Vukomanoviæ, pedijatar

<a href="http://www.b92.net/zivot/roditeljstvo.php?nav_id=215642" rel="nofollow">Izvor</a>


Za¹to je grip zimska bolest?

Virusi gripa obla¾u se masnjikavom slojem, koji se na ni¾im temperaturama stvrdnjava i tako ih ¹titi od hladnoæe, ¹to mo¾e da predstavlja obja¹njenje za¹to je zima sezona grpa, zakljuèili su amerièki struènjaci iz Nacionalnog instituta za zdravlje dece i ljudski razvoj (NICHD).

Masna obloga topi se u respiratornom traktu, omoguæavajuæi virusu da inficira æelije. "Tek u toj 'teènoj fazi' virus mo¾e da prodre u æeliju i zarazi je", ka¾e rukovodilac studije D¾o¹ua Cimerman, èiji je tim koristio metod nuklearne magnetne rezonance da bi prouèio spoljni omotaè virusa gripa, prenosi Rojters.

"Sada kad razumemo kako virus gripa ¹titi sebe, tako da mo¾e da se prenosi sa èoveka na èoveka, mo¾emo da razradimo naèine ometanja tog za¹titnog mrehanizma", izjavio je direktor NICHD Dvejn Aleksander.

Struènjaci su dugo lupali glavu za¹to se virus gripa i drugi respiratorni virusi zimi vi¹e ¹ire meðu stanovni¹tvom. Nuðena obja¹njenja da je to zato ¹to ljudi zimi vi¹e borave u zatvorenom prostoru ili ¹to leti sunèeva radijacija ubija viruse, nisu u potpunosti zadovoljavala.

Virusi ne mogu da se mno¾e sami od sebe, veæ moraju da uzurpiraju ¾ivu æeliju. Virusi gripa imaju spoljnu oblogu, nalik membrani, kojom se pripoje uz æeliju ¾rtve. Potom u nju ubacuju svoj genetski materijal, pretvarajuæi je u fabriku novih virusa.

Replike nekih tipova virusa prosto eksplodiraju iz uzurpirane æelije domaæina. Novi virusi gripa, meðutim, "pupe" iz zauzete æelije, koristeæi lipide domaæinske æelije (izmeðu ostalog i holesterol) za stvaranje spoljne obloge.

Ta obloga se na ni¾im temperaturama postepeno stvrdnjava, procesom nalik kristalizaciji, dok se na vi¹oj spoljnoj temperaturi masni za¹titni omotaè topi i virus nestaje, izuzev ukoliko se ne nalazi u ¾ivom ljudskom biæu ili ¾ivotinji.

Ustanovljeno je da na ne¹to ni¾im temperaturama tvrda lipidna opna mo¾e da pre¾ivi i dejstvo nekih deterd¾enata, ¹to ote¾ava posao uklanjanja virusa gripa s ruku ili drugih povr¹ina.

Virus gripa i drugi respiratorni virusi ¹ire se u minijaturnim kapljicama pri ka¹ljanju, kijanju i govoru, a mogu se i prstima "pokupiti" s raznih povr¹ina.

b92