Forumski bonton!

[Bred]

Etika ponasanja na forumu



Uproscena definicija pojma 'Forum'
Forum, po svojim karakteristikama, je takav vid komunikacije koji omogucuje:
- odlozeno citanje poruka, tj. poruke se ne brisu automatski posle nekog vremena (slicno eMailu, s razlikom koja je navedena u sledecem redu)
- svi korisnici mogu procitati vase poruke u javnom delu foruma
Forum je, znaci, takav vid komunikacije koji ostavlja tragove o svim porukama napisanim na njemu, i u skladu sa tim, a u cilju odrzavanja reda, forumi se moderisu od strane ljudi zaduzenih za to.
Moderisanje je neophodno da bi se na forumima odrzao red, kultura i tradicija foruma.



Razjasnjenje pojmova vezanih za forume:


Topic (tema) - celina na forumu koja se bavi odredjenim problemom. Ima svoj naslov i sklopu sebe ima postove (poruke). U jednoj temi ucestvuju vise korisnika svojim postovima.
Post (poruka) - celina na forumu koju je jedan korisnik napisao u okviru jednog topica (teme)


Osnovna kultura ponasanja na forumima:

S obzirom na prethodne dve karakteristike, osnovna kultura bi bila:
- obracati paznju na pravopis (isto kao kada bi ste poruku pisali za javno glasilo ili casopis)
- postovi trebaju biti lako citljivi
- ne pisati topice koje ne zasluzuju egzistenciju duzu od vremena zadnje poruke u topicu (objasnjenje sledi par redova nize)
- ne 'otimati' tudje topice (ne preusmeravati temu van onoga sto je autor topica zamislio)
- jedan topic - jedan problem (ili jedan topic - jedna tema), ne voditi vise razlicitih diskusija u jednom topicu, takodje ne voditi jednu diskusiju u vise tema (objasnjenje sledi par redova nize)
- topici i postovi bi trebali biti u skladu sa tradicijom foruma (objasnjenje sledi par redova nize)
- naslov topica treba da opisuje sadrzaj istog, tako da korisnik moze iz samog naslova da zakljuci da li zeli da procita topic
- ne 'trovati' forum bespotrebnim postovima (objasnjenje sledi par redova nize)



O citljivosti postova

Neupotrebljavanje interpunkcijskih znakova, nepravilna upotreba istih, preterana upotreba smajlija, ukrasavanje postova slikama ili necim drugim, sve to doprinosi losoj citljivosti posta.
Ovo se moze uporediti i sa necijim nerazumljivim rukopisom.
Koliko je nekom mrsko ili tesko da cita neciji nerazumljiv rukopis ili necitak tekst, toliko nekom moze biti tesko ili mrsko da cita necije postove.

'Otimanje' tudjih topica

Ukoliko je neko zapoceo topic sa molbom da mu se resi kakav problem, i problem jos uvek nije resen, iznosenje slicnog problema u svrhu trazenja pomoci (od strane drugog korisnika) u istom topicu - smatra se 'otimanjem' topica.
Iznosenje problema u nekoj temi, a nevezanog za originalnu temu, se isto smatra 'otimanjem' topica.

Vecina ljudi ovo radi da bi privukla paznju. Videli su da u nekom topicu ucestvuju ljudi ciju bi paznju hteli privuci, pa onda 'otimaju' topic.
Sve ovakve poruke (postovi) se na engleskom nazivaju 'offtopic' (van topica/teme)



Pravilo: Jedan Topic - jedan problem

Razlika izmedju ovoga i 'otimanja' je kad autor topica u jednom topicu postavlja vise problema.
Bitno je takodje, da se o jednom problemu (temi) ne raspravlja u vise topica, tj. jedan topic je dovoljan za jedan problem.
Ovakve situacije uticu na preglednost foruma, kao i na funkcionalnost Pretrage (Search) na forumu.



'Trovanje' foruma ili 'trovanje' teme

Post kojim se nista ne kazuje, ili se kazuje nesto sto je vec receno u temi, je suvisan, i kao takav i nepozeljan.
Post koji je delom vezan za temu, a delom podstice na drugu temu je takodje nepozeljan, posto moze da prouzrokuje totalno skretanje sa teme.
Ukoliko je neki topic takav da ne krsi pravilnik foruma, ali je istovremeno suprotan tradiciji foruma, ili se na neki drugi nacin sa njom kosi (moralno, tematski, po ozbiljnosti...) se smatra 'trovanjem' foruma, i kao takav je nepozeljan.



Tradicija foruma

Svaki forum ima svoju tradiciju. Pojedini su iskljucivo zabavnog tipa, pojedini su tehnickog, neki su kombinovani.
Takodje, svaki forum ima odredjen nivo kulture koji na njemu postoji po pitanju stila pisanja, dijapazona tema itd.
Menjanje tradicije foruma je korak o kome treba covek da razmisli pre nego sto ga preduzme.
Osnovna je kultura da se novi korisnik prvo upozna sa tradicijom foruma pre nego sto pocne aktivno da ucestvuje na forumu.


Autor: boby
Izvor (http://www.mycity.co.yu)

[Bred]

I internet bonton
INTERNET BONTON
Kodeks pona¹anja na Internetu

Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medij. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne ¾eleli da se pojavimo, ali je to te¹ko izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omoguæava. Kako to deluje na ljude? Moguænost da ono ¹to radite vidi ogroman auditorijum razlièito deluje na svakog èoveka. Neko se zbuni ili upla¹i, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija ¹alom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom, a neko i opsuje. Takvi smo mi ljudi. Razlièiti.

Ipak, ba¹ zbog toga ¹to smo tako razlièiti moramo da povedemo raèuna jedni o drugima. Ono ¹to neko smatra normalnim pona¹anjem nekom drugom se mo¾da ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da nauèimo da ga zajedno i koristimo. To znaèi da moramo biti spremni na maksimalnu meðusobnu toleranciju i obzire ali i odgovornost za ono ¹to radimo. Upravo zbog toga postoje odreðene norme koje treba svi da po¹tujemo.

Uop¹te za sve oblike aktivnosti na Internetu va¾i da ne smete raditi ni¹ta ¹to je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila zavise od pojedinih internet servisa.



Lièna komunikacija

Ovo je najèe¹æi vid komunikacije dve osobe putem Interneta i odnosi se prvenstveno na e-mail. Iako se email èesto naziva privatnom po¹tom on u stvari ima status liène po¹te, jer retko ko æe vam na Internetu garantovati privatnost. Za punu privatnost mo¾ete koristiti neki metod ¹ifrovanja svojih poruka.

Email shvatite kao moguænost slanja poruke namenjene jednom primaocu, neku vrstu dijaloga. Koristite ga kada treba da prenesete informacije koje nisu od znaèaja za ¹iri audiotorijum, odnosno bitne su samo za vas i va¹eg sagovornika.

Objavljivanje sadr¾aja maila treæim licima nije dozvoljeno osim ako se oba sagovornika oko toga ne saglase. Vlasni¹tvo nad svakom mail porukom je ravnopravno podeljeno izmeðu po¹iljaoca i primaoca. Sadr¾ajem se mo¾e raspolagati samo uz obostranu saglasnost. Iako se podrazumeva da va¹ sagovornik ne sme objaviti va¹u poruku bez va¹eg dopu¹tenja, preporuèljivo je da u svojoj poruci naglasite ako odreðene informacije smatrate naroèito privatnim te ni u kom sluèaju ne ¾elite da budu objavljene. Ovo ne va¾i za ¾albe. Dakle ako imate osnovan razlog da se po¾alite administratoru na sadr¾aj mail poruke, slobodni ste to i da uradite i poka¾ete sadr¾aj poruke administratoru i bez saglasnosti po¹iljaoca.

Ako ste dobili dozvolu da mail prosledite treæim ljudima, povedite raèuna da ne menjate sadr¾aj. Prema dogovoru, poruku mo¾ete skraæivati, to jest izbacivati nepotrebne delove, ali tako da ne naru¹ite znaèenje teksta koji prenosite. Takoðe uvek uz takvu poruku prilo¾ite i osnovne podatke iz kojih se vidi èiju poruku prenosite.

Ne ¹aljite mail ljudima za svaku sitnicu, pogotovo ne ako vas ti ljudi ne poznaju. To je stvar uètivosti. Mnogi internet mail koriste za veoma ozbiljne stvari, èesto i za posao, te im previ¹e nepotrebnih poruka samo smeta. Nije va¾no da li vi smatrate da treba da po¹ajete neku poruku, nego da li æe i primalac te poruke to smatrati kad je dobije. Netra¾ene poruke (unsolicited email) su nepo¾eljne i zabranjene. U su¹tini, smatra se nepo¾eljnim da bilo kome ¹aljete mail osim ako vam on to nije direktno ili indirektno odobrio. Direktno vam odobrava tako ¹to vam da svoju adresu i pozove vas da ga kontaktirate preko maila, ili indirektno, kada se njegova mail adresa pojavi na nekom javnom mestu (konferencija, WEB strana, ¹tampani èasopis, programski paket ili slièno) sa oèiglednom namerom da bude upotrebljen radi kontakta povodom odreðene teme. To znaèi da, ako upotrebite takvu javno objavljenu adresu, upotrebite je samo iz razloga zbog kog je i objavljena, a ne za druge svrhe. Takoðe, neèiju email adresu mo¾ete dobiti i od prijatelja. Mo¾ete je upotrebiti ali ako imate stvarno dobar razlog (recimo oèajnièki tra¾ite re¹enje nekog svog problema a oèekujete da ta osoba mo¾e da vam pomogne) a tada obavezno navedite i naèin kako ste do¹li do email adrese. Kada se prvi put obraæate ljudima koji vas ne poznaju obavezno se na poèetku predstavite i jasno navedite razlog za¹to im se obraæate.

Ne ¹aljite lanèana pisma (znate ona pisma u kojima se od primaoca tra¾i da ga umno¾i u odreðen broj primeraka i po¹alje drugim korisnicima). Tako ne¹to je zabranjeno jer direktno utièe na optereæenje Interneta i njegovo zagu¹enje. Za takve stvari administratori odmah zabranjuju pristup. Ne nasedajte na lanèana pisma koja dobijete od drugih, èak ni na ona koja naizgled deluju kao stvarna (recimo razni pozivi na humanitarnu pomoæ ili slièno). Lanèana pisma nisu naèin na koji se informacije distribuiraju Internetom. Ako dobijete takvu poruku, odmah o tome obavestite svog administratora.

Potpi¹ite se na kraju poruke. Èesto internet maileri primaocu ne prikazuju sve podatke iz zaglavlja poruka, tako da on ne mora da zna od koga je dobio poruku. Ako se potpi¹ete, komunikacija biva mnogo lak¹a.

Odgovarajte na mail poruke. To je takoðe stvar uètivosti. Ako podrazumevate da vam se ljudi javljaju mailom zato ¹to imaju dobar razlog, red je da im na poruku odgovorite pa makar i samo da im saop¹tite da niste u situaciji da im pomognete. Ako ne mo¾ete odmah da odgovorite na poruku a smatrate je va¾nom, uètivo je kratko odgovoriti radi potvrde da je poruka stigla, izvinuti se zbog zauzetosti i obeæati da æete odgovor poslati ¹to pre. Naravno, ne uzimajte ovo zdravo za gotovo, odgovor na poruku je stvar uètivosti jer time dajete do znanja da ste poruku primili. Ako je poruka koju dobijete sama po sebi neuètiva ili iz nekog drugog razloga ne ¾elite da odovorite, ne morate.

Budite tolerantni. Ne uzimajte zdravo za gotovo sve ¹to proèitate u poruci, a pogotovo ne reagujte na provokacije. Upravo najbolja reakcija na provokaciju je kada uop¹te ne reagujete. Najèe¹æe te¹kim reèima napisanim u afektu stvari mo¾ete samo da pogor¹ate, izazovete lanèano poveæavanje broja razmenjenih poruka koje neæe dovesti ni do kakvih rezultata osim lo¹eg raspolo¾enja na obe strane. Bolje je da u startu ignori¹ete takve poruke ili da saèekate sat dva, pa i ceo dan pre nego ¹to odgovorite da vas proðe ljutina.

Pre nego ¹to poènete da odgovarate na poruku, proverite da li ste od iste osobe dobili jo¹ neku poruku. Èesto se de¹ava da posle jedne doðe i druga poruka sa naknadnim obja¹njenjima ili mo¾da èak informacijom da je re¹enje u meðuvremenu pronaðeno. Tako æete i sebi i sagovorniku pri¹tedeti i trud i vreme.

Ne tra¾ite od svojih sagovornika da vam poja¹njavaju banalnosti ili teme za koje postoji obilje raspolo¾ive dokumentacije ili literature na Internetu. Rizikujete da dobijete prilièno o¹tar odgovor da takve informacije upravo i potra¾ite na Internetu.

Ako dobijete mail od nekoga u kome vam on tra¾i informacije a poznato vam je da su te informacije dostupne na Internetu, ne morate tro¹iti vreme na obja¹njenja. Jednostavno ga uputite na dostupne informacije. Ako niste sigurni da su va¹em sagovorniku te informacije dostupne ponudite mu da mu ih po¹aljete kao datoteke kroz mail i po¹aljite ih tek kada se on sa tim saglasi.

Ne ¹aljite nikome dugaèke poruke (dugaèkim porukama se smatraju sve poruke koje imaju preko 100 linija teksta) ili poruke sa zakaèenim datotekama bez izrièitog odobrenja primaoca. Ma kako nekome oèajnièki trebao neki podatak to ne znaèi da je spreman da ga preuzime preko mail-a. Razloga mo¾e imati mnogo, poèev od toga da mu je neekonomièno da datoteke preuzima na taj naèin pa do toga da njegov mail server ne dozvoljava prijem dugaèkih poruka ili jednostavno nije sposoban da ispravno prosleðuje dugaèke poruke. Zato, ako nameravate da nekome po¹aljete dugaèku poruku ili datoteku, obavezno ga prvo pitajte da li se on s tim sla¾e. Èesto se de¹ava da korisnik odobri slanje ali da vam da neku drugu e-mail adresu na koju to mo¾ete da mu po¹aljete. U svakom sluèaju, kad god mo¾ete izbegavajte slanje dugaèkih poruka ili datoteka kroz mail. Nije zabranjeno, ali ovu moguænost treba koristiti veoma obazrivo. Raèunajte s tim da va¹ sagovornik plaæa kori¹æenje Interneta. Vi mo¾da nemate tu obavezu (recimo koristite Intenret preko svog fakulteta, ¹to je besplatno). Zato svaku poruku prilagodite ne prema svojim tro¹kovima nego prema moguæim tro¹kovima primaoca. Najbolje je da za slanje dugaèkih datoteka (preko 50Kb) koristite pogodnije (ekonomiènije) metode, FTP, WEB ili ICQ.

Proveravajte adrese na koje ste uputili poruke pre nego ¹to ih po¹aljete. Desi se da adresu pogre¹no otkucate pa vam se poruka vrati s naznakom da korisnik ili sistem ne postoji. Ovo ume da bude veoma nezgodno ako ¹aljete neku dugaèku poruku jer veæina servera æe vam nazad vratiti kompletnu poruku. Ovim æete prvenstveno sebi napraviti nepotreban tro¹ak, ali æete i nepotrebno opteretiti servere koji su tu poruku morali da prenesu. Takoðe, lako se mo¾e desiti da se iza adrese na koju ¹aljete poruku krije mail lista a ne jedan korisnik (mail lista je poseban sistem kada se na jednu adresu po¹alje poruka a poseban serer tu poruku umno¾i i po¹alje svim korisnicima koji se nalaze na listi). Zamislite neprijatnost koju mo¾ete da izazovete ako na takvu listu po¹aljete poruku privatne sadr¾ine.

Prilikom repliciranja na poruku proverite sadr¾aj CC: (Carbon Copy) polja. Ako je poruka koju ste primili poslata kao Carbon Copy, odnosno niste jedini primalac, nego je ona istvoremeno poslata i drugima, lista ostalih primalaca se nalazi u CC: polju poruke. Vas odgovor na takvu poruku æe takoðe otiæi svim tim ljudima a ne samo onome na èiju poruku odgovarate. Pre slanja pogledajte sadr¾aj ovog polja i ako ¾elite da odgovor ode samo osobi od koje ste poruku dobili obri¹ite sad¾aj CC: polja. Neki maileri imaju posebne opcije koje se zovu Reply To Sender i Reply To All Recipients ili slièno a namenjene su upravo za kontrolu kome æe odgovor otiæi.

Carbon Copy koristite samo ako imate dobar razlog i ako ste se unapred dogovorili sa korisnicima kojima æete tako slati poruke. Naime, jedno od va¾nih pravila Interneta je da vam nije dozvoljeno da objavljujete tuðe email adrese bez dozvole vlasnika. Kada ¹aljete CarbonCopy poruke, spisak email adresa svih primalaca æe biti vidljiv svakom od primaoca, ¹to mo¾e biti naru¹avanje ovog pravila. Za ovakve namene preporuèljivije je slati Blind Carbon Copy poruke (BCC: polje), kada primaoci ne mogu da vide adrese ostalih primaoca, ¹tavi¹te, nema naèina ni da saznaju da ste poruku poslali jo¹ nekome.

Ako ste nekome poslali poruku ne oèekujte da æete odgovor odmah dobiti. Iako Internet omoguæava veoma brz prenos po¹te, postoje razni objektivni razlozi da vam odgovor ne doðe odmah. Primalac jednostavno ne mora da se zatekne pored raèunara kada ta poruka stigne, veæ æe je proèitati kada bude prvi put proverio da li ima pristiglu po¹tu. Slo¾iæete se da nema logike da neko po ceo dan sedi i èeka da vidi da li æe mu neko poslati mail. Ako ¹aljete poruku nekome ko ¾ivi na drugoj strani sveta, logièno je da on mo¾da u tom trenutku spava. Mo¾da primalac svoj mail mo¾e da èita samo dok je na poslu ili samo dok je kod kuæe, ili samo u raèunskom centru svog univerziteta ili je prezauzet ili iz nekog drugog razloga ne mo¾e da vam odgovori odmah. Ako vam se poslata poruka nije vratila sa porukom o gre¹ci, onda je s velikom verovatnoæom ona isporuèena kako treba te samo treba da strpljivo saèekate da je primalac proèita i odgovori vam. Saèekajte dva tri dana, pa tek tada ponovo po¹aljite poruku, ali i to uradite samo ako vam je stvar naroèito va¾na.

Koristite polje za temu poruke (Subject). Njegova namena je da u par reèi naznaèite sadr¾aj poruke a to mo¾e mnogo da znaèi kada se nakupi veliki broj poruka pa treba meðu njima pronaæi neku odreðenu. Osim toga, ako s nekim vodite diskusiju po vi¹e razlièitih tema, tema poruke mo¾e da poslu¾i da razlikujete kojoj diskusiji koja poruka pripada.

Utvrdite kome se mo¾ete obratiti za pomoæ u sluèaju da vam ne¹to ne funkcioni¹e kako treba ili dobijete neke poruke neprijatnog sadr¾aja. Najbolje je da se za takve stvari obratite prijatelju ili administratoru sistema koji koristite za pristup Internetu.

Obratite pa¾nju da je tekst poruke uvek suvoparan, i da ista reèenica koju ste napisali s jednom namerom primaocu mo¾e da izgleda potpuno drugaèije. Ovo je naroèito èest sluèaj sa sarkazmom kog primaoci po pravilu tumaèe za ozbiljno. To ¹to ste se vi smejali duhovito¹æu va¹e poruke ne znaèi da æe poruka s druge strane delovati duhovito. Naprotiv, takve poruke mogu da izgledaju smrtno ozbiljne. Zato budite obazrivi i nastojte da se ¹to preciznije izra¾avate.

Koristite smajlije (smileys) da izrazite ton va¹e poruke. Smajliji su znaci koji se stavljaju u tekst poruke da simbolizuju odreðene grimase odnosno raspolo¾enja. Znak :-) je primer smajlija. Iskrenite glavu za 90% u levu stranu i prepoznaæete stilizovano ljudsko lice koje se smeje. Ovakvih simbola ima raznih i njima se mogu predstaviti i neraspolo¾enje, plaè, strah, ljutina, bes, zloba, sarkazam itd...)

Nemojte pisati va¹u poruku samo velikim slovima. Velika slova se koriste samo za naslove ili kada ¾elite da va¹a poruka deluje kao da vièete. U nekim sluèajevima to mo¾e biti svrsishodno ali u veæini sluèajeva primaocima se ba¹ i neæe dopasti ako vièete na njih.

Ne koristite znakove koji ne spadaju u tekst (ASCII kodovi van opsega 32 - 127) jer oni u velikom broju sluèajeva neæe ispravno stiæi do primaoca. Ovo se odnosi na razne grafièke simbole, kodove za karakteristièna slova srpskog jezika kojih nema u engleskom i binarne datoteke. Problem sa slanjem binarnih datoteka je najlak¹e re¹iv kori¹æenjem Attach opcije. Njom se binarna datoteka zakaèi za poruku i prilikom slanja, program je sam prekodira tako da se sastoji samo od znakova koji se mogu poslati kao sadr¾aj poruke. Kod primaoca, njegov program takvu datoteku ponovo prekodira u binarni oblik. Ovo se odvija transparentno za korisnike. Meðutim, morate znati da se prilikom kodiranja datoteka produ¾ava za najmanje 30%. Ukoliko va¹ mailer nema Attach opciju morate ruèno da kodirate datoteku u tekst i importujete je u tekst poruke.

Kada je u pitanju kori¹æenje slova srpske latinice ili æirilice, to je takoðe izvodljivo ali je podr¾ano samo u novijim aplikacijama. Jo¹ uvek je Internet oslonjen na servere koji nisu prilagoðeni kori¹æenju kodnih strana u elektronskoj po¹ti. A na kraju karajeva ni svi korisnici nemaju svoje raèunare prilagoðene kori¹æenju yu slova ili ako su ih i podesili koriste razlièite kodne strane. Sve u svemu, preporuka je da na¹a slova koristite samo ako ste sigurni da æe ih primalac videti kako treba. I dalje je, na¾alost, najbolje da ih uop¹te ne koristite. Naravno, ne ka¾emo da je to dobro re¹enje, ali je daleko bolje nego da primalac vidi neke bezvezne simbole umesto slova, zar ne?

Karakteristièna gre¹ka je slanje Word i Excell dokumenata zakaèenih u poruku. Izbegavajte to. Word i Excell dokumenti su poznati kao datoteke koje neekonomièno koriste prostor, ili drugaèijim reèima, èak i dokument sa malo teksta ume da zauzme mnogo prostora. Najbolje je da tekst, ako ga veæ imate u Word ili Excell dokumentu prekopirate sa Cut&Paste u editor za mail poruke. Ako vam je pak stalo da po¹aljete ba¹ Word ili Excell dokument (kako bi ste zadr¾ali formatiranje ili grafièke elemente), a pogotovo ako dokument sadr¾i i slike obavezno ga kompresujte (koristeæi ZIP, ARJ, RAR ili bilo koji drugi format koji primalac mo¾e da iskoristi) pa ga kompresovanog ¹aljite zakaèenog uz poruku. Tako æete i sebi i primaocu poruke napraviti ogromnu u¹tedu - u nekim sluèajevima i 10 do 20 puta.

Jo¹ jedan va¾an razlog izbegavanja slanja Word i Excell dokumentata je to ¹to oni mogu da budu zara¾eni virusima ili trojancima i to bez va¹eg znanja. Takvi dokumenti mogu da naprave zaista veliku ¹tetu primaocu uni¹tavanjem podataka na njegovom raèunaru.

U poslednje vreme, u nastojanju ukljuèivanja multimedije u sve i sva¹ta (jo¹ malo pa æe i pegle imati ugraðenu multimediju) u mail programe je dodata moguænost slanja multimedijalnih poruka. Za to se najèe¹æe koristi HTML kod koji je inaèe u upotrebi na WEB-u. To praktièno znaèi da bilo koju WEB stranu mo¾ete u celini poslati kao mail poruku. Ma kako to lepo zvuèalo, potpuno je nepo¾eljno da ovu opciju koristite. Kao ¹to smo ranije naglasili koliko su Word i Excell dokumenti neekonomièni, tako sada to isto nagla¹avamo za multimediju. Sve to lepo izgleda ali i ko¹ta. U praksi smo videli poruke koje su poslate u HTML formatu tro¹ile do 30 puta vi¹e prostora od onoga koji je dovoljan da se identièna informacija po¹alje obiènim email-om. Osim toga, ne podr¾avaju svi programi ovu moguænost, a vrlo je ru¾no kada va¹ sagovornik dobije gomilu nerazumljivih kodova umesto teksta poruke. Ovakvo slanje poruka koristite samo ako imate debele razloge, ako ste sigurni da primalac to mo¾e da proèita kako treba, a naroèito ako prethodno proverite da li se primalac s tim sla¾e.

Prilikom odgovaranja na po¹tu najèe¹æe je potrebno da citirate deo poruke na koju odgovarate i da se nadove¾ete na nju. Ovo je veoma korisno, jer primalac va¹eg odgovora ne mora da se priseæa ¹ta je rekao veæ mu je to odmah tu, kao citat. Ne zaboravite da neko mo¾e dnevno da primi i stotine poruka i njemu je vrlo te¹ko da zapamti i temu diskusije sa vama a kamoli konkretnu reèenicu. Citiranje je u takvoj situaciji je nezamenljivo jer slu¾i kao nepogre¹ivi podsetnik. Naravno, uop¹te ne morate citirati, ali se nemojte iznenaditi kad vam neko skrene pa¾nju da ste to trebali da uradite jer on sad ne zna o èemu ste prièali. No, ako citirate, nemojte s tim preterivati. Vrlo je èest sluèaj da korisnici prilikom odgovaranja na poruke jenostavno citiraju ceo sadr¾aj poruke na koju odgovaraju. Vrlo èesto to ide do krajnosti kao ¹to je citiranje cele poruke ukljuèujuæi i zaglavlja ili potpise. Tako ne¹to veæ ne treba raditi. Da bi ste odredili ¹ta treba i u kojoj meri da citirate dr¾ite se sledeæeg pravila: citirajte samo onoliko koliko je dovoljno da se pove¾e diskusija, ni manje ni vi¹e od toga. De¹ava se da korisnici, u strahu da ne preteraju s citiranjem iskasape tekst u toj meri da on postaje potpuno beskoristan. Takoðe, slobodno citirajte iz vi¹e delova. Napravite jedan citat pa svoj odgovor na njega, onda stavite sledeæi, pa odgovorite na njega i tako dalje. Tako posti¾ete preciznost u izra¾avanju i ekonomiènu upotrebu elektronske po¹te. Valjanost citata se ne odreðuje kolièinom teksta, veæ sadr¾ajem. No, iz iskustva se procenjuje da je svaki citat koji zauzima manje od 30-40% cele poruke prihvatljiv.

Ogranièite broj znakova po liniji teksta na 66, a samo u izuzetnim sluèajevima maksimalno 72 znaka. Time æete obezbediti da va¹ tekst bude èitljiv na svakoj platformi. Ako koristite linije sa veæim brojem znakova, po pravilu æe se kod primaoca takve linije automatski prelamati tako da æe biti vrlo te¹ko èitati ih. Ovu gre¹ku najèe¹æe prave korisnici koji ¹alju tabelarne spiskove (cenovnike ili slièno) a ne vode raèuna o broju znakova po redu. Takoðe, obratite pa¾nju na znakove razmaka. Oni se ne vide ali prave velike probleme ako prelaze 66 znakova u jednom redu.

Ako u poruci koristite potpis, trudite se da on bude kratak. On ne sme prelaziti èetiri reda teksta. Sve preko toga smatra se bespotrebnim tro¹enjem prostora.

Obratite pa¾nju i na naèin na koji se obraæate sagovorniku u poruci. S prijateljem se mo¾ete ophoditi kako ste i inaèe navikli. Meðu kompjuterskim entuzijastima postoji nepisano pravilo da oni meðusobno ne persiraju jedni drugima èak i kada se lièno ne poznaju. Ali kada kontaktirate nekog nepoznatog, pogotovo ako se radi o poslovnoj prepisci, uètivost je neophodna.



Javna komunikacija

Internet vam pored liène komunikacije omouæava i da uèestvujete u diskusiji zajedno sa vi¹e ljudi, pri èemu se ovo "vi¹e" vrlo lako mo¾e izraziti i u hiljadama. Radi se o mail listama i javnim konferencijama. Naèin komunikacije je manje ili vi¹e isti, èak sva pravila vezana za liènu komunikaciju i dalje va¾e u potpunosti ali, zbog ukljuèivanja vi¹e lica, o nekim stvarima se mora vi¹e voditi raèuna. Naime, sada va¹u poruku ne èita jedna osoba nego vi¹e (ili bolje reæi mnogo vi¹e) njih.

Mail liste smo ukratko veæ objasnili ali da ponovimo, radi se o specijalnim grupama korisnika koji automatizovanim sistemom meðusobno razmenjuju poruke koristeæi mail. Naime, list server, sadr¾i listu korisnika koji pripadaju istoj listi a toj listi dodeljuje jednu email adresu koja se ni u èemu ne razlikuje od bilo koje druge email adrese. Meðutim, kada neko po¹alje poruku na adresu liste, nju u stvari primi list server i prosledi kopiju svakom pojedinaènom èlanu liste. Ovakve grupe se formiraju kada se ¾eli kontrolisati broj uèesnika u diskusiji, odnosno kada postoji potreba da u¾i krug ljudi razmenjuju informacije koje nisu javnog karaktera, ili iz drugih praktiènih razloga.

News (diskusione grupe) je zami¹ljen kao javni sistem poruka. To znaèi da svaki korisnik Interneta mo¾e da po¹alje poruku u news kao i ¹to mo¾e da èita poruke koje ostali ¹alju. Radi lak¹eg kori¹æenja news je podeljen u newsgrupe koje se formiraju prema temama. Tako korisnici ne moraju da èitaju sve poruke nego mogu da odaberu koje ih teme zanimaju. Za razliku od mail lista ovde (uglavnom) nema kontrole pristupa. Meðutim, to ne znaèi da nema pravila. Postoje op¹ta pravila pona¹anja u newsu, ali i svaka newsgrupa mo¾e imati svoja koja mogu biti u saglasnosti sa op¹tim ali i ne moraju.

Kada uèestvujete u javnim diskusionim grupama (bez obzira da li se radi o mail listama ili news grupama) morate imati u vidu koliko je veliki auditorijum kome se obraæate. Ne postoje naèini da se utvrdi taèan broj korisnika javnih diskusionih grupa i on znatno varira od grupe do grupe, ali ako uzmemo u obzir da njih mo¾e da vidi praktièno svako ko ima pristup Internetu raèunajte da vas èita ogroman broj ljudi. Èesto je broj korisnika koji samo èitaju newsgrupe mnogostruko veæi od broja ljudi koji u njima pi¹u. Zbog toga je va¹a odgovornost za ono ¹to napi¹ete i po¹aljete u news mnogo veæa nego u mail-u, jer, potencijalno, nekim svojim nepromi¹ljenim postupkom mo¾ete ugroziti mnogo vi¹e ljudi.

Pre nego ¹to ostavite svoju prvu poruku potrudite se da pogledate sadr¾aj odgovarajuæe newsgrupe i upoznate se sa temom koja vas interesuje, prvenstveno da bi ste videli da li je neko veæ pitao isto ¹to vi nameravate da pitate, a mo¾da veæ i dobio odgovor koji æe i vama koristiti, ili, ako ¾elite nekome da odgovorite na pitanje, proverite da li je neko veæ taj odgovor dao. Nema potrebe da ponavljate informaciju koja je veæ data ili da postavljate pitanje koje je neko veæ postavio, pogotovo ako je veæ i odgovor naðen.

Takoðe, upoznajte ostale uèesnike u grupi kako bi ste znali kako prema njima da se postavite. Time æete upoznati i atmosferu koja vlada u toj grupi i neka pravila koja sama grupa postavlja.

Èesto, ono ¹to je u jednoj newsgrupi dozvoljeno, u drugoj nije. Zbog toga posebnu pa¾nju posvetite svakoj newsgrupi u kojoj imate nameru da uèestvujete.

Kako u javnim grupama uèestvuje veliki broj ljudi vrlo èesto dolazi do neslaganja i sukoba mi¹ljenja. Izbegavajte ukljuèivanje u ¾uène rasprave. One ne vode do re¹enja problema veæ ga samo poveæavaju. Jedina ispravna reakcija u ovakvim de¹avanjima je da se u njima ne uèestvuje. Èak i ako ste sticajem okolnosti uvuèeni u takvu diskusiju, treba ¹to pre da se povuèete. Nemojte nastojati da va¹a reè bude poslednja.

Imajte u vidu da se, prilikom utvrðivanja ko pravi probleme u newsgrupi uop¹te ne uzima u obzir to ko je prvi poèeo. Svako ko u newsgrupu po¹alje neodgovarajuæi sadr¾aj kriv je.

Ako se sa nekim ne sla¾ete, to slobodno recite ali svoje mi¹ljenje potkrepite èinjenicama na kojima ga zasnivate i uste¾ite se od dalje polemike.

Ako vam se pona¹anje nekog korisnika ne dopada, nemojte za to okrivljavati administratore, ali nemojte se ni sa tim korisnikom raspravljati u javnoj konferenciji. Za to koristite liènu po¹tu. Mo¾ete se po¾aliti administratoru na pona¹anje korisnika kako bi on svojim autoritetom delovao na njega.

Vodite raèuna ¹ta pi¹ete, jer nikada ne znate ko va¹u poruku èita. Ton poruke treba da bude tako prilagoðen da nikome neæe smetati kada je proèita.

Podrazumevajte da va¹i sagovornici zastupaju samo sopstveno mi¹ljenje, osim u sluèaju ako se ne izjasne drugaèije.

Vodite raèuna da news tro¹i popriliène resurse Interneta. Zbog toga se trudite da va¹e poruke budu kratke i jasne. Nemojte slati datoteke ili druge podatke koji tro¹e veliki prostor osim ako newsgrupa nije za to namenjena. Ako neko tra¾i odreðenu datoteku u newsgrupi a vi ste raspolo¾eni da to po¹aljete, po¹aljite kroz mail (ali i tada se prvo dogovorite sa sagovornikom). Neki news serveri imaju posebne newsgrupe koje su namenjene za raymenu datoteka. One obièno u svom imenu sadr¾e i reè binaries.

Nemojte ni pisati poruke samo zato da bi ste ih pisali. Trudite se da njihov sadrzaj bude interesantan ostalima koji æe ih èitati. Ukljuèujte se u duskusije samo kada stvarno imate ne¹to da ka¾ete ¹to æe doprineti temi.

Posebno povedite raèuna o Subject polju (tema poruke). U e-mailu ovo i nije toliko va¾no kao u javnim konferencijama. U istoj konferenciji mogu uèestvovati hiljade ljudi u stotinama razlièitih diskusija. Jedini naèin da se sve to prati je kori¹æenje subject polja u zaglavlju poruke. Kada pi¹ete poruku potrudite se da Subject ¹to bolej odredi njenu temu. Ak ou sred neke diskusije krenete diskusiju o neèem drugom, ¹to nema veze sa temom, promenite Subject.

Nemojte jednu te istu poruku slati vi¹e puta. Saèekajte bar sedam dana izmeðu dva slanja iste poruke (ako je u pitanju neki oglas ili pitanje na koje niste dobili odgovor). Pogotovo nemojte istu poruku slati u vi¹e newsgrupa (Multi Post).

Ako po¹aljete poruku a ona se u newsgrupi ne vidi odmah, nemojte je odmah ponovo slati. Ponekad je potrebno neko vreme da se poslata poruka stvarno pojavi u newsgrupi.

Trudite se da poruka koju pi¹ete po temi spada u newsgrupu u koju je ¹aljete. Posebno vodite raèuna da ne ¹aljete oglase ili reklame u konferencije koje nisu za to namenjene. Uvek postoje newgrupe koje su namenjene za oglase te nemojte obicne diskusione grupe optereæivati svojim oglasima, èak i ako prodajete ili kupujete ne¹to ¹to spada u temu takve newsgrupe.

Nemojte la¾irati svoje podatke u zaglavlju poruke. Potrebno je izuzetno znanje da biste bili u stanju da stvarno la¾irate podatke tako da je vrlo te¹ko utvrditi va¹ identitet. U 99% sluèajeva identitet se vrlo lako otkriva. Od ovoga su izuzete jedino mere za spreèavanje spama, koje ukljuèuju i izmenu email adrese koja se prikazuje u zaglavlju ali i to se radi tako da bude oèigledno da se radi o antispam metodi.

Posebno je nedozvoljeno da sadr¾aj poruke la¾irate tako da se predstavljate kao neka druga osoba, odnosno da poruke ¹aljete u njeno ime.

Ako ¾elite da odgovorite nekome na poruku koju ste proèitali u news-u, razmislite da li je bolje da odgovor po¹aljete kao e-mail. Najèe¹æe to jeste sluèaj. S druge strane, ako je sadr¾aj va¹e poruke interesantan veæem broju korisnika, ne oklevajte da je po¹aljete kao javnu. Takoðe, uvek vodite raèuna da odgovor po¹aljete u odgovarajuæu newsgrupu, bez obzira u kojoj newsgrupi je poruka na koju odgovarate.

Javne poruke su svima dostupne i svako ima pravo da se ukljuèi u diskusiju ako smatra da je to potrebno. Dakle, ako vidite da dva korisnika diskutuju na temu koja i vas interesuje, slobodno im se prikljuèite. Samim tim ¹to oni diskutuju u javnoj konferenciji to znaèi da ¾ele i druge da im se pridru¾e.

Kada primetite da ste gre¹kom poslali neodgovarajuæu poruku u newsgrupu po¹aljite i izvinjenje. Meðutim, nemojte namerno slati neodgovarajuæu poruku koju æete zapoèeti sa: "Znam da ovo ovde ne spada, ali moram da po¹aljem pa se stoga izvinjavam...". Time æete samo pokazati ostalima da ste svesni da gre¹ite a da to ipak radite te æete naiæi na mnogo ¾e¹æe ¾albe korisnika na svoje pona¹anje.

Svaka poruka koja po sadr¾aju ne odgovara nameni newsgrupe naziva se ¹umom i smatra se nepo¾eljnom. Nemojte slati ovakve poruke jer æete izaæi na lo¹ glas i kod ostalih korisnika i kod administratora.

Ako se ne sla¾ete sa temom neke newsgrupe onda nemojte uèestvovati u njoj. Ako se u neku newsgrupu ukljuèite da bi ste ostalima rekli kako je tema glupa, bezvezna i da se vi s njom nikako ne mozete saglasiti, samo æete izazvati ¾uène reakcije i izaæi na lo¹ glas. Ne zaboravite da svako ima pravo na slobodu mi¹ljenja te ostavite te korisnike da diskutuju na temu koja ih interesuje a vi naðite neku drugu koja je vama interesantna.

Korisitite filtere. Ako vam se poruke nekog korisnika ili poruke na neku temu ne sviðaju i ne ¾elite da ih èitate, pogledajte da li va¹ program za po¹tu podr¾ava moguænost definisanja filtera. Filterima mo¾ete podesiti da vam se poruke èiju sadr¾inu ¾elite da izbegnete jednostavno ne prikazuju. Ovo ne znaèi da, kada vam neko uputi primedbu na va¹e poruke, treba da ga posavetujete da stavi filter na va¹e poruke. Moguænost kori¹æenja filtera nikoga ne oslobaða obaveze da i dalje sadr¾aj svojih poruka prilagoðava tako da nikome ne smetaju.

Ako vam je neophodno da istu poruku po¹aljete u vi¹e newsgrupa mo¾ete koristiti ukr¹teno slanje (Cross Post). Prilikom pisanja poruke mo¾ete navesti spisak svih newsgrupa u koje ¾elite da ta poruka bude poslata. Razlika u odnosu na to da ruèno po¹aljete poruku u svaku newsgrupu je u tome, ¹to se prilikom crossposta ¹alje samo jedna kopija poruke a u njenom zaglavlju stoji u kojim newsgrupama treba da bude prikazana. Tim se znatno ¹tede resursi Interneta. Meðutim, preporuèuje se da ovakve poruke izbegavate. Iako je ovo svakako mnogo bolje od Multi Post-a i dalje je nepo¾eljno. Problem je u tome ¹to æe mnogi korisnici koji prate sve newsgrupe u koje po¹aljete takvu poruku iznova nailaziti na nju, te æe sa razlogom biti iznervirani. No, veæi je problem ¹to va¹i sagovornici najèe¹æe neæe obratiti pa¾nju te æe odgovor takoðe poslati kao crosspost i time sa vama voditi diskusiju ne u jednoj, nego u svim newsgrupama u koje ste svoju poèetnu poruku poslali. Ovo veæ mo¾e znatno da ometa normalno kori¹æenje newsgrupa te je zbog toga nepo¾eljno. Moguænost ukr¹tenog slanja koristite samo u izuzetnim sluèajevima a i tada obavezno naglasite u samoj poruci da se radi o crosspostu i pozovite da vam se odgovori ¹alju na mail a ne u news. Takoðe, obavezno bi ste trebali da podesite sadr¾aj Followup-To: polja tako da pokazuje na jednu newsgrupu u kojoj ¾elite odgovor ili èak na poster, tako da vam odgovori sti¾u na mail. Ako ne znate ¹ta je Followup-To polje u zaglavlju poruke i kako da ga podesite, to je prvi znak da uop¹te ne treba da koristite ni Cross post metodu za slanje svojih poruka. No, ako to veæ radite, izbegavajte da poruku crosspostujete u mnogo newsgrupa. Svaku poruku koju ¾elite da po¹aljete u vi¹e od pet newsgrupa u periodu kraæem od deset dana ne treba uop¹te da po¹aljete.

Nemojte u konferencije slati poruke kojima æete u par reèi izraziti da se sla¾ete sa neèijom porukom (primeri "Sla¾em se", "U pravu si" i slièno), pogotovo ako æete to jo¹ i zaèiniti citatom poruke na koju odgovarate. Takve poruke su potpuno beskorisne i treba ih izbegavati osim u posebnim sluèajevima kada se radi o javnim glasanjima, anketama ili neèem sliènom.

Pre nego ¹to po¹aljete pitanje u javnu diskusionu grupu potra¾ite odgovor u dostupnoj literaturi i dokumentaciji. Vrlo je neprijatno kada postavite neko pitanje a saèeka vas odgovor da vam se odgovor nalazi u uputstvu. Time ostaje utisak da ste povr¹ni i lakomisleni. U javnim konferencijama æete naæi mnogo ljudi koji su uvek raspolo¾eni da vam pomognu oko problema ali ne mo¾ete oèekivati da æe oni da èitaju uputstva umesto vas.

Obratite pa¾nju da su neke newsgrupe moderisane. To znaèi da postoji osoba koja je zadu¾ena da vodi raèuna o sadr¾aju takve newsgrupe i ima sva ovla¹æenja ukljuèujuæi i moguænost da obri¹e svaku poruku koju smatra da ne spada u newsgrupu. U veæinu takvih newsgrupa ne mo¾ete ni poslati poruku direktno veæ je morati poslati moderatoru a on æe je ubaciti u newsgrupu ako smatra da to treba uèiniti. Uputstva kako slati ovakve poruke su dostupna u svakoj takvoj newsgrupi. Ne vredi vam da se ¾alite ako moderator ne odobri neku va¹u poruku. On ima ovla¹æenja da to uradi a budite uvereni da prilikom izbora poruke koristi maksimalno objektivne kriterijume.


Literatura

[1] Sally Hambridge, Netiquette Guidelines, RFC 1855, oktobar 1995.

[2] Scott Southwick and J.D. Falk, The Net Abuse FAQ, Revision 3.2, 23. decembar 1998

[3] Predrag Supuroviæ, Uputstvo za korisnike Oreska BBS-a, treæe izdanje, decembar 1997.

[4] Predrag Supuroviæ, Kodeks pona¹anja korisnika DVNet-a, 1996.

Izvor (http://www.uzice.net/yasi/bonton.htm)