Kinezi uveli cenzuru u Srbiju

[Bred]

Na zahtev kineske ambasade, organizatori Festivala autorskog filma odustali od prikazivanja kontroverznog filma „Letnja palata"
Kontroverze koji prate film „Letnja palata” nisu zaobi¹le ni beogradski „Novi festival autorskog filma”. Ispostavilo se da su oni koji su oti¹li na jutarnju, novinarsku projekciju kineskog filma ugrabili jedinstvenu priliku da na velikom platnu vide poslednje ostvarenje reditelja Lua Jea koji je trebalo da 28. novembra uveèe otvori festival.

CENZURA - Organizatori „Novog festivala autorskog filma", na zahtev kineske ambasade i posredovanje srpskog Ministarstva inostranih poslova, nekoliko minuta pred zvanièno otvaranje Festivala u utorak uveèe, odustali su od prikazivanja „Letnje palate". Kopija filma koji je zabranjen u Kini, a skinut je s programa jo¹ nekoliko festivala, trebalo je da ostane u Beogradu samo jedan dan i bude prikazana tri puta, prvog dana Festivala novog autorskog filma.

- Umetnièki i estetski „Letnja palata" pripada festivalu i meni je veoma drago ¹to je film uvr¹æen u program. Kada je do¹lo do politike, drugi su ti koji odluèuju, a ne mi iz organizacije festivala. Otkazivanje projekcije bilo je razumno re¹enje zarad dobrih bilateralnih odnosa Kine i Srbije, iako su umetnièki odnosi podreðeni dr¾avnim - ka¾e Borislav Anðeliæ, selektor Festivala autorskog filma.

Dinko Tucakoviæ, predsednik saveta Festivala, dao je ostavku nakon zabrane prikazivanja i rekao da je to za njega bio „moralni èin".

- Ne mogu da prihvatim mehanizam koji zabranjuje prikazivanje bilo kog umetnièkog dela. To je ne¹to na ¹ta nikada ne bih mogu da pristanem - rekao je on i dodao da se nada da æe film ipak naæi put do publike.

„Letnja palata" je zapravo ljubavni film o odnosima dvoje mladih u periodu tranzicije u Kini, ali su scene pobune studenata na trgu Tjenanmen najuzbudljiviji trenuci filma. U ¾i¾i interesovanja reditelja jeste emotivan odnos, a ne politika, ali je te¹ko izbeæi utisak ogromne krize i nemilosrdne diktature vlasti u kojoj su junaci prièe, dvoje studenta, sme¹teni. Zvanièno obrazlo¾enje za¹to je film zabranjen u Kini je „lo¹ kvalitet kopije" i nekoliko „slobodnijih" ljubavnih scena zbog kojih je Lu Je dobio pet godina zabrane snimanja a najveæi broj kopija filma je zaplenjen. Jeu ovo nije prvi zabranjeni film. Kineske vlasti su slièno odreagovale i na „Suzhou river" koji je bez obzira na zabrane dobio Gran pri u Parizu i Tokiju, bio pobednik festivala u Roterdamu i u izboru magazina „Time" najbolji film 2000. godine.

Izbor izmeðu pametne i hrabre odluke
DIPLOMATA Darijan Mihajloviæ, gradski sekretar za kulturu, izjavio je da je odluka da se film ne prika¾e „pametna odluka".

- Napravili smo izbor izmeðu pametnijeg i hrabrijeg. Mislim da smo, ipak, nauèili neke lekcije iz pro¹losti. Ovde je reè o najvi¹im dr¾avnim interesima i trenutnoj poziciji na¹e zemlje na meðunarodnom planu.
A. Laðareviæ ||||

24sata

[nasty girl]

koliko sam shvatila film ce ipak biti prikazan....

[pop]

„Letnja palata" je zapravo ljubavni film o odnosima dvoje mladih u periodu tranzicije u Kini, ali su scene pobune studenata na trgu Tjenanmen najuzbudljiviji trenuci filma. U ¾i¾i interesovanja reditelja jeste emotivan odnos, a ne politika, ali je te¹ko izbeæi utisak ogromne krize i nemilosrdne diktature vlasti u kojoj su junaci prièe, dvoje studenta, sme¹teni. Zvanièno obrazlo¾enje za¹to je film zabranjen u Kini je „lo¹ kvalitet kopije" i nekoliko „slobodnijih" ljubavnih scena zbog kojih je Lu Je dobio pet godina zabrane snimanja a najveæi broj kopija filma je zaplenjen. Jeu ovo nije prvi zabranjeni film. Kineske vlasti su slièno odreagovale i na „Suzhou river" koji je bez obzira na zabrane dobio Gran pri u Parizu i Tokiju, bio pobednik festivala u Roterdamu i u izboru magazina „Time" najbolji film 2000. godine.

Izbor izmeðu pametne i hrabre odluke
DIPLOMATA Darijan Mihajloviæ, gradski sekretar za kulturu, izjavio je da je odluka da se film ne prika¾e „pametna odluka".

- Napravili smo izbor izmeðu pametnijeg i hrabrijeg. Mislim da smo, ipak, nauèili neke lekcije iz pro¹losti. Ovde je reè o najvi¹im dr¾avnim interesima i trenutnoj poziciji na¹e zemlje na meðunarodnom planu.
A. Laðareviæ ||||

24sata

Razlog za zabranu u Kini je krajnje komichan, nema sta, a tek obrazlozenje nasih da je to zbog Kosova, tj. zato sto je Kina stalni clan Saveta Bezbednosti... Zao mi je sto i u ovo upletena politika. Niko ni ne spominje da je film pola kineski - pola francuski.

Inace, Nasty, u pravu si, projekcija je ipak na kraju odobrena...

[Smrda]

ne mogu da verujem sta se sve desava....ta polityika bas ima dugacke pipke....

a oce neko da ide da ga gleda?

[Darker]

Од петка до петка
МИШЕВИ И ЉУДИ
Културна политика

Ритуални и рутински део кинеске спољне политике је настојање њихових чиновника по светским амбасадама да унутрашњу политику Кине, политичке обичаје, манире и праксу, заступају у земљама где су на служби. По службеној дужности улажу протесте и наговештавају значај билатералних односа, па ко се препадне, препао се...

А наши, богами, јесу, па су брже-боље скинули филм ,,Летња палата” с програма београдског Фестивала ауторског филма и скандал је пукао до неба.

Ситни чиновници из разних србијанских и београдских министарстава и секретаријата донели су одлуку која понижава здрав разум, друштвене инстинкте и културне обрасце и успели су да с мало речи и образложења направе велику глупост.

Нису ваљда поверовали да ће скидање овог филма, забрањеног у Кини и приказаног широм света (осим у Индији), допринети да Кина у Савету безбедности Уједињених нација гласа да Косово остане наше. Односно, да ли је могућно да су поверовали да би приказивање филма толико наљутило Кинезе да би ова цивилизација, која хиљадама година практикује спољну политику, запоставила своје боље, темељније интересе и прорачуне па гласала за потпуну независност Косова зато што је 300 људи у Београду одгледало љубавну причу у чијој је позадини масакр на Тргу небеског мира који се догодио пре 18 година и о коме је наша телевизија у оно доба експлицитније сведочила него што је то случај у филму „Летња палата”.

Рекао бих да је за престиж Србије неупоредиво већа штета од скидања филма с фестивалског програма и да никаква корист из тог цензорског акта не може да произађе, осим користи да се покрену нека унутрашња, наша питања која немају везе с Кином и филмом, али имају везе с политиком и културом.

Овај скандал обнавља овде запостављену причу, старију од било каквог политичког покрета или пројекта, причу о вредностима слободе, стваралаштва, друштвеног ангажмана и храбрости, све оне вредности које једно друштво чине пристојним а припаднике друштва, у условима потпуне слободе стварања и врхунског друштвеног ангажмана, чини поносним због припадања таквом друштву.

Мислио сам да сам у годинама у којима сам постао довољно циник да бих због поступака других људи осећао стид. Али, осећам га кад замислим сцену у којој неки чиновник из културног одељења Кинеске амбасаде у Београду улаже формални протест неком чиновнику у српском Министарству иностраних послова, одељење за културну размену, или како се то већ зове, па овај позива београдски Секретаријат за културу, ови у паници зову организаторе фестивала, а ови гасе светло у сали.

Тај осећај стида још су ми појачале речи градског секретара за културу који хоће да нас убеди да је „реч о вишим државним интересима”, да су бирали између „храброг и паметног”, па су, како каже „изабрали паметно”. Онда ту врсту памети овако образлаже: „Због важних државних интереса успостављен је консензус по овом питању... не би требало да увредимо Кину као пријатељску земљу и велику силу. Приказивањем филма Србија би на високом државном нивоу могла да угрози однос са сталном и важном чланицом Савета безбедности”.

Тако то бива кад средњи бирократски слој у једној заједници дефинише државни интерес, а кад бих хтео да се бавим извртањем ствари до апсурда могао бих да поверујем да би та врста памети консензуално забранила и читање „Млетачког трговца” јер је Шекспир преко лика Шајлока потенцирао један негативан стереотип о Јеврејима, а они хоће да улажу паре у Србију.

Не верујем у кажњавање као облик опамећивања оних којима се доказано не може помоћи по питању памети. Али, умешанима у овај културни скандал изрекао бих казну по кинеском рецепту. Редитељу филма „Летња палата” забрањено је, наиме, на рок од пет година да снима филмове у Кини. Најмање толико и ови наши требало би да имају забрану да се баве културом. И политиком.

Главни уредник недељника ,,Време”

Драгољуб Жарковић
[објављено: 01.12.2006.] Politika

[Bred]

Neko je rekao da m nismo ziveli u demokratiji a?