Velika otkriæa mladih – od arheolo¹kih do medicinskih

[Bred]

Od sutra, radovi petnièkih istra¾ivaèa biæe izlo¾eni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Goran Tomiæ, uèenik Medicinske ¹kole iz Panèeva, istra¾ivao je uzrok nastanka Alchajmerove bolesti i uoèio da zeleni èaj utièe na njeno spreèavanje. Goran je samo jedan od 2.500 talentovanih osnovaca, srednjo¹kolaca i studenata koji su pohaðali nauène seminare u istra¾ivaèkoj stanici „Petnica” kod Valjeva.

PRONALASCI - Ove godine u „Petnici" su srednjo¹kolci ostvarili vi¹e od 140 seminara iz 15 nauènih oblasti – antropologije, matematike, biohemije, astronomije…

- Najbolji istra¾ivaèki projekti srednjo¹kolaca predstavljeni su na petoj godi¹njoj konferenciji polaznika obrazovnih programa „Korak u nauku", koja je juèe zavr¹ena u Istra¾ivaèkoj stanici - ka¾e Srðan Janev, pomoænik direktora ISP-a.

Autori 60 istra¾ivaèkih radova predstaviæe petnièke projekte 12. decembra na izlo¾bi u SANU.

Teme projekata su raznovrsne. Istra¾ivana je pojava meteora, kvalitet vode u rekama valjevskog kraja, hrèci i insekti trèuljci koji su se pojavili u listopadnim ¹umama u okolini Petnice. Zanimljiva tema je i odnos uèenika prema bubalicama i ¹treberima.

- Kragujevaèka gimnazijalka Nevena Andriæ i Marko Peri¹iæ iz obrenovaèke Tehnièke ¹kole bavili su se analizama nastanka metamorfnih stena Crnog vrha na Divèibarama, na planini Maljen, koja je od 1998. jedno od epicentralnih zemljotresnih podruèja u Srbiji - dodaje Janev.

Nemanja Popadiæ, uèenik Medicinske ¹kole iz Novog Sada, bavio se uticajem kineskog zelenog èaja na hemoglobin. Posle eksperimenata na pacovima, utvrdio je da katehini iz tog èaja uveæavaju broj eritrocita i koncentraciju hemoglobina u njima. Iz toga je zakljuèio da bi kineski zeleni èaj mogao biti preventivni lek za neke vrste anemije.

Mladi istr¾ivaèi su uglavnom iz Srbije i okolnih zemalja.

Istra¾ivaèka stanica „Petnica" èlan je Uneskove meðunarodne mre¾e „Insajt". Kroz ovu ¹kolu za darovitu omladinu pro¹lo je 20.000 uèenika i studenata. Stanica je ove godine konkurisala za sredstva iz nacionalnog investicionog plana u vrednosti od 12 miliona dinara. ||||

24sata



Istra¾uju zagaðenost ¾ivotne sredine
Autor: B. Viæentijeviæ |



VALJEVO (Beta) - Polaznici letnjih nauènih seminara u Istra¾ivaèkoj stanici „Petnica“ kod Valjeva i ove godine bave se nizom zanimljivih tema, koje su kao mini istra¾ivaèke projekte sami osmislili. Izbor tema je veoma ¹arolik.

Mladi petnièki istra¾ivaèi zanimaju se za ratnu ¹tetu u valjevskom kraju u Drugom svetskom ratu, istra¾uju zagaðenost ¾ivotne sredine i sredstva za oranje sa enzimima, ali ispituju i pristrasnost medija.
Milan Vuka¹inoviæ iz Leskovca, Vladica Jovanoviæ iz Smedereva i Uro¹ Pe¹iæ iz Ljubovije prouèavaju graðu Istorijskog arhiva u Valjevu kako bi obradili temu „Prijava ratne ¹tete u Valjevskom okrugu posle Drugog svetskog rata“.
Oni æe obraditi oko 1.000 prijava, ¹to je petina ukupne graðe za nekada¹nji Valjevski srez, a dalji rad na ovom projektu trebalo bi da nastave nove generacije „Petnièara“.
Beogradske gimnazijalke Milica Markoviæ i Marija Gajiæ rade na projektu „Uticaj te¹kih metala na Apodemus agrarius (poljski mi¹)“. Njih dve rade sa materijalom prikupljenim iz idustrijske zone Panèeva, pre i posle NATO bombardovanja 1999, a kao kontrolna grupa slu¾i im materijal prikupljen u nezagaðenoj sredini u Le¹nici kod Loznice.
Reklamiranje sredstava za pranje koja sadr¾e enzime podstakla je Stefana Vujiæa iz Novog Sada na istra¾ivanje pod naslovom „Ispitivanje aktivnosti lipaze iz gljive Candida rugosa u prisustvu razlièitih koncentracija deterd¾enata“.
Stefan za svoje istra¾ivanje koristi razlièite koncentracije hemikalija koje se nalaze kao aktivne supstance u sredstvima za pranje i njima tretira lipazu. Su¹tina tog istra¾ivanja je da se utvrdi koje od komercijalnih sredstava za pranje i u kojoj koncentraciji najvi¹e aktivira enzim i pru¾a najbolji uèinak.
Dejan Mavroviæ iz Zajeèara radi projekat „Pivara zajeèarskog industrijskog udru¾enja“ prateæi rad i razvoj Zajeèarske pivare, koja je bila akcionarsko dru¹tvo, kroz 50 godina, od osnivanja 1895. do 1946. godine, kada je pivara nacionalizovana. Istra¾ivanje se radi na bazi istorijske grade iz Arhiva u Zajeèaru.
Vera Jovanoviæ iz Èaèka na seminaru biologije radi temu „Uticaj kiselih ki¹a i povi¹ene koncentracije soli u zemlji¹tu na Azoto bacter“, na osnovu èega se mo¾e zakljuèiti da li bi, ako dode do trovanja zemlji¹ta, moglo doæi do obnove biocenoze, autonomno.
Nikola Stanojeviæ iz Knja¾evaèke gimnazije odluèio se za projekat „Odreðivanje letalne doze za tujon“, aktivnu supstancu koja se nalazi u èetinarima i slu¾i im kao neurotoksin za odbranu od ¹tetoèina.
Eksperiment se radi na larvi kuæne mu¹ice, koja se tretira razlièitim koncentracijama tujona, a prati se smrtnost larvi. Bojan Coti iz Kikinde istra¾uje „Pristrasnost u izve¹tavanju medija o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridru¾ivanju“. Bojan analizira napise u Politici, Blicu, Veèernjim novostima, Danasu, Kuriru i Presu uoèi, na dan potpisivanja i nakon potpisivanja sporazuma.

blic


Slicno : Petnicari na forumu (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=12889.0)