©ta govori krvna slika?

[Darker]

Шта говори крвна слика?

Савременим лабораторијским анализама у крви се могу открити састојци и процеси који су несумњиви показатељи болести. Резултати анализа се користе у лечењу, а све чешће и у спречавању болести

Одређивање фактора коагулације

Хемијски процеси у организму могу се пратити преко крви, урина, суза, пљувачке, столице и других телесних течности. Данас се изводи више од 500 различитих биохемијских анализа. На основу њих, могуће је поставити прецизну дијагнозу, одредити терапију, пратити њено деловање и превенирати болести. По речима др сц Мирке Илић, специјалисте медицинске биохемије и начелнице Центра за ургентну лабораторијску дијагностику у Институту за медицинску биохемију Клиничког центра Србије, крвна слика је основна анализа и тест стања организма. Одређује се према крвним ћелијама, које се састоје од црвених крвних зрнца (еритроцити), белих крвних зрнца (леукоцити) и крвних плочица (тромбоцити). Када се каже „лоша крвна слика” првенствено се мисли на анемију, односно на смањени број и квалитет еритроцита, али је она показатељ и других болести. Прегледом крвне слике одређује се удео крвних ћелија у укупној крви (хематокрит), број еритроцита, средишњи обим еритроцита (MCV), средња концентрација еритроцита (RDV), концентрација хемоглобина у еритроцитима (MCHC).

Анализа крвне слике укључује и утврђивање броја и врсте леукоцита. Има велики дијагностички и терапијски значај, посебно када треба утврдити да ли је инфекција вирусног или бактеријског порекла. Број тромбоцита (Tr) и њихов просечни средњи волумен (MTV) такође је неопходан за испитивање крвне слике. Опадање и пораст тромбоцита указују на више дијагноза.

Стрес смањује гвожђе

Прим. др сц Мирка Илић

На смањену количину гвожђа у крви утичу различити чиниоци и поједине хроничне болести међу којима су реуматоидни артритис и малигна обољења. Утврђено је да физички и ментални стрес, такође, смањује гвожђе. Поремећаји у метаболизму гвожђа који прате поједине анемије откриваjу се посебним анализама, пре свега TIBC анализом и испитивањем феритина. Ниво феритина у крвној плазми зависи од количине гвожђа у резервама организма, изузев код обољења јетре и појединих малигних болести.

Гвожђе се у налази и у хемоглобину, беланчевини еритроцита. Када се хемоглобин открије тестовима у столици, испљувку и урину, поуздан је знак крварења у органима за варење, дисање и излучивање урина. Понекад су она у столици незнатна и болесник их не опажа. Лабораторијска провера скривених крварења (окултна крварења) у столици има рани дијагностички значај у откривању многих болести органа за варење.

Осим основних, раде се и многе специфичне анализе. У случајевима тровања гасом, на пример, испитује се и количина угљен-моноксида у еритроцитима. Овај гас се везује за исто место у хемоглобину као и кисеоник, али 200 пута брже. Из тог разлога и мале количине угљен-моноксида у атмосфери скупљају се у организму и смањују способност хемоглобина за пренос кисеоника. Анализом крви градског становништва може да се нађе око 10 одсто угљен-моноксида везаног за хемоглобин.
   

Биохемијски анализатор

Код здравих особа довољно је урадити комплетну крвну слику једном годишње, каже др Мирка Илић. Код оболелих, зависно од стања и симптома, биохемијске анализе се раде и чешће. Па ипак, крвна слика није једини показатељ здравља, будући да и оболели од малигних и неких других болести могу имати нормалну крвну слику. Када су лабораторијски налази добри, али су у супротности са клиничком сликом коју лекар добија прегледом пацијента, предузимају се и додатне анализе. Резултати особа са поремећајем функције штитасте жлезде могу, на пример, бити у границама нормале, али када се пожале да им се дланови зноје и срце брзо куца , лекар налаже и испитивање хормона штитасте жлезде.

Срчани маркери

Код срчаних болесника раде се и посебне анализе – такозвани срчани маркери у крви којима се проверава степен оштећења срчаног мишића и поремећаји функције срца. У случају акутног инфаркта и срчане слабости, када је болеснику потребно одмах одредити одговарајућу терапију и пратити њено деловање, испитују се CK и CKMB маркери, тропонини и тромбоцитни маркери. И у нашој земљи примењују се и најновији срчани маркери као што су натри-уретални пептиди, стероиди, цитокини, слободне масне киселине. Функције срца и деловање терапије код хроничних болесника проверава се срчаним ензима CK и CKMB, тромбоцитним маркерима и ALT, AST, LDH тестовима.

Узорак крви за анализу

Сумњу на обољења јетре потврђује анализа билирубина у крвној плазми, јетрини ензими ALT, AST и алкална фосфатаза. Ови тестови показују и могуће пропадање јетриних ћелија и врсту обољења. Користи се и велики је број појединачних анализа за процену различитих функција јетре.

За испитивање болести и функција панкреаса прво се користе лабораторијски тестови за испитивање панкреасне амилазе и липазе, а уколико се утврде одступања од нормалних вредности и велики број других анализа.

Колико су резултати анализа тачни? По речима докторке Илић апарати за аутоматско извођење биохемијских анализа, нови реагенси, компјутерска обрада података и стручна оспособљеност биохемичара, допринели су великој тачности добијених података и повећали број урађених анализа. Већина државних и приватних лабораторија укључена је у контролу квалитета и настоје да свој рад ускладе са високим ИСО стандардима. Лабораторија у којој ради је сертификована и акредитована за најхитније анализе, а недавно је добила и националну награду за квалитет рада. Осим стручности особља и савремених апарата на тачност добијених резултата утиче и припрема за лабораторијски преглед која подразумева да се дан уочи одласка у лабораторију не узима храна после 18 часова. Пре давања крви и урина за анализу не треба узимати ни лекове. Биохемичари осим извођења анализа учествују и у тумачењу добијених резултата, али сваки налаз треба показати лекару, наглашава наша саговорница.

Вера Бошковић
Снимио Милан Јанковић
Politka (Magazin)