Blagodeti etra (Be¾ièni sistemi)

[hulio_salinas]

Blagodeti etra (Be¾ièni sistemi)
Izvor: Maksimalno.com
Pi¹e: Vladimir Radunoviæ

„Wireless? Je l’ se to be¹e ma¾e na ’leb?“ Ne èudite se - ovakva reakcija do skora je bila sasvim oèekivana u na¹im krajevima. Sreæom, i kod nas sti¾u - polako ali sigurno - zapadnjaèke inovacije. Valja znati kako be¾iène komunikacije funkcioni¹u, ali je svakako mnogo znaèajnije znati kako ih iskoristiti. ©to da ne i - unovèiti.

More termina zahteva kratko razja¹njenje:

- Wireless:

Obuhvata tehnologiju be¾iènih komunikacija bilo koje vrste. ©ire gledano, pod taj termin spadaju i Infrared i Bluetooth komunikacije. Ipak, najèe¹æe se podrazumeva radio-frekventna komunikacija IEEE 802.11 standarda.

- IEEE 802.11:

Svetski usvojeni standardi koje utvrðuje IEEE, svetska asocijacija in¾injera elektrotehnike. Oprema koja ispunjava ove standarde prisutna je izmeðu ostalog i u laptop i PDA ureðajima, a sve èe¹æe i u mobilnim telefonima.

- Wi-Fi:

Wi-Fi je skraæenica od Wireless Fidelity, ¹to je zapravo robna marka kompanije „Wi-Fi Alliance“. Ova industrijska asocijacija te¾i da obezbedi kompatibilnost IEEE 802.11 ureðaja razlièitih svetskih proizvoðaèa, izdajuæi prepoznatljiv „Wi-Fi“ sertifikat kao garanciju kvaliteta i kompatibilnosti. U govoru se, meðutim, termin Wi-Fi èesto odnosi upravo na najrasprostranjeniju IEEE 802.11 opremu.

- WLAN:

Skraæenica od Wireless LAN predstavlja lokalnu kompjutersku mre¾u (LAN) baziranu na be¾iènoj tehnologiji umesto na razvlaèenju kablova.

Najèe¹æa primena be¾iène tehnologije mo¾e se grubo podeliti na dve oblasti: wireless Internet provajding i „uslu¾ni“ wireless.

Internet do krajnjih korisnika najèe¹æe sti¾e bakarnim ili optièkim kablovima. Brz razvoj be¾iènih komunikacija i odgovarajuæe infrastrukture, jeftina potro¹aèka elektronika i jednostavnost instalacije sve èe¹æe nameæu wireless kao najpogodnije re¹enje ne samo za individualne korisnike veæ i za kompanije. Wireless posebno dolazi do izra¾aja u ruralnim krajevima, gde ne postoji zadovoljavajuæa telefonska infrastruktura, te je mnogo jednostavnije i jeftinije postaviti mre¾u predajnika.

Neophodnu opremu za krajnjeg korisnika èini pristupna taèka (Access Point) i antena, najèe¹æe flat tipa, ukupne cene od oko 100 evra pa navi¹e. Kompanijama je ovakav izdatak uglavno zanemarljiv, ali pojedincima mo¾da i nije, pa se èesto udru¾uju te uz pomoæ dodatnog switch ureðaja i ne¹to mre¾nog kabla vi¹e ljudi ima pristup preko jedne antene.

WLAN, odnosno lokalne be¾iène mre¾e, najèe¹æe su kada je potrebno umre¾iti „pokretne mete“, npr. niz laptopova koji se vazda kreæu po nevelikom prostoru. Neretko se, meðutim, be¾ièno povezuju i desktop raèunari opskrbljeni wireless LAN mre¾nim karticama cene oko 30 evra, kada se ¾eli izbeæi „kabliranje“ (koje sa sobom neminovno vuèe bu¹enje zidova, postavljanje kanalica, i sliène majstorije).

Veæe kompanije nekada povezuju i odvojene zgrade usmerenim be¾iènim signalom. Iako je èinjenica da se wireless smatra dosta nebezbednom komunikacijom, jer je „prislu¹kivanje“ kroz etar jednostavno, postoji niz pouzdanih tehnika enkripcije koje daju dovoljnu za¹titu za poslovnu upotrebu.

„Uslu¾ni“ wireless je, meðutim, oblast koja je najvi¹e napredovala. Veæ sa prvom pojavom IEEE 802.11 ureðaja integrisanih u laptopovima krenuo je biznis WLAN mre¾a olièenih u javnim pristupnim taèkama, zvanim Hot-Spots, po hotelima, kafiæima, aerodromima, ¾eleznièkim stanicama, a od skora i javnim povr¹inama tipa parkova, trgova i slièno. Uz odreðenu (sve manju) cenu i relativno jednostavno pode¹avanje kompjutera Internet je postao na dohvat ruke na svakom poseæenijem mestu.

Integracijom IEEE 802.11 komponenti u standardnu konfiguraciju novih modela PDA ureðaja, pa èak i mobilnih telefona, dolazi do potpunog buma aplikacija. Elitni restorani i hoteli veæ uvode be¾ièni sistem narud¾bina putem PDA ureðaja koji sa sobom nosi svaki èlan osoblja - dovoljno je da sa udaljenog stola ili iz gostinske sobe na ekranu izabere porud¾binu, i da se ona momentalno naðe na monitoru u kuhinji i veæ poène da se sprema dok se prima sledeæa udaljena narud¾bina... Be¾ièni sistemi su najjeftinije re¹enje za terenske komunikacije - razmenom slike, glasa, dokumenata, podataka iz naze... Be¾ièni VoIP telefoni postaju hit, pogotovo uz skora¹nju pojavu dual-use wireless/GSM telefona. Sve je vi¹e novih ureðaja baziranih na wireless komunikaciji, prilagoðenih specifiènim potrebama - poput praæenja stanja bolesnika u bolnici ili evidencije gostiju simpozijuma.

Prenos podataka u okviru energetskih i drugih postrojenja, gde kabliranje nije moguæe, iziskuje be¾iène komunikacione sisteme. Konaèno, kompletan sistem „pametne kuæe“ - od inteligentnog osvetljenja i roletni do prepametnog fri¾idera - bazira se na be¾iènim komunikacijama... Primena ima bezbroj, ¹to veæ osmi¹ljenih ¹to onih koje æe se javiti iz konkretnih i specifiènih potreba.

[AVAcom nudi niz gotovih re¹enja za navedene sisteme, kao i sisteme prilagoðene specifiènim potrebama klijenata]

©ta nam donosi buduænost?

Te¾nja ka prevazila¾enju velikih udaljenosti dovela je razvoja WiMAX tehnologije i IEEE 802.16 standarda, èime je omoguæeno efikasno kreiranje WMAN (Wireless Metropolitan Area Network) mre¾a velikog dometa reda nekoliko desetina kilometara. Oèekivana integracija WMAN i GSM mre¾a u skoroj buduænosti æe omoguæiti brz Internet doslovce u svakoj taèki sveta, kao i ujedinjenje telefonskih i multimedijalnih servisa.

Na malim destinacijama pak te¾i se ¹to veæem protoku podataka, u èemu po najavama prednjaèe UWB (Ultra Wideband) tehnologije bazirane na ogromnom broju paketa poslatih kroz vrlo ¹irok frekventni opseg u odreðenom ritmu. Karakteristike koje, pored velikog protoka, ukljuèuju prolazak kroz gotovo sve prepreke, nizak nivo smetnji i malu potro¹nju energije, kao i moguænost bliskog lociranja ureðaja na malim razdaljinama, obeæavaju ¹iroku primenu.

MANet (Mobile Ad-hoc Networks) i Mash topologija uvode be¾iène sisteme bez pristupnih taèaka, u kojima je svaki korisnik zapravo èini èvor mre¾e, imajuæi i ulogu prenosnika signala ka drugim korisnicima. Razni senzorski sistemi veæ se uveliko baziraju na ovim tehnologijama, a u kombinaciji sa poznatim RF tagovima (o kojima æe biti reèi nekom drugom prilikom) mogu, na primer, magacine naèiniti potpuno autimatizovanim...

Malo li je za poèetak treæeg milenijuma?