Dobre i lo¹e bakterije

[Darker]

Хигијена пре свега
Добре и лоше бактерије
Људски организам и бактерије чине јединствени екосистем чија равнотежа не би смела да се наруши. – Нису све бактерије опасне по здравље
Чистоћа је пола здравља

Прве асоцијације на бактерије су болест и епидемије. Није ни чудо што су на тако лошем гласу. Куга, менингитис, упала плућа... Многе тешке болести злодело су бактерија. Пронаћи лек против узрочника тешких инфективних болести попут колере, тифуса, туберкулозе дуго је био једини циљ научника и лекара. Болести проузрокованих бактеријама толико је да и дан-данас стрепимо од тих микроскопских бића.
Међутим, често заборављамо да нам нису све бактерије смртни непријатељи. Управо супротно, већина их је потпуно безопасна, чак и корисна за здравље, а у нашем организму добре бактерије су бројније од лоших.


Милијарде бактерија станују у нашим устима, систему за варење, на кожи... У нашем телу налази се десет одсто више бактерија него ћелија. Срећом, с њима се слажемо одлично. Оне и људски организам заједно чине уравнотежени екосистем. Добре бактерије у нашем телу ограничавају развој оних потенцијално опасних и спречавају микроорганизме који живе у околини да се преселе код нас.

Богата бактеријска флора доприноси здрављу нашег организма, а специјалисти кажу да се не треба борити против бактерија које не штете нашем здрављу, као ни против оних које му помажу. Ако се та равнотежа наруши, људски организам слаби, слаби и његова отпорност на спољашње утицаје, а све то може довести до болести.

У нашим цревима, највећим делом у дебелом цреву, живи 500 различитих врста, укупно сто милијарди бактерија. Ова колонизација почиње рођењем бебе, јер у првим сатима после рођења у систем органа за варење усељавају се бактерије присутне у ваздуху и мајчином млеку. Она је од кључне важности, јер подстиче развој цревног одбрамбеног система. Ако се ове добре бактерије униште, измени се састав и разноликост цревне флоре и тако се отвара пут штетним, патогеним бактеријама.

На узорку бриса вагиналне слузокоже наћи ће се и бактерије. То је нормално, јер лактобацили спречавају развој патогених клица одржавајући ниво киселости. Друге бактерије не могу да опстану у тако киселом окружењу. Ако се ова равнотежа наруши, може доћи до развоја гљивичних болести, бактеријских упала или упала мокраћне бешике.

Толико о добрим бактеријама. Када је реч о оним опасним по здравље, важно је подсетити да је најефикаснији и најједноставнији лек хигијена. Хигијена је најбоља превенција у борби против патогених бактерија, а то значи да увек треба да се придржавате ових правила.

– Одржавајте свакодневну личну хигијену.

– Оперите руке увек пре додиривања хране или јела.

– Редовно перите зубе. Тако ћете спречити размножавање бактерија одговорних за стварање зубног каменца и каријеса.

– Воће и поврће увек оперите пре јела.

– Водите рачуна о томе како су намирнице произведене и замрзнуте, те јесу ли јела довољно кувана.

– Редовно чистите фрижидер, клима-уређаје и вентилацијске отворе и мењајте филтере у њима. Бактерије које се ту могу настанити могу бити врло опасне за човека. Тако ћете смањити ризик од контаминације легионелом, листериом или салмонелом.

Неке заразне бактеријске болести захтевају лечење антибиотицима. Али, антибиотике узимајте само по препоруци лекара како бисте спречили појаву на антибиотике отпорних облика микроорганизама.

И. Ш.
[објављено: 14.01.2007.] Politika